Da li je ugrožen živi svet Zlatarskog jezera? U jednom delu godine najdrastičniji udar na ekosistem

Čarobno Zlatarsko jezero, koje je početkom godine zadesio drastičan pad nivoa vode, nakon čega su ispod površine isplivali ostaci nekadašnjeg naselja Kokin Brod, još se ne oporavlja.

Iako je u poslednjih mesec dana bilo padavina, nivo vode nije značajno porastao, pa su njegove obale gole i pomalo sablasne.

Preporučujemo

Uprkos svemu, ono i dalje nije izgubilo na svom šarmu i lepoti. Ipak, zaštitari prirode zabrinuti su pitanjem - kakve će posledice po živi svet Zlatarskog jezera?

Tim povodom obratili smo se Zavodu za zaštitu prirode Srbije, odakle nam je rečeno da izmena u sastavu i strukturi živog sveta jezera svakako ima.

- Izmena režima vodostaja na Zlatarskom jezeru, često i značajnih razmera, prisutna je pojava od njegovog uspostavljanja, budući da se radi o veštačkom jezeru napravljenom za potrebe proizvodnje električne energije. Snižavanju nivoa vode u jezeru, pored "redovnih" variranja, u izvesnoj meri može doprineti i smanjen dotok vode usled sušne godine, ili više sušnih godina uzastopno. Izmene nivoa vode svakako imaju uticaja na živu komponentu ovog vrlo specifičnog, jezerskog ekosistema, prvenstveno kroz izmenu fizičkih, hemijskih i biotičkih karakteristika životne sredine. Ovo za posledicu ima i izmene u sastavu i strukturi živog sveta jezera, kao i kvalitativnim i kvantitativnim relacijama između komponenti sastava - navodi se.

- Izmena fizičkih karakteritika jezerskog ekosistema se ogleda, pre svega, u snižavanju količine vode kao medijuma u kojem se razvija živi svet, zatim u izmeni toplotnih karakteristika i dinamizma vodene mase. Izmena hemijskih karakteristika se tiče uglavnom izmene hemizma vode, naročito značajnog nivoa rastvorenog kiseonika, a zatim i drugih suspendovanih organskih i neorganskih elemenata i supstanci.

Dodaju da i ovakva variranja utiču na sastav i strukturu živog sveta.

- Variranja ovih karakteristika posledično utiču na sastav i strukturu živog sveta Jezera, kroz izmenu opštih uslova sredine, dostupnog prostora za kretanje, boravak, skrivanje, realizaciju uobičajenih faza životnog ciklusa poput hranjenja i reprodukcije, primarne i sekundarne organske produkcije, izmenu trofičkih mreža i odnosa, dnevno-noćnih i sezonskih kretanja i sl. Usled ovoga, može doći do variranja kvalitativnog sastava živog naselja, promena u ponašanju, izmene pojedinih populacionih parametara poput veličine i gustine populacija pojedinih vrsta, prostornog rasporeda i kompeticije unutar samih vrsta ili između vrsta.

Jedan od drastičnijih udara na živi svet je situacija kada u proleće, u vreme mresta riba, dođe do variranja nivoa vode.

- Naime, većina vrsta riba za mesta mrešćenja (polaganja ikre) bira dostupne plićake i vodene razlive, kojih u uslovima potopljene klisure Uvca i nema mnogo. Usled naglog spuštanja nivoa vode, dešava se da ikra ostane na suvom i neminovno propada. Ovo za posledicu može imati drastične promene u ihtiofaunističkom sastavu i strukturi.

- Živi svet, takođe, poseduje izvesnu "elastičnost" na ovakve udare iz spoljne sredine, te se kao vid odgovora (prilagođavanja) mogu javiti pojačane disperzije i migracije u staništa gde su uslovi povoljniji (dublji delovi Jezera, pritoke...) i određena "samoregulacija" sopstvene populacione dinamike. Pritom, ovakvi udari i prilagođavanja po pravilu ne dovode do ugrožavanja samog opstanka pojedinačnih vrsta ili grupa u jezerskom ekosistemu.

Podsećamo da je krajem septembra EPS za naš portal naveo da trenutna kota Zlatarskog jezera viša za 12,45 metara u odnosu na minimalnu radnu kotu propisanu vodnom dozvolom, a koja iznosi 845 metara nadmorske visine.

- Trenutni nivo akumlacije sličan je stanju tokom letnje sezone, a u narednom jesenjem periodu očekuje se povoljnija hidrološka situacija, kao i podizanje nivoa akumulacija kako Zlatarskog tako i Uvačkog jezera - naveli su tada za Telegraf.rs iz Elektroprivrede Srbije.

(Telegraf.rs)