Smrtonosne pupavke ima svuda u Srbiji, kad je mlada meša se sa jestivom: Ovo popiti ako se sumnja na trovanje

Otrovnih pečuraka u Srbiji brojčano nema mnogo, ali su veoma česte i ima ih svuda, kako u proleće, tako u leto, i sada u jesen. Pune su ih šume i livade, mame birače, a nedavni slučaj trovanja nekoliko osoba gljivama u Šapcu, zbog čega je jedna žena i preminula, poziva nas sve na opreznost. 

Pupavka, panterovka, muhara i haringača četiri su od 30-ak najotrovnijih pečuraka u Srbiji, a neke od ovih ako se pojedu mogu biti smrtonosnije i od ujeda kobre.

Najopasnija je, kažu stručnjaci, zelena pupavka.Upravo ona je koštala života jednu ženu iz Šapca, a zbog koje je nekoliko ljudi moralo da bude hospitalizovana u Vojno-medicinsku akademiju.

Otrovnica, inače, ima svuda, a na Fejsbuk stranici Priboj upozoravaju da se u njihovoj okolini može naći dosta gljiva, te da pupavka kad je mlada liči na jajčaru.

-  Ovo je zelena pupavka, jedna od dve najotrovnije pečurke, koje se mogu naći i u našem kraju. Kad je mlada može da liči na jajčaru.Njom su se nedavno tako otrovali ljudi iz Šapca.Ove jeseni ima dosta gljiva u okolini Priboja, ali pažljivo sa prikupljanjem, naročito ako ih površno poznajete. Mnoge imaju otrovne dvojnice - upozoravaju na ovoj stranici.

 Kako je ranije za Telegraf.rs objasnio Zoran Jelenković, predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije pupavka može da se zameni i sa biserom. 

- Najopasnija je zelena pupavka, ona je smrtno otrovna, zatim panterovka. Pupavka, recimo, ne može nikada da se zameni sa vrganjom, jer je sasvim drugačija, ali možete da je zamenite sa bilo kojom drugom amanitom, primera radi, sa biserkom - rekao je Jelenković za Telegraf.rs.

Naš narod voli i jajaru, a on se može pomešati sa muharom - ona je crvena, sa belim tačkama, koje može da spere kiša, pa postaje identična jajari.

- Amanita muhara, koja je otrovna, u tom slučaju postaje potpuno crvena, pa bi onda moglo da dođe do zamene sa jajarom. Ali, opet ima jedna stvar koja ih razlikuje. Struktura amanite cezare, odnosno jajčare je žuta, a meso muhare je belo. Dakle, ako je meso belo tu gljivu ne jedete, ako je žuto, to je jestiva - objasnio je naš sagovornik.

Objasnio nam je i kako da se ne "opečemo" o livadski šampinjon, kojeg sada, takođe, ima.

- Livadski šampinjon ne treba brati dok je mlad, nerazvijen. Prvo i osnovno, kada se gledaju šampinjoni jeste da li imaju odozdo braonkasto-rozikasto. To je znak da je u rodu šampinjona, da nije neka druga amanita. Pored toga, treba zagrebati dno drške. Ako požuti, onda je otrovan, a ako ne žuti, proverite i miris. Jer, otrovan šampinjon ima miris na karbon, neprijatan je - napomenuo je Jelenković za Telegraf.rs.

Poznavalac gljiva Nešo Travka za Telegraf.rs kaