Sprečimo novu tragediju: Kakve su kazne za državne organe, koji ne reaguju kako treba na nasilje?

Svaki državni organ koji ne prijavi ili ne reaguje na prijavu o nasilju, po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, novčano se kažnjava, a institucije koje su dužne da postupaju u ovim situacijama su, kako smo već pisali, policija, Centar za socijalni rad, tužilaštvo i sud.  

Kako se navodu u članu 36 ovog Zakona, kazne za organe koji ne sprovode odredbe Zakona, su od 50.000 do 150.000 dinara.

Preporučujemo

- Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom i drugom organu, organizaciji i ustanovi koje policiji ili javnom tužiocu neodložno ne prijavi ili ne reaguje na prijavu ili opstruira prijavljivanje ili reagovanje na svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega - navodi se u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici.

Ovaj Zakon, inače, lepo definiše obaveze ove tri institucije kao i suda. Članom 13 propisano je da svako mora policiji ili javnom tužiocu da prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.

Ovaj Zakon, inače, propisuje i kakva komunikacija treba da bude između naldežnih institucija. Tako, treba na svakom području da postoji Grupa za koordinaciju i saradnju, nju čine čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad. Grupa je dužna da održava sastanke najmanje jednom u 15 dana, a o toku sastanka vodi zapisnik.

Između ovih subjekata, neophodna je i svakodnevna razmena informacija.

Nadležni organi i ustanove

Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove, navedeno je u članu 7 zakona.

Kada je reč o policiji, rukovodilac područne policijske uprave određuje policijske službenike koji su završili specijalizovanu obuku, da bi sprečavali nasilje u porodici i pružali zaštitu žrtvama nasilja.

Sa druge strane, u svakom javnom tužilaštvu, osim onih posebne nadležnosti, javni tužilac određuje zamenike javnog tužioca koji su završili specijalizovanu obuku da bi ostvarivali nadležnosti javnog tužilaštva u sprečavanju nasilja u porodici i gonjenju učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom. Isto je i sa sudovima, gde predsednik svakog suda opšte nadležnosti i prekršajnog suda određuje sudije koje su završile specijalizovanu obuku da sude u predmetima sprečavanja nasilja u porodici i za krivična dela određena ovim zakonom, a rukovodilac svakog centra za socijalni rad određuje među zaposlenima u centru tim stručnjaka da pomažu u sprečavanju nasilja u porodici i pružaju podršku žrtvama nasilja.

Članom 13 propisano je da svako mora policiji ili javnom tužiocu da prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega. Takođe, nadležni državni organi i centri za socijalni rad dužni su da u okviru svojih redovnih poslova prepoznaju nasilje u porodici ili opasnost od njega.

- Prepoznavanje može da proizađe iz proučavanja prijave koju je bilo kome podnela žrtva nasilja, uočavanjem tragova fizičkog ili drugog nasilja na žrtvi i drugih okolnosti koje ukazuju na postojanje nasilja u porodici ili neposredne opasnosti od njega. Javni tužilac kome je prijavljeno nasilje ili neposredna opasnost od njega, dužan je da prijavu odmah prosledi policijskim službenicima, da bi oni o tome obavestili nadležnog policijskog službenika - navodi se u Zakonu.

Procena rizika od nasilja i postupanje policije

Policijski službenici dužni su da odmah obaveste nadležnog policijskog službenika o svakom nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega, bez obzira kako su za to saznali, i imaju pravo da, sami ili na zahtev nadležnog policijskog službenika, dovedu mogućeg učinioca u nadležnu organizacionu jedinicu policije, radi vođenja postupka.

- Zadržavanje u nadležnoj organizacionoj jedinici policije radi vođenja postupka može trajati najduže osam časova. Tokom postupka u nadležnoj organizacionoj jedinici policije mogući učinilac mora da se pouči i da mu se omogući kontakt i korišćenje usluga branioca i pravne pomoći u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Nadležni policijski službenik mora da mogućem učiniocu koji je doveden u nadležnu organizacionu jedinicu policije pruži priliku da se izjasni o svim bitnim činjenicama, da prikupi potrebna obaveštenja od drugih policijskih službenika, odmah proceni rizik neposredne opasnosti od nasilja u porodici i da, pod uslovima određenim ovim zakonom izrekne hitnu meru za sprečavanje nasilja u porodici. Ako mogući učinilac nije doveden u nadležnu organizacionu jedinicu policije, nadležni policijski službenik procenjuje rizik odmah kada primi od policijskih službenika obaveštenje o nasilju ili neposrednoj opasnosti od njega - navodi se u Zakonu i dodaje da pre okončanja procene rizika, nadležni policijski službenik može, po potrebi, zatražiti mišljenje centra za socijalni rad.

