Zrenjaninac Dušan osvaja svetske vrhove: Krenuo sa Kablara, pravo iz kafane, a na red stižu i Himalaji

Dušan Mijoković je jedan od retkih Zrenjaninaca koji može da se pohvali da je osvojio mnoge svetske vrhove, među kojima one na planini Ararat, Kilimandžaro, Rilu, Atos, Ande i čuveni grad Maču Pikču, Pirin i mnoge druge. Dušan je po zanimanju magistar biotehničkih nauka i vlasnik je firme koja se bavi proizvodnjom semena specifičnih kultura, oženjen je suprugom Marijom sa kojom ima dvoje dece, a u slobodno vreme uživa sa prijateljima u lovu. Dušanova priča je veoma interesantna i zanimljiva, iz ravnog Banata ka najvećim visinama sveta, navodi Zrklik.

Dušan je ispričao kako je sve počelo i do detalja opisao iskustva u osvajanju svetskih vrhova.

- Sve je počelo pre 6 godina sa mojim drugarom iz Čačka, pošto mi je iz tih krajeva supruga i često smo u Ovčar Banji jer nam je tamo vikendica. Prvo svoje iskustvo sa mojim prijateljem profesorom Markom Popovićem iz Čačka imao sam na Kablaru, to je dosta zahtevna planina, nadmorska visina nije velika, ali je staza naporna, strma i kamenita. Interesanta činjenica je da smo na ovaj uspon krenuli direktno iz kafane.

- Nakon prvog zajedničkog osvajanja Kablara odlučili smo se da osvojimo neki viši vrh i izbor je pao na Musalu i Rilu u Bugarskoj, koji predstavljaju najviši vrh Balkana od skoro 3.000 metara nadmorske visine.

- Sledeća destinacija, na nagovor našeg drugara Todora bio je Atos u Grčkoj. To je jedno lepo iskustvo, jer se prvo ide u Bitolj, a iz njega na Kajmakčalan (2,500m) i odande na Svetu Goru. Noćili smo po manastirima i zatim se uputili na Atos - rekao je Dušan.

2020. godine, odmah nakon Božića, Dušan je krenuo put Afrike sa namerom da osvoji njen najviši vrh, Kilimandžaro.

Za 5 dana 4 različite klime

Tokom uspona na Kilimandžaro, Dušan je imao priliku da se susretne sa četiri različita klimatska pojasa i to u samo pet dana penjanja ka vrhu.

- Nakon osvajanja ovih vrhova odlučili smo se da 2020. godine osvojimo „kraljicu Afrike“ planinu Kilimandžaro (5.895m). Avionom smo sleteli u Tanzaniju, tamo su nas preko jedne naše agencije povezali sa vodičima. Sutradan smo krenuli na uspon, džipom su nas sproveli do 2.000 metara gde se ujedno nalazi Nacionalni park.

- Dalje smo se peli na sopstvenu odgovornost, a prvi kamp nalazi se na 2,800 metara gde može da se ukaže pomoć ako je nekom potrebna. U prvom delu penjanja nalazi se džungla i mnoštvo majmuna i ptica. Osećaj je fenomenalan do nekih 2.700 metara. Kilimandžaro je dosta komercijalna planina i ima 4 staze. Mi smo stigli noću i prespavali u drvenim šatorima nalik bungalovima. Specifično je da smo svi imali svog vodiča i to je dobra stvar u Tanzaniji, jer ako neko odustane vodič vraća samo njega, a ne celu grupu - prenosi Zrklik.

- Na bazni kamp i visinu od 2.800 metara stigli smo sutradan. Svaki vodič nosi 25 kg tereta, gde se nalaze sve potrebe za njega i planinara koji je sa njim. Hrana je veoma specifična, jeli smo uglavnom kaše od sirka i prosa, dosta variva i čorbi. Na prvoj velikoj visini, kod jednog kratera, po prvi put imao sam osećaj da sam poluošamućen dok je staza bila vrlo zahtevna i prekrivena snegom.

- Zatim smo ušli u neku vrstu savane, počele su kiše i vreme nam nije išlo na ruku. Kada smo stigli u kamp na visini od 3.800 metara treba istaći da je tu glavna klimatizacija gde organizam mora da se navikne da funkcioniše na nižem vazdušnom pritisku. Onda smo krenuli na „Zebrin pik“ na 4.200 metara da bi se tamo privikao na veliku visinu i opet vratio nazad na kamp dole. Na završni uspon krenuli smo u 12 časova noću, on je dosta nezgodan ima dosta leda sa temperaturama koje se kreću od -6, 7 i dugačak je 7 km. Problem je što su prvih 3 kilometara jako strma (uspon 900 metara). Kada smo to savladali čekao nas je još jedan uspon i nakon 5 dana uspeli smo da ugledamo sunce i Afriku na dlanu sa vrha Kilimandžara - istakao je Dušan.

