Kako se hrane Srbi: Hleba se ne odriču, mleko piju manje a sve više koriste jednu namirnicu

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Građanin Srbije, obično, svakodnevno doručkuje. Onaj koji to čini ima 65 i više godina, i živi ili u Šumadiji ili u Zapadnoj Srbiji. Ako je muškarac, pa još iz istočne ili južne Srbje, hleb jede svakog dana, dok Beograđani češće u odnosu na druge na trpezi imaju povrće i voće. Muškarci u Srbiji čak osam puta više konzumiraju alkoholna pića od žena, a pogotovo na jugu i istoku zemlje, i u Vojvodini. Ovako se, ukratko, hrane Srbi.

Preporučujemo

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji je u 2019. godini, to su poslednji raspoložebi podaci o navikama u ishrani,  svakodnevno doručkovalo 83,8 odsto stanovnika Srbije.

- Značajno češće su svakodnevno doručkovali stariji od 65 godina (89,3%) i stanovnici Šumadije i Zapadne Srbije (90,5%). Svakodnevni doručak je u najmanjem procentu zastupljen kod stanovnika Vojvodine (73,9%). Bar jednu šolju mleka ili  mlečnih proizvoda svakodnevno je konzumiralo 41,8 odsto stanovnika što je značajno manje u odnosu na 2013. godinu kada je to činilo 51,7%. Najređe su to činili najsiromašniji (35,9%), ispitanici osnovnog i nižeg stepena obrazovanja (38%) i stanovnici vangradskih naselja (36,8%) - navodi se u Zdravstveno-statističkom godišnjaku "Batuta".

Hleb u ishrani je svakodnevno koristilo 86,2 odsto stanovnika.

- Značajno češće muškarci (89,4%), stariji od 65 godina (90,4%), stanovnici južne i istočne Srbije (93,0%), najsiromašniji (89,2%) i najnižeg stepena obrazovanja (89,9%). Кorišćenje životinjskih masti za pripremanje obroka povećano je u 2019. godini (39,2%) u odnosu na 2013. (25,9%) i 2006. godinu (33,6%). Prema rezultatima Istraživanja, životinjske masti za pripremu  najviše su korišćene u Vojvodini (51,3%), a najmanje u Beogradu (26,4%) i značajno češće u vangradskim (53,9%) u odnosu na gradska naselja (29,7%).

Dok je voće svakodnevno konzumiralo 39,4% stanovnika Srbije, povrće je bilo svakodnevno zastupljeno na trpezi 50,2% stanovnika Srbije.

- Značajno češće su svakodnevno jeli voće i povrće stanovnici Beograda, kao i stanovništvo višeg obrazovanja i boljeg materijalnog statusa. Sokove od 100% čistog voća ili povrća svakodnevno je konzumiralo 5,4% stanovnika Srbije, a slatka bezalkoholna pića 9,3% stanovnika. Stanovnici Beograda, žene, najobrazovaniji i najbogatiji su svakodnevno više konzumirali sokove od 100 odsto čistog voća ili povrća, a manje slatka bezalkoholna pića. Slatka bezalkoholna pića su svakodnevno u najvećem procentu koristili stanovnici uzrasta 15 do 24. godine (18,7%).

Upotreba duvana već dugi niz godina jedan od najzastupljenijih faktora rizika po zdravlje Srba. Rezultati pokazuju da 31,9 odsto stanovnika uzrasta 15 i više godina imalo naviku stalnog ili povremenog pušenja

duvanskih proizvoda, uključujući i zagrevane duvanske proizvode.  Veći procenat pušača je među muškarcima, a elektronske cigarete ili slične elektronske uređaje je koristilo 3,3 odsto stanovnika.

Najveći procenat pušača duvanskih proizvoda je u starosnoj grupi 45-54 godine i iznosi 41,3 odsto. U populaciji mladih starosti od 15 do 19 godina svaki sedmi (14,4%) izjavio je da konzumira neki od

duvanskih proizvoda.

Rezultati Istraživanja su pokazalii  da u Srbiji 50,7 odsto stanovništva ne konzumira alkohol (39,3% nije nikada probalo alkohol, a 11,4% nije konzumiralo alkohol u prethodnih 12 meseci.

- U populaciji mladih od 15 do 19 godina 52,7 odsto nije konzumiralo alkohol, značajno više devojaka (57,2%) nego mladića (48,1%). Svakodnevno je pilo 3,1 odsto stanovništva što predstavlja smanjenje u odnosu na 2013, kada ih je bilo 4,7 procenta. Stanovnici Južne i Istočne Srbije (4,0%) kao i Vojvodine značajno više svakodnevno konzumiraju alkohol (3,9%), za razliku od stanovnika Šumadije i Zapadne Srbije kod kojih je taj procenat najmanji (2,1%). Ne iznenađuje podatak da muškarci u Srbiji tradicionalno u većem procentu svakodnevno piju, čak osam puta više u odnosu na žene.

Takođe, navika svakodnevnog konzumiranja alkohola je najviše zastupljena među najniže obrazovanom i vangradskom populacijom. Barem jednom mesečno ekscesivno (pijenje velikih količina alkohola) je pilo 15,1 odsto muškaraca i 4,1 odsto žena, odnosno ukupno 9,2 odsto stanovništva. Naročito zabrinjava podatak da je svaki šesti adolescent, njih 15,1 odsto uzrasta od 15 do 19 godina najmanje jednom mesečno konzumirao više od šest alkoholnih pića tokom jedne prilike, bez razlike u odnosu na pol.

(Telegraf.rs)