U Pirotu ponovo uče tkanje ćilima: "Čuvamo ih kao najveće blago"

U Tehničkoj školi u Pirotu u toku je Škola ćilimarstva koja je okupila brojne entuzijaste i zaljubljenike u pirotski ćilim, a podršku školi pružila je Gradska uprava sa ciljem očuvanju ovog umetničkog zanata i vekovne tradicije po kojoj je prepoznatljiv ovaj grad.

Slavica Jovanović, iskusna ćilimarka koja rukovodi školom kaže da je u Pirotu između dva rata bilo oko 2.000 tkalja pirotskog ćilima, ali sa industrijalizacijom i odumiranjem starih zanata, broj tkalja drastično se smanjio pa se sada tkalje u Pirotu mogu nabrojati na prste dve ruke

- Ipak, čini se da ćilimarstvo u Pirotu ima budućnost o čemu svedoči i nedavno organizovanje prvog Festivala pirotskog ćilima. Škola tkanja pirotskog ćilima će trajati devet meseci, a osim samog tkanja, biće organizovane i dodatne edukacije - kaže Jovanović za Tanjug.

Po njenim rečima ćilimarstvom se bave žene koje imaju afiniteta prema tome. Niti je ćilimarstvo za bogate, niti za siromašne, ćilimarstvo je zanat za talentovane i za žene koje žele da čuvaju tradiciju, ali i u neku ruku, ćilimarstvo je relaksacija. Za onoga ko to voli, ćilimarstvo uopšte nije težak zanat.

- Polaznice će naučiti i o tome kako se boji vuna, predivu i svim finesama, kako bi potpuno ušle u suštinu pirotskog ćilimarstva. Nit ćilimarstva u Pirotu, nažalost, samo što se nije prekinula, ali verujemo da će projekti poput ovog omogućiti perspektivu ovom divnom zanatu - kaže Jovanovićeva.

Među brojnim polaznicama Škole ćilimarstva su majka i ćerka Milenka Zlatanović i Aleksandra Pulja Zlatanović, u čijoj porodici se od 19. veka bavili ovim zanatom.

- Ćerka nas je prijavila na ovaj kurs, a želja nam je da produžimo tradiciju tkanja pirotskog ćilima u našoj porodici. Imamo pirotske ćilime, čuvamo ih kao dragoceno blago. Želimo da naučimo da tkamo pirotski ćilim najpre iz hobija, a ako bude i neke zarade, to je dobrodošlo - kaže za Tanjug Milenkovićeva.

Njena ćerka Aleksandra kaže da su se generacije pre nje, u njenoj porodici, bavile ćilimarstvom.

- Želja nam je da produžimo tradiciju. I mi mlađi treba da budemo u toku sa tim kako se izrađuje pirotski ćilim kako se ne bi prekinula tradicija i kako bi i mi narednih generacijama prenele ljubav ka ćilimarstvu - kaže Aleksandra.

Pirotski ćilim tkale su žene na području Stare planine, pretežno zbog egzistencije, a ćilimarstvo kao zanat počinje da se intenzivno razvija tek u 19. veku.

Uoči oslobođenja od Turaka 1887. godine, trećina celokupnog ženskog stanovništva se bavilo ćilimarstvom.

Na svetskoj izložbi u Parizu 1892. godine, pirotski ćilim je izazvao izuzetnu pažnju jer je imao dva lica.

Od 1904. do 1940. godine pirotski ćilim je bio na 26 svetskih izložbi i sajmova od Turtoana, Londona, Brisela, Amsterdama i Napulja do Milana, Pariza, Berlina i Soluna, a najviše je bio tražen i prodavan u Finskoj, Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Francuskoj, Švajcarskoj, Austriji, Italiji, Španiji, Južnoj Americi, Južnoj Africi ...

Od 2012. godine pirotski ćilim se nalazi u Nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

(Telegraf.rs)