Tokom boravka u Africi posetio je nekoliko gradova u Tanzaniji, obišao njihove pijace i probao razne specijalitete među kojima i pohovane banane, koje kako Dušan kaže, oni koriste kao hleb kod nas.

Ararat, od -15 do + 42 stepena

- Sledeća destinacija bila je Turska i planina Ararat na nadmorskoj visini od 5.100 metara. Ova planina nalazi se na granici sa Iranom i Jermenijom, inače to je sveta planina za Jermene kojima Turci ne dozvoljavaju da se penju i prilaze i stoga je pasoška kontrola vrlo stroga i detaljna.

Ararat je jako specifična planina, temperatura su išle do 42 stepena na početku penjanja pa do -15 na vrhu. Uslovi su dosta teški, jer su šatori postavljeni na kamenju i vetar duva neprekidno.

- Trebalo nam je 4 dana da je osvojimo, na vrhu su udari vetra 75kmh na sat, a temperatura je -15C, ali je subjektivni osećaj mnogo jači pa se čini da je dosta hladnije.

- Interesantno da nas je stalno pratio pas, čuvene turske rase kangal, koji se ponašao kao pravi čuvar i pazio da se neko iz grupe ne izgubi, jer u pojedinim momentima vidljivost je bila na svega metar, dva - rekao je Mijoković.

2022. godine putuje u Peru gde je uživao u pogledu na pregršt jezera, vulkana, visokih planina, ali i istorijskog nasleđa. Ova avantura trajala je 15 dana tokom kojih je imao priliku da se popne do vrha od preko 6.000 metara, a posebna atrakcija je bio grad Makču Pikču.

Peru, jedna od najlepših država Južne Amerike, Makču Pikču, Titikaka

- Na red je došlo i putovanje u Peru marta 2022 godine. Putovanje avionom traje 24 časa, ali itekako se isplati, jer je Peru jedna od najlepših država Južne Amerike sa veoma bogatom istorijom.

- Smestili smo se u glavni grad Limu koji ima oko 12,13 miliona stanovnika, iz Lime smo se sutradan avionom uputili u Kusko koji je nekada bio prestonica Perua i koji se nalazi na 3.400 metara. Sledeća destinacija bila je jedan mali turistički gradić do kojeg smo došli vozom i iz koga smo se uputili ka Maču Pikču.

- Krenuli smo ujutro u 5:30 ujutro i odmah je počela kiša, u grupi je bilo nas troje iz Srbije, jedan planinar iz Hrvatske kao i vodič. Kretali smo se stepenicama koje su pravile Inke i sam doživljaj, kao i predeo iznad nas bio je nestvaran.

- Pri samom vrhu neke delove prelazili smo preko sajle i nakon napornog dana stigli smo do svetog grada Inka koji se nalazi na najvišem delu istočnih Anda, na istočnim padinama planinskog lanca Urumbamba, na visini od 2.350 metara.

- Odatle smo otišli na takozvane „Dugine planine“ koje su na 4.200 metara nadmorske visine i koje izgledaju nestvarno lepo.

- Obišli smo i Titikaku i istoimeno jezero koje nalazi na 3.812 m nadmorske visine, zbog čega se smatra najvišim jezerom na svetu na kome je moguća komercijalna plovidba.

Površina jezera iznosi oko 8.300 km², i ono je najviše slatkovodno jezero u Južnoj Americi. Nalazi se na granici Perua i Bolivije. Interesanto je da krompir uspeva na 4.100 metara i on je jedan od glavnih namirnica u ishrani.

- Iskoristio sam priliku i kupao se u jezeru Titikaka na prijatnih 12 C. Na kraju smo obišli mesto Arikipu koje je okruženo vulkanima sa svih strana. Džipom smo stigli do skoro 5.000 metara gde je „kamena pustinja“ i gde smo sa kamena na kamen krenuli na konačnih 6.090 metara. Na vrhu smo okačili zastavu sa grbom grada Zrenjanina koju sam dobio od gradonačelnika Sime Salapure - naglasio je Dušan za Zrklik.

Marta 2020. godine  svet je zadesila pandemija korona virusa i poremetila Dušanove planove, ali je iapk uspeo da osvoji planinu Pirin u Bugarskoj i vrh Vihren na 2.914 metara.

Dušan je istakao da ga i nakon osvajanja nekoliko svetskih vrhova avanturistički duh ne napušta i da ubrzo kreće ka još jednom nezaboravnom putovanju, osvajanju Himalaja i Anapurne i zahvalio se porodici i prijateljima na pruženoj podršci.

(Telegraf.rs)