Ima li kazne za one koji druge ismevaju i "čereče" na mrežama: Za neka dela preti i do 10 godina zatvora

Ceo region potresla je vest o samoubistvu Mladena D. iz Laktaša koji je nakon razgovora za posao ismevan na društvenim mrežama. Kako smo ranije pisali, mladić je sniman u toku razgovora, a poslodavac mu je postavljao nepristojna pitanja.

Nažalost, ovo nije jedini slučaj poznat javnosti u kom je zbog velikog pritiska u internet svetu, pretnji ili uhođenja izgubljen mlad život. Sve češće smo svedoci internet vređanja i napada, a ključno pitanje je - ko će odgovarati i kakva je procedura za gonjenje napadača u virtuelnom svetu.

Preporučujemo

Kako navodi Ognjen Radić, advokat za krivično pravo za Telegraf.rs, pritisak na internetu može da predstavlja nekoliko vrsta krivičnih dela, od kojih su najpoznatija ugrožavanje sigurnosti i proganjanje, a oba se procesuiraju kao da je nasilje počinjeno uživo.

- Ukoliko putem društvenih mreža upućujete pretnje radi se o ugrožavanju sigurnosti, a ukoliko konstantno kontaktirate jednu osobu i uspostavljate vezu sa njom bez njene dozvole to je proganjanje. To što se to čini preko društvenih mreža je samo način izvršenja krivičnih dela koja već postoje. Ukoliko nekom ugrožavate sigurnost upućujete pretnje ka životu i telu nebitno da li je SMS-om, preko Fejsbuka ili interneta to su pretnje, a konstantno pokušavanje uspostavljanja kontakta je proganjanje - navodi naš sagovornik.

Međutim, advokat napominje da vređanje koje nije direktna pretnja ulazi u drugačiju sferu krivičnog zakona i povezano je sa posebnim tužbama vezanim za naknadu štete, tako u krivično-pravni opus ulaze samo pretnje koje pozivaju na akciju.

- Kod ovih krivičnih dela imali smo i poznatije slučajeve gde su nosiocima javnih funkcija upućivane ovakve poruke u smislu pozivanja na određenu aktivnost. Bilo da su u pitanju te osobe, vi ili ja, pretnja je pretnja. Pretnja mora biti ozbiljna i stvarna. Na primer, ukoliko neko dobije poruku "prebiću te" taj neko prvo mora da se "uplaši" i mora to doživeti kao ozbiljno i stvarno. Procedura je sledeća: Ukoliko se zna ko je u pitanju, osoba odmah može da ode u tužilaštvo i podnese krivičnu prijavu protiv tačno određenog lica imenom i prezimenom. Ako se ne zna identitet osobe, ide se u policiju kako bi utvrdila o kom licu se radi i onda se podnosi krivična prijava. Takođe, možete da se prvo javite advokatu pa advokat to završava umesto vas - objašnjava Radić.

Iako se pretnje putem interneta tretiraju isto kao pretnje uživo, Radić napominje da se društvene mreže u neku ruku razlikuju od realnog života, a njihova glavna specifičnost je to što u virtuelnom svetu svako može da se uloguje pod lažnim imenom i prezimenom, lažnim domenom, te posao tužilaštva postaje komplikovaniji.

- U tom slučaju imamo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i posebna odeljenja policije koja mogu vrlo brzo da otkriju počinioce svakog dela ma koliko god se on maskirao ili lažno predstavljao. Imate razne vrste krivičnih dela koja se čine putem društvenih mreža i za njih su zadužena posebna odeljenja. Može neko da poziva na ustanak u ovoj zemlji, imate slučajeve pedofilije, širenje zabranjenih sadržaja, štošta se radi i time se bavi Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Njima se to prijavljuje, pa oni otkrivaju ko je lice, koji je domen i ko stoji iza toga - navodi advokat.

Iako u Srbiji postoji zakon koji reguliše ovakve slučajeve, i dalje smo svedoci svakodnevnog internet nasilja kako nad punoletnim, tako i nad maloletnim licima. Kako potvrđuje advokat, neko na uvrede ne obraća pažnju, dok ih neko drugi veoma teško prihvata, što na kraju može rezultirati i samoubistvom.

- Krivično delo proganjanje predstavlja konstantno slanje poruka koje tu osobu uznemiravaju i na kraju to može da rezultira čak i samoubistvom. Sve zavisi od toga kako se osoba nosi sa maltretiranjem i porukama i kako ih shvata. Nekog to može da povredi, a neko je vrlo imun na te stvari. Ne mora da postoji konkretna pretnja da bi se neko osećao nesigurno i ugroženo, vi na bilo koji način možete da ugrožavate nečiji mir i prouzrokujete mu duševni bol - dodaje on.

Radić zaključuje da je sve više klijenata koji se javljaju isključivo sa ovakvom vrstom problema. Kako navodi, slučajevi su raznoliki, od momaka koji proganjaju bivše devojke, do zaposlenih koji proganjaju poslodavce. Iako je broj ljudi koji prijavljuju ovu vrstu nasilja u porastu, bitna je svest društva da se problem na vreme prijavi i reši.

Za ova dva krivična dela zaprećene su i zatvorske kazne, a kako objašnjava naš sagovornik sve zavisi od težine situacije. Za krivično delo ugrožavanja sigurnosti i bezbednosti zaprećena je novčana kazna ili kazna zatvora od godinu dana. Međutim ukoliko je sigurnost ugrožena većem broju lica, kazna zatvora je od 3 meseca do 3 godine. U slučaju da je povređena bezbednost predsedniku države ili članu vlade kazna je od 6 meseci do 5 godina.

Kada je u pitanju krivično delo proganjanje koja podrazumeva praćenje ili kontakt koji druga osoba nije odobrila, zaprećena je novčana kazna ili zatvor od 3 godine. U slučaju da je licu izazvana životna opasnost kazna zatvora je od 3 meseca do 5 godina, a u najtežem obliku, ukoliko dođe do smrti lica zbog proganjanja počiniocu preti kazna od godinu do 10 godina zatvora.

Ipak, Radić napominje da počinioci uglavnom dobijaju uslovnu kaznu, osim u slučaju da su povratnici.

(Telegraf.rs)