Danas slavimo Srđevdan: Veruje se da jednu stvar ne bi valjalo raditi

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas  obeležavaju Svetog Srđu i Vakhu, u narodu poznatiji kao Srđevdan. U crkvenom kalendatu ovaj praznik je označen podebljanim crnim slovom. 

Sveti Srđa i Vakhu su prema legendi bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana (Marko Aurelije Valerije), savladara cara Dioklecijana (286-305). Zbog pripadnosti hrišćanskoj veri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima pogubljeni su u Siriji, gde je njihov kult uspostavljen i odakle se raširio po istoku.

Preporučujemo

Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, osim ako taj dan pada u sredu ili petak.

Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati.

Ova slava je u srednjovekovnoj Zeti bila jedna od značajnijih. Naime, pod carem Justinijanom I (527 - 565), koji je ovim svecima podigao crkvu u Carigradu, kult Sv. Sergija i Vakha raširio se na zapad, naročito na prostoru između Drača i današnjeg Dubrovnika, gde je prema sačuvanim podacima postojalo više od 15 crkava posvećenih ovim svecima.

O tome svedoči i crkva Svetog Sergija i Vakha na Bojani, koja je bila mesto gde su sahranjivani vladari dinastije Vojislavljević u 11. i 12. veku.

Nakon obnove krajem 13. veka, od strane srpske kraljice Jelene Anžujske i njenih sinova Dragutina i Milutina, ta crkva je mogla da primi 3.000 vernika.

Inače, stradanju dvojice svetaca, prethodilo je naređenje cara Maksimilijana koji je naredio da mu se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu. Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji.

Oba ova mučenika i viteza vere Hristove stradali su oko 303. godine.

Sv. Sergije naročito je bio poštovan u gradu Resafi, gde je pogubljen, koji je jedno vreme nosio ime "Sergiopolis“ i u 6. veku bio veliko hodočasničko mesto čitavog Istoka.

Prema jednoj legendi, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su prenete i mošti Sv. Sergija i Vakha, gde je od ranije postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.

(Telegraf.rs)