Sutra se vreme pomera sat unazad, da li nam to i dalje treba? Struka predlaže "treće rešenje", tiče se posla

Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje se u ovoj godini završava u nedelju, 30. oktobra u 3.00 sati, tako što se, pomeranjem za jedan čas unazad, vreme u 3 sata računa kao 2 sata, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.

To znači da smo u noći između subote i nedelje spavali sat duže, ali i da će nam u narednih nekoliko meseci obdanica trajati kraće.

Preporučujemo

Stavovi po pitanju ove prakse su različiti, ali se ljudi neretko pitaju zbog čega nam je sve to neophodno?

Evropska komisija je zvanično predložila da se u Evropskoj uniji ukine praksa pomeranja sata. U leto 2018. godine, Komisija je otvorila javnu raspravu o ovom pitanju i dobila 4,6 miliona odgovora.

Evropski parlament je u martu 2019. godine izglasao da se naredne, 2020. godine ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena. Međutim, odluka nikada nije stupila na snagu.

Kako je ranije za Tanjug objasnio Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković", i stavovi za i protiv ove prakse "piju vodu".

- Zimsko čitanje vremena podrazumeva da ostajemo u svojoj časovnoj zoni. Na taj način sunce dolazi u meridijan ili kako se netačno kaže, u zenit, u podne. Tada sunce postiže najveću visinu. S druge strane, zimsko čitanje vremena, ovakvo kakvo sada imamo, podrazumeva veoma loše iskorišćavanje obdanice, svetlog dela dana. Trajno ostajanje na letnjem vremenu bi imalo u tom pogledu svoje prednosti - naveo je tada.

Istovremeno, tada je ukazao na manu koja bi pratila takvo stanje. Srbija bi se izmestila u časovnu zonu koja je za sat vremena "istočnije" te bi se tako odvojila od srednjoevropskog čitanja vremena u koje spada veći deo Zapadne i Centralne Evrope. Govoreći o zimskom računanju vremena, Branko Simonović takođe upućuje na "neformalnu intervenciju" koja se, kako je govorio, desila i zakomplikovala čitavu stvar: promena radnog vremena, podsećajući "da se više ne radi od sedam ili osam ujutro pa do 15 ili 16 časova već od devet do 17, pomereno je čas unapred".

Prema njegovom mišljenju najbolje je i najpodesnije "treće rešenje" koje je bilo na snazi pre 1983. godine i koje, kako je kazao, nije ni originalno ni posebno.

- Ono podrazumeva zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni ali i pomeranje (vraćanje) radnog vremena jedan čas unazad kao što je nekad bilo. Tako bismo povoljnije iskoristili obdanicu kao kada bi na snazi bilo letnje čitanje vremena - podestio je tada Simonović.

Tom intervencijom ne bismo menjali vreme "u smislu da ustajemo ranije kako se može pomisliti".

- Ono bi bilo identično letnjem stanju. S tim što bismo samo imenovali čas na pravi način. Sedam sati bi bilo sedam, a ne osam. To rešenje ispravlja mane zimskog računanja vremena u pogledu lošeg iskorišćavanja obdanice, kao i letnjeg računanja vremena u pogledu izmeštanja iz osnovne časovne zone kojoj pripadamo - naveo je tada.

Problematično i letnje računanje?

Letnje računanje vremena ili ukazno vreme označava pomeranje kazaljki na satu jedan čas unapred, poslednje nedelje marta. Upravo su ušteda električne energije i iskorišćavanja obdanice razlozi zbog kojih je praksa pomeranja kazaljki na satu uvedena u drugoj polovini prošlog veka

Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" ranije je objasnio za Telegraf.rs da su prilike danas ipak nešto drugačije, te da pomenuti razlozi ipak nisu više relevantni.

- Danas se život i rad ljudi pomerio i u duboku noć. Zbog toga je ova interevencija obesmišljena. Zato su i sve jači glasovi da se sa tom praksom prekine - naveo je on tada.

Na osnovu čega se određuje dan prelaska sa zimskog na letnje računanje vremena, čisto je tehničko pitanje. Simonović ističe da se uvek uzima poslednja nedelja u martu, u dva sata nakon ponoći, kada se kazaljke pomeraju jedan čas unapred.

- Suprotno tome, poslednje nedelje u oktobru, u tri časa posle ponoći, kazaljke se vraćaju na osnovno stanje, jedan čas unazad, i tada prestaje ukazno vreme. Na taj način se, iz istočnoevropske, vraćamo u svoju časovnu zonu - srednjoevropsku - objasnio je on.

(Telegraf.rs)