Šta raditi a šta ne kada je vazduh zagađen i na koje ljude utiče: Odgovor na pitanje kako vreme doprinosi tome

Ministarstvo za zaštitu životne sredine saopštilo je pre dva dana da je vazduh zagađen u 13 gradova u Srbiji te da je to izazvano prekoračenjem koncentracija suspendovanih čestica PM10. Vazduh se kategoriše kao odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen i tačno se zna kako populacija reaguje na njega, i kako treba da se ponaša, što u ovom tekstu i objašnjavamo.  

Prekoračenja koncentracija suspendovanih čestica PM10 izmerena su, naime,  u Beočinu, Beogradu, Smederevu, Valjevu, Кragujevcu, Кosjeriću, Popovcu, Čačku, Užicu, Nišu, Novom Pazaru, Pančevu i Pirotu.  

Preporučujemo

Danima unazada pominje se da je Beograd najzagađeniji grad što je dr Predrag Kon demantovao za Telegraf.rs a inače, kako se može videti na  www.beoeko.com sjatu gde se objavlju svi podaci o prestonici sinoć po podacima od 18 časova vazduh u njoj je bio zagađen u samo 4 beogradske opštine. U 7 je bio prihvatljiv a na ostalim mernim stanicama dobar.

Prema rečima dr sc. med. Vesne Slepčević, specijaliste higijene u Centru za higijenu i humanu ekologiju u Gradskom zavodu, lokalnu mrežu za praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda, čini 25 automatskih mernih stanica i još toliko mernih mesta.

- Postojanje automatskih mernih stanica, opremljenih mernim uređajima za kontinualno praćenje kvaliteta vazduha, omogućava dobijanje podataka o koncentarcijama zagađujućih materija u realnom vremenu, što omogućava obaveštavanje javnosti o kvalitetu vazduha u realnom vremenu, kako bi blagovremeno prilagodili svoje aktivnosti u spoljnoj sredini i zaštitili se od izlaganja zagađujućim materijama. Monitoring kvaliteta vazduha, kako je propisano Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima za kvalitet vazduha-obuhvata merenja koncentracije različitih zagađujućih materija - sumpor dioksida, ugljen monoksida, azot dioksidaa, čađ, suspendovanih čestica, benzena, teških metala, benzo(a)pirena  - objašnjava dr Slepčević.

Prema njenim, najveća zagađenja vazduha se registruju na mernim mestima u blizini velikih saobraćajnica, a u zimskom periodu, i u područjima gde je veliki broj individualnih ložišta.

- U proteklih nekoliko dana su registrovane povećane koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, pogotovo suspendovanih čestica, a meteorološki uslovi karakteristični za hladnije doba godine (temperaturna inverzija, visoka relativna vlažnost vazduha i odsustvo vetra u ovom periodu) su doprineli povećanju koncentracije zagađujućih materija u vazduhu  - kaže naša sagovornica.

U skladu sa tim, stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd su na portalu beoeko.com objavili su preporuke za ponašanje stanovništva, posebno dece, starijih, osoba sa hroničnim respiratornim oboljenjima, srčanim oboljenjima, kojima je savetovano da u situaciji povećanog zagađenja smanje dužinu boravka i fizičke napore u spoljnoj sredine.

Vazduh se naime, ocenjuje kao odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.

Šta kada je odličan? 

-  Kada je odličan, kako se navodi na portalu beoeko.com, nema rizika po zdravlje stanovništva. Nema ograničenja u boravku na otvorenom, štaviše u cilju održavanja i unapređenja zdravih stilova života, u ovim uslovima se preporučuje što duži boravak na otvorenom uz fizičke aktivnosti, u skladu sa zdravstvenim stanjem pojedinaca (šetnja, vežbanje na otvorenom, vožnja bicikla i sl.). Ove aktivnosti na otvorenom treba obavljati na što je moguće većoj udaljenosti od vidljivih izvora zagađenja vazduha (saobraćajnice, kućna ložišta....) Ova preporuka se odnosi na celokupnu populaciju, uključujući i osetljive grupe u populaciji.

Šta kada je vazduh dobar? 

Kada je kvalitet vazduha dobar i boravak na otvorenom ne predstavlja nikakav rizik za većinu populacije. Izuzetak je mali broj izrazito osetljivih osoba u populaciji, kod kojih se mogu javiti blage do umerene zdravstvene tegobe,  na primer, znaci iritacije disajnih organa, kašalj, bol u grlu, i pri nižim koncentracijama zagađujućih materija u odnosu na koncentracije na koje reaguje najveći deo populacije.

Preporuka za izrazito osetljive osobe jeste da prate eventualnu pojavu simptoma, kao što su kašalj ili otežano disanje. Ukoliko se jave, razmotriti mogućnost skraćenja i smanjenje intenziteta napornih aktivnosti u spoljašnjoj sredini a to su aktivnosti koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem. Ostali u populaciji mogu bez ograničenja da borave na otvorenom.

Šta kada je vazduh prihvatljiv? 

U tom slučaju se kod osetljivih grupa u populaciji a to su stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća, se mogu javiti određene zdravstvene tegobe. To je najčešće pogošarnje već postojećeg oboljenja, ali se ne očekuju efekti na zdravlje zdravih osoba.

Preporuka za osetljive grupe je da boravie napolju, ali da prate eventualnu pojavu simptoma kao što su kašalj, otežano disanje, a dodatno i pojavu lupanja srca i neuobičajenog osećaja umora kod osoba sa oboljenjima srca. Ukoliko se jave ovi simptomi, skratiti dužinu i smanjiti intenzitet napornih aktivnosti u spoljašnjoj sredini, a ako se simptomi zadrže i nakon preduzimanja ovih mera, obratiti se svom lekaru.

Šta kada je vazduh zagađen? 

Kada je vazduh zagađen zdravstvene tegobe se mogu javiti u celoj populaciji, s tim što se kod osetljivih grupa (stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća) mogu javiti ozbiljnije zdravstvene tegobe nego u populaciji zdravih osoba. 

Preporuka je da osetljive grupe da izbegavaju naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini, i da preusmere obavljanje aktivnosti u zatvorenom prostoru dok se ne poboljša kvalitet vazduha. Preporuka za ostale u populaciji jeste da skrate dužinu i smanje intenzitet napornih aktivnosti i praviti češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini. 

Šta kada je vazduh jako zagađen?  

Ozbiljne zdravstvene tegobe se mogu očekivati i kod zdravih osoba i u osetljivim grupama populacije - dece, starih, osoba sa oboljenjima srca i pluća.

Preporuka celokupnu populaciju jeste da izbegava sve fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini, da skrati boravak na otvorenom, preusmeri obavljanje uobičajenih aktivnosti u zatvoreni prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

(Telegraf.rs)