Procena rizika zasniva se na dostupnim obaveštenjima i odvija se u što kraćem roku.

- Pri proceni rizika naročito se vodi računa o tome da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi, da li je pretio ubistvom ili samoubistvom, poseduje li oružje, da li je mentalno bolestan ili zloupotrebljava psihoaktivne supstance, da li postoji sukob oko starateljstva nad detetom ili oko načina održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji je mogući učinilac, da li je mogućem učiniocu izrečena hitna mera ili određena mera zaštite od nasilja u porodici, da li žrtva doživljava strah i kako ona procenjuje rizik od nasilja.

Nadležni policijski službenik odmah dostavlja sva dostupna obaveštenja o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega i procenu rizika - ako ona ukazuje na neposrednu opasnost od nasilja - osnovnom javnom tužiocu na čijem području se nalazi prebivalište, odnosno boravište žrtve, centru za socijalni rad i grupi za koordinaciju i saradnju.

Foto: Shutterstock

Ako nadležni policijski službenik ustanovi postojanje opasnosti koja nije neposredna, sva dostupna obaveštenja o nasilju u porodici ili opasnosti od njega i svoju procenu rizika dostavlja osnovnom javnom tužiocu i centru za socijalni rad.

- Ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru učiniocu koji je doveden u nadležnu organizacionu jedinicu policije. Hitne mere su: mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.

Postupanje javnog tužioca i suda

Posle prijema obaveštenja, procene rizika i naređenja, osnovni javni tužilac proučava obaveštenja i vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika. Ako posle toga ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, dužan je da sudu podnese predlog da se hitna mera produži, u roku od 24 časa od časa uručenja naređenja licu kome je izrečena hitna mera.

Uz predlog, osnovni javni tužilac dostavlja sudu i procenu rizika nadležnog policijskog službenika, svoje vrednovanje njegove procene rizika i druge dokaze koji ukazuju na neposrednu opasnost od nasilja u porodici.

Predlog da se hitna mera produži podnosi se osnovnom sudu na čijem području se nalazi prebivalište, odnosno boravište žrtve, a o predlogu odlučuje sudija pojedinac.

Sud produžava hitnu meru ako posle vrednovanja procene rizika nadležnog policijskog službenika, vrednovanja procene rizika koje je učinio osnovni javni tužilac, ocene priloženih dokaza i tvrdnji iz predloga osnovnog javnog tužioca i ocene izjašnjenja lica kome je hitna mera izrečena, ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, inače odbija predlog kao neosnovan.

Rešenje o predlogu donosi se bez održavanja ročišta, u roku od 24 časa od prijema predloga da se hitna mera produži.

Grupa za koordinaciju i saradnju - lica određena za vezu

Lica određena za vezu imenuju se u policijskoj upravi, osnovnom i višem javnom tužilaštvu, osnovnom i višem sudu i centru za socijalni rad. Imenuje ih rukovodilac policijske uprave, javni tužilac, predsednik suda i rukovodilac centra za socijalni rad, iz reda nadležnih policijskih službenika i sudija i zamenika javnih tužilaca koji su završili specijalizovanu obuku, i zaposlenih u centru za socijalni rad.

- Lica određena za vezu svakodnevno razmenjuju obaveštenja i podatke bitne za sprečavanje nasilja u porodici, otkrivanje, gonjenje i suđenje za krivična dela određena ovim zakonom i za pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom. Ministar nadležan za unutrašnje poslove, ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za poslove porodične zaštite sporazumno propisuju način razmenjivanja obaveštenja i podataka između lica određenih za vezu - piše u Zakonu.

Na području svakog osnovnog javnog tužilaštva obrazuje se grupa za koordinaciju i saradnju. Grupu za koordinaciju i saradnju čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, sa područja za koje se grupa obrazuje.

