Sudovi u Srbiji zatrpani masovnim tužbama: Ko gubi, a ko dobija i kako se u svetu rešavaju ovakvi sporovi

Sudovi u Srbiji su zatrpani masovnim tužbama. Uglavnom se tuže organi javne uprave, komunalna preduzeća, trgovci, banke... Građani ulaze u dugotrajne i neizvesne postupke, a troškovi advokata, veštačenja, često prevazilaze iznos spora. Tako, zbog masovnih tužbi trpe i sudovi i građani.

U ovom trenutku, prema proceni Udruženja banka u sudovima se protiv banaka vodi oko 250.000 sporova. Tužilaca, uglavnom građana, je između 50.000 i 80.000. Uz masovnost tužbi problem je i neujednačenost sudske prakse pa je tako spor po identičnom tužbenom zahtevu u Subotici okončan na prvom ročištu dok u Šapcu još traje, piše RTS.

Preporučujemo

- Ta neujednačena sudska praksa dodatni je veliki problem ovakvih masovnih parnica i ona posledično dovodi do toga da se smanjuje poverenje građana u pravosuđe a to dodatno otežava i rad advokature. Druga stvar, to onemogućava efikasno postupanje sudova - kaže Snežana Marjanović, sudija Višeg suda i član Foruma sudija Srbije.

U Centru za evropske politike smatraju da će nova Vlada nastaviti da radi na izmenama i dopunama Zakona o parničkom postupku, a u tome nam mogu koristiti iskustva Nemačke i Francuske koje su kolektivnom tužbom najpre zaštitile prava potrošača, a zatim su taj instrument postepeno uvodile u antimonopolske zakone, ekološku zaštitu i druge oblasti.

- Godine 2020. je doneta posebna direktiva koja predviđa sada već obavezu uvođenja kolektivne pravne zaštite za sve zemlje EU. Na taj način, ovo pitanje je negde i sastavni deo naših obaveza pravne harmonizacije. Znači, u jednom momentu ćemo mi biti obavezni i dužni da svakako implementiramo ta rešenja - objašnjava Dušan Protić, programski menadžer CEP-a.

Za razliku od masovnih tužbi, kolektivnu tužbu podnosi organizacija. Nakon odluke suda, ona se javno objavljuje. Svi koji smatraju da su im po tom osnovu oštećeni mogu da se obrate sudu i po automatizmu, odluci već donetoj po tužbenom zahtevu organizacije, ostvare svoja prava. Kod nas je izbacivanjem odredbi iz parničnog postupka ponuđena alternativa kroz upravno-pravnu zaštitu.

- Šta znači upravno-pravna zaštita? Nemate pravo na naknadu štete, sa upravnom zaštitom možete samo da naredite trgovcu da prestane, da mu bude naređeno da to štetno ponašanje prestane da radi, a on kaže neću časna reč - poručuje Jovan Ristić, Udruženje "Efektiva".

Masovne tužbe se ponovo nagoveštavaju zbog odluke o odlaganju početka grejne sezone.

- Više je to medijski, neko je to iz ličnog interesa, ja sam to naglasio, mogu da mi zamere i ta grupa advokata koji jure masovke i te potrošačke organizacije koje je na tako nešto pozvala - naglašava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.

U svetu se 90 odsto kolektivnih tužbi završi poravnjanjem.

(Telegraf.rs)