"Što ste ga ismevali svi, a sad ga žalite": Kada smo tačno shvatili da je vrag odneo šalu u Mladenovom slučaju

"Ne razumem šta je sporno u ovom videu?", "Ovo je razlog za samoubistvo? Čovek se samo sprdao sa njim, ne razumem zašto je to uradio", "Čovek se šalio, a mali, nažalost, emocionalno neizgrađena osoba", neki su od komentara na video na kom je Mladen, mladić iz Laktaša koga snimaju dok popunjava prijavu za posao. Mladen se, čuo je to ceo region, zbog svega što je usledilo posle objavljivanja videa, ubio. Kažu, nije mogao da istrpi ismevanje na društvenim mrežama. 

Imao je 22 godine.

Preporučujemo

Onim prvim, pogrdnim komentarima, koji su činili da snimak postane viralan, nema ni traga. Nema okrutnosti, brutalnosti, imanja mišljenja o svemu, pa i o tamo nekom momku koga ne poznaješ, ne znaš ništa o njegovom životu, ali misliš da imaš pravo da sudiš i mrcvariš ga na internetu. Šta je jedan komentar u moru drugih, sličnih?

Sada se niže komentar do komentara "Anđele, počivaj u miru", "Mlada, neiskvarena duša", "Bio je dečko koji samo hoće da radi, vidi mu se na licu da je pošten"... Možda se Mladenu na licu videlo da je pošten i neiskvaren, ali očigledno niko na njegovom licu, ni u njegovom ponašanju nije uočio da je Mladen odlučan. Odlučan da ne živi više u ovakvom svetu, koji ne razume. Svima nam se to desilo pre ili kasnije u životu, da ne razumemo. Tuđu zlobu, namrštenost, želju da vas povrede, tuđu ravnodušnost i glupost...

Da li je ovakav snimak razlog da neko digne ruku na sebe ili nije, nije na nama da sudimo i o tome možemo beskonačno da razglabamo. Da smo i mi sami doživeli i gore pa "preživeli" samo je razlog više da tvrdimo da nismo svi isti, da nekome izrugivanje teško pada, najteže, kao kamen koji vas vuče na dno i ne možete da ga se oslobodite. Možda to nije sve, možda je snimak bio samo kap koja je prelila čašu.

Što ga tad niste branili?!

"Što ste ga ismejavali svi, što ga tad niste branili, nego je postao deo sprdnje? Jadnooo!!! Sad ga svi žalite", navodi se u jednom komentaru, zbog kog smo se zapitali kako se to okrećemo "kako vetar  duva". Da li smo postali vukovi u jagnjećoj koži spremni da iskažemo svoje mišljenje jer smo mnogo bitni, ne vodeći računa pritom o osnovnoj ljudskoj pristojnosti.

Da li su nas sve kolektivno društvene mreže učinile hrabrijima, jer smemo da napišemo sve što mislimo u svakom trenutku ili su nas samo udaljile jedne od drugih i dale nam mogućnost da sudimo sa distance, sa sigurne udaljenosti? Da smo postali svi zajedno zlobni, neosetljivi, bez empatije, posle ovog slučaja mladića iz Laktaša više je nego očigledno. Ostaje samo pitanje: zašto je to tako? Zašto smo takvi i šta možemo da uradimo da to promenimo?

Otresi tuđe mišljenje kao prašinu sa pantalona

Pomislite, da se slučajno sapletete i padnete nasred ulice, a neko to snimi i objavi, da li bi vam bilo svejedno? Možda bi, u najgorem slučaju, govorili da ste nespretni. "Vidi budale, ne gleda gde ide", "ha, ha, ha, baš sam se lepo nasmejao, ulepšao si mi dan", napisao bi neko ko gleda vaš pad i to ga zabavlja.

Nije svejedno. Ima onih među nama koji bi tuđe mišljenje "otresli" sa sebe kao prašinu sa pantalona posle pada. Ali, koliko nas ne bi?

Dovoljno je samo, pre nego što pritisnemo enter na tastaturi kako bismo objavili svoj komentar, mišljenje (ismevanje?) da makar naglas pročitamo svoje reči. Da čujemo kako zvuče. Možda nas to natera da se predomislimo ili ublažimo loše mišljenje, bez obzira da li je u pitanju majka koja drži svoje dete za ruke dok ga šamara ili neki radnik kome je dosadno na poslu pa snima mladića koji popunjava prijavu.

Mladen, kažu, nije ostavio oproštajno pismo za sobom. Kupio je sveće da mu se upale za pokoj duše. Duše, toliko čiste i neiskvarene, da nije bila spremna za ovaj svet.

(Telegraf.rs)