Da li je "ležeći" mogao da spreči tragediju u Vojislava Ilića? Kako da sprečimo da nam ljudi ginu u saobraćaju

Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja izjavio je danas da je javni rizik u Srbiji, koji podrazumeva prosek poginulih u saobraćajnim nesrećama na godišnjem nivou, skoro 100 odsto veći i da u proseku oko 500 ljudi izgubi život na ovaj način.

- Kada pričamo o broju poginulih, uzima se prosek poginulih lica na milion stanovnika, a to se zove javni rizik, u Srbiji je on skoro 100 odsto veći. Na našu populaciju od 6,5 do sedam miliona stanovnika imamo u proseku oko 500 poginulih godišnje u saobraćajnim nesrećama, što je veliki broj - rekao je Koković Tanjugu.

On se osvrnuo na nedavnu saobraćajnu nesreću, u kojoj su dve osobe poginule u sudaru dva automobila, u Ulici Vojislava Ilića u Beogradu.

- Koliko brzina utiče na ishod saobraćajne nesreće govori nam činjenica da pri udaru vozila u neprokretnu prepreku pri brzini od 50 kilometara na sat, na naš organizam deluju toliko jake sile da naši unutrašnji organi ne mogu to da podnesu, dolazi do unutrašnjeg krvarenja i obično takve nesreće imaju smrtni ishod - rekao je Koković.

On je ocenio da vozači nakon gužvi pokušavaju da nadoknade to izgubljeno vreme.

Upitan da li bi tu od pomoći bilo postavljanje ležećih policajaca, Koković je odgovorio da instaliranje ležećih policajaca jeste tehničkoregulatorna mera koja ima smisla na nekim delovima, ali da kada se radi konkretno o Ulici Vojsilava Ilića, to nije deonica kod koje bi se problem prekoračenja brzine rešio postavljanjem ležećih policajaca.

- Kamere imaju smisla i u poslednje vreme na putevima u Srbiji imamo sve veći broj kamera koji će sigurno dati rezultate i uticati na povećanje bezbednosti saobraćaja, ali i edukacija je svakako važna. I kamere i edukacija i povećanje kazni za nepoštovanje saobraćajnih propisa mogu da utiči na povećanje bezbednosti u saobraćaju - kaže Koković.

On je naveo da je u toku je izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja.

- Očekujemo oštrije kazne, kao i povećanje kazni za kršenje saobraćajnih propisa koje bi trebalo da budu znatno veće - rekao je Koković.

On je dodao da neka iskustva u svetu pokazuju da kaznena politika deluje kratkoročno i da posle nekog vremena ljudi nastavljaju po starom.

- U Republici Srpskoj su već uspostavili sistem oduzimanja vozila, što se pokazalo jako dobro i oduzeli su veliki broj vozila za teže povrede saobraćajnih propisa. Moramo edukovati vozače. Prevencija i represija su se u svetu pokazali kao najbolja kombinacija koja daje dobre rezultate - ocenio je on.

Koković je dodao da se na edukaciji učesnika u saobraćaju radi još od najranijeg doba, navodeći da Agencija za bezbednost saobraćaja učestvuje u obrazovanju i predškolaca i đaka prvog razreda, ali i sa petacima sa kojima se radi na pitanju bezbedne vožnje bicikla i učešća na javnim saobraćajnim površinama.

- Zatim radimo sa maturantima kao budućim vozačima, oni su nam bitna starosna kategorija - kazao je Koković.

Upitan kako se ponašati kada je vidljivost na putu smanjena i koje mere bi trebalo primeniti za bezbednost u saobraćaju, on je kazao da je vožnja posebno opasna ako ima magle na putu.

- Trebalo bi da se zapitamo da li možemo odložiti putovanje i da to učinimo, ako za to ima prilike. Ako, ipak, krećemo na putovanje najvažnije je da se koriste maglenke, kratka i oborena svetla, nikako dugo svetlo. Neki automobili danas imaju bela ili led svetla, bela boja smanjuje vidljivost u kombinaciji sa maglom - objašnjava Koković.

On je naveo primer Holandije, gde imaju veliki problem sa maglom na auto-putu i dodao da su oni rešili osvetljavanjem auto-puta rasvetom žute boje.

- Važno je prilagoditi brzinu, imamo saobraćajni znak duž auto-puta i ako vidite jednu tačku uz ivičnu liniju, treba da se krećete 40 kilometara na sat, dve tačke, 60, a tri 80 kilometara na sat. Važno je takođe ne kočiti naglo, a ako se nađete u situaciji da uletite u zavesu magle, ne vidite ništa, zaustavite vozilo, ali nikako ne izlazite iz vozila - savetuje Koković.

Upitan da li je neophodno zameniti letnje zimskim gumama uprkos miholjskom letu i visokim temperaturama netipičnim za ovo doba godine, on je istakao da bi od 1. novembra ipak trebalo da se koriste zimske gume.

- Jutarnje temperature su pet stepeni i preporuka Agencije za bezbednost saobraćaja je da zamenimo gume pre 1. novembra, da budemo spremni, jer u slučaju leda, snega i poledice, zaustavni put može biti čak i duplo duži sa letnjim nego sa zimskim gumama - kazao je Koković.

On je objasnio da je Srbija je jedna od zemalja koja ima veliku oscilaciju u temperaturama i zato je važno da se ne koriste univerzalne gume, već u skladu sa godišnjim dobrom i saobraćajnim propisima letnje i zimske gume.

(Telegraf.rs)