- Ona razmatra svaki slučaj nasilja u porodici koji nije okončan pravosnažnom sudskom odlukom u građanskom ili krivičnom postupku, slučajeve kada treba da se pruži zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela iz ovog zakona, izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi i predlaže nadležnom javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskih postupaka. Grupa za koordinaciju i saradnju održava sastanke najmanje jednom u 15 dana, a o toku sastanka vodi zapisnik.

Sastancima mogu, po potrebi, prisustvovati predstavnici obrazovnih, vaspitnih i zdravstvenih ustanova i Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici drugih pravnih lica i udruženja i pojedinci koji pružaju zaštitu i podršku žrtvama.

Grupa za koordinaciju i saradnju donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje njen način rada i odlučivanja.

- Članove grupe za koordinaciju i saradnju imenuju rukovodioci organa, iz reda zamenika osnovnog javnog tužioca koji su završili specijalizovanu obuku i nadležnih policijskih službenika i zaposlenih u centrima za socijalni rad koji rade na slučajevima nasilja u porodici. Grupom za koordinaciju i saradnju predsedava član grupe iz reda zamenika osnovnog javnog tužioca. Ako je za gonjenje učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležno više javno tužilaštvo, viši javni tužilac imenuje svog zamenika, koji je završio specijalizovanu obuku, da učestvuje u radu grupe i njome predsedava.

Po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodica, evidencija podataka o slučajevima nasilja u porodici se vodi, to rade i policija, i tužilaštvo, i osnovni sud i centri za socijalni rad, ali ne može svako da ima uvid u svačiju evidenciju, a sve zajedno čine Centralnu. Jedino zamenik javnog tužioca može da pristupa svim podacima iz Centralne evidencije.

Naime, sve gore navedene institucije imaju evidencije o nasilju, koje se vode se u elektronskom obliku i čine Centralnu evidenciju o slučajevima nasilja u porodici, koju vodi Republičko javno tužilaštvo.

Foto-ilustracija: Shutterstock

- Podaci mogu da se unesu u Centralnu evidenciju samo uz korišćenje odgovarajućih zaštićenih pristupnih šifri. Podaci se čuvaju u evidencijama i u Centralnoj evidenciji deset godina i posle toga brišu - navodi se u Zakonu:

- Pristup podacima iz Centralne evidencije dozvoljen je samo u svrhu ostvarivanja nadležnosti predviđenih ovim zakonom i uz korišćenje zaštićenih pristupnih šifri. Zamenik javnog tužioca koji ostvaruje nadležnosti javnog tužilaštva u sprečavanju nasilja u porodici i gonjenju učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom ima pravo na pristup svim podacima iz Centralne evidencije. Nadležni policijski službenik ima pravo na pristup Centralnoj evidenciji samo u delu koji sadrži podatke iz evidencija područnih policijskih uprava i nadležnih centara za socijalni rad, nadležni sudovi samo u delu koji sadrži podatke iz evidencija koje vode osnovni sudovi, a nadležni centri za socijalni rad - samo u onom delu koji sadrži podatke iz evidencija koje vode centri za socijalni rad.

Zajednička baza inicijativa Telegrafa.rs

Kako ne bi izostajala komunikacija među organima, i svako u svakom trenutku mogao da ima uvidu u dokumentaciju, naravno uz kontrolu zloupotrebe, Telegraf.rs je pokrenuo inicijativu, koju je već podržala ministarka Zorana Mihajlović, da se formira krovna organizacija koja bi kontrolisala rad ove tri institucije, kao i da se napravi jedinstvena baza podataka i da u svakom momentu u vezi sa svakim predmetom, kada je fizičko nasilje u porodici u pitanju, vaka nadležna institucija ima uvid. 

Komunikacija je izostala u Vršcu, u slučaju koji je doveo do toga da Marko Budimirović, pre dve nedelje, ubije svoju dvogodišnju ćerku Petru a zati presudi i sebi. Tim povodom, pokrenuta je inicijativa za smenu direktorke Centra za socijalni rad u tom gradu, i podnete krivične prijave. Slučaj je prešao u nadležnost Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. 

(Telegraf.rs)