Respiratorne infekcije hvataju mah: "Nije samo korona, jedan izazivač uzrokuje meningitis, visoka stopa smrti"

Iako vremenske prilike ne prate kalendar, ušli smo u period kada niže temperature spuštaju prirodnu otpornost organizma, usled čega raste podložnost akutinim respiratornim infekcijama, upozorili su stručnjaci. Na danas održanoj konferenciji u Beogradu, doktori medicine sa Infektivne klinike KCS, iz dva doma zdravlja i Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" govorili su o značaju prevencije, ujedno sažimajući iskustva iz prethodnog perioda - od proglašenja epidemije korona virusa u zemlji.

Kako je istakao direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije dr Goran Stevanović respiratorne infekcije su oduvek prisutne.

- Izazivači su bili pre nas i ostaće posle nas - kazao je navodeći da je cilj nositi se sa njima, te da se u osnovnoj podeli na hronične i akutne, ove druge ističu kao veći rizik po javno zdravlje.

Iako hornične mogu biti uzrok teškog invalididteta pojedinca, ovakve respiratorne infekcije obično su pulmološke i ne opterećuju zdravstveni sistem.

- A akutne su vodeči uzrok obolevanja u svetu - kazao je, dodajući podatak da je pneumonija, tj. upala pluća najznačajniji uzrok smrtnosti kod infektivnih bolesti.

Među pneumonijama kao posebno veliki izazov istakao je one koje su stečene u bolničkim uslovima, navodeći da je reč o bakterijskim infekcijama, često otpornim na antibiotike.

Jedna od takvih je pneumokoka, čija se kobna ćud ogleda u mogućem ostavljanju neuroloških posledica.

- To je nezgodna bakterija. U riziku su deca mlađa od dve godine, stariji od 65, osobe bez slezine - naveo je populaciju kojoj prete invazivne infekcije, poput sepse i meningitisa, te da su praćene visokim stepenom smrtnosti.

Sa druge strane ističe da su najšeći izazivači pneumonija virusi, poput kovida 19.

- Tu antibiotici nemaju šta da traže - upozorio je navodeći da se građani olako odlučuju na samolečenje antibioticima iz ličnih rezervi, ali da ima i lekara koji ih neopravdano lako preporučuju.

Dodao je i da je veliki broj virusnih penumonija takav da je terapija za njih mirovanje, u drugom redu antivirusni lekovi; tek kasnije, možda, i antibiotici.

Kovid ne čeka, nemojte ni vi

- Kovid 19 ne čeka, nemojte ni vi - rekla je dr Dragana Trifunović Balanović iz DZ Voždovac, navodeći da je to rečenica kojom želi da apeluje na javnost.

Ističući da je prevencija osnovna delatnost domova zdravlja, pozvala je građane da se jave ukoliko osete neki od netipičnih simptoma, bila to glavobolja ili iznenadna zaboravnost.

Kazala je i da lekaru sa dugogodišnjim iskustvom nisu potrebne magnetne rezonance ili rendgenski snimci, te da je dovoljno spustiti stetoskop na pluća pacijenta i oslušnuti ih.

Ipak dodaje da se aktuelni grip, kovid i prehlada najpreciznije razlikuju testiranjem na korona virus.

V.d. direktor DZ Zemun dr Aleksandra Cvetković govorila je o tome da u tom domu zdravlja postoji praksa istovremene imunizacije protiv korona virusa i pneumokoka.

Na konferenciji se čulo i da je obavezna vakcina protiv te, čini se, ne tako poznate bakterije, neuporedive "popularnosti" u odnosu na korona virus. Kako bi se sprečila bakterijska upala pluća ili infekcija krvi, imunizacija je obavezna za svu decu od 2 do pet godina, kao i za sve starije osobe koje su hronični bolesnici ili osobe sa oslabljenim imunitetom.

A o zaražavanju respiratornim infekcijama, koje su najčešća i najmasovnija oboljenja upravo zato što se lako prenose - kapljično - govorila je i dr Dragana Plavša iz Instituta za javno zdravlje "Batut".

Ona je navela da je u protekloj nedelji od "oboljenja sličnih gripu", bilo najviše obolelih u grupi do 14 godina, dakle, među decom, koji su, rekla je, najizloženiji.

Podsetila je na imunizaciju protiv korona virusa: primarnu u dve doze i buster - u vidu treće i četvrte. Prva buster doza daje se, podsetila je, posle minimum tri meseca od prethodne, dok se druga buster doza daje minimum pet meseci od prethodne. Rekla je i da je dosad najviše vakcinisanih prvom dozom, te pozvala građane na potpunu imunizaciju.

Prema njenim navodima, protiv gripa dosad je vakcinisano oko 170.000 građana, čime je utrošeno oko 45 odsto nabavljenih doza. Dodala je da se preporuka za vakcinaciju protiv sezonskog gripa daje pacijentima sa hroničnim bolestima, starijima od 65 i trudnicama, te da obezbeđuje imunitet u trajanju od šest do 12 meseci.

(Telegraf.rs)