Jagoda je bila beba kada su joj četnici pobili porodicu u Vraniću: "10 godina nisam smela da spavam u kući"

Jagoda Stajković (81), poreklom iz sela Vranić kod Beograda, imala je samo puku sreću da tu kobnu noć, između 20. i 21. decembra 1943. godine, prespava u babinoj kući i tako preživi strašan pokolj u kojoj joj je stradala gotovo čitava porodica.

Ni danas, skoro 80 godina kasnije, Jagoda ne može da se pomiri sa zlom koje je tada pogodilo ovo mesto. Iako je kasnije zasnovala svoju porodicu, gde je prezime Matić zamenila za Stajković, i postala majka tri kćeri, praznina u srcu nastavila je da postoji, kao i pitanje - zašto?

Jagodu smo upoznali na komemorativnom skupu povodom streljanja građana Vranića 1941. godine od strane fašita. Svake godine je tu kada se obeležavaju važni datumi, jer, kako nam kaže, važno je da se pamti i da se ne ponovi.

Ovde godine, Udruženje "20. decembar" joj je dodelilo i pohvalnicu kao jedinoj preživeloj žrtvi pokolja u Varniću.

- Rođena sam 4. novembra 1941. godine. Kad su četnici došli da ubijaju u mojoj kući, tražili su prvo mene da ubiju, i moju majku. Srećom, mi smo bile kod babe.

Ipak, istu sreću nije imao ostatak njene porodice.

- Ubili su mi te noći dve tetke, strica, babu. Tetke su mi prvo silovali, pa su ih posle pobili. Oca su mi oterali u specijanu policiju na Banjici, tamo su ga obesili. Nikad nisam ništa saznala o njemu - priseća se Jagoda.

-  Oni su došli u moju kuću pijani. Jeli su i pili. Svima su im povezali ruke sa svilenim čarapama. Dedu su zaklali na posletku, gledao je dok mu ubijaju porodicu. Iz kuće su odneli svu devijačku spremu, jer su u kući bile devojke od 19 i 23 godine. One su sve kamom tučene u grudi, po 10 udaraca u grudi i leđa. Strica su mi jedva savladali jer je bio jak i zdrav čovek. Po četničkom pirčanju njihovim prijateljima, jedva su ga zaklali. Sve je to opljačkano, pobijeno, opustošeno.

Dvogodišnja Jagoda ostala je sama sa majom i babom.

- One su mi kasnije pričale o svemu tome. Moja osećanja su danas takva da nemam nigde nikoga. Sad mi je 81. godina, teško mi je i dalje. Posle zločina smo povremeno dolazili u tu kuću. Deset godina nismo smeli da spavamo tu, već smo sve vreme bili kod babe, dede i ujaka. Posle izvesnog vremena smo se vratili i tu sam i danas, na svom imanju.

Kako nam objašnjava Jagoda, zahvalna je zbog pohvalnice koju je dobila, ali ju je, iskrena je, primila sa tugom u srcu.

Podsećamo, u noći između 20. i 21. decembra 1943. godine, u selu Vranić, 30 kilometara iz Beograda, kako preživeli svedoci navode, četnici su tokom jedne noći zaklali 68 dece, žena i staraca.

Zvanični podaci govore da je tokom te noći ugašeno 14 porodica iz ovog sela.

(Telegraf.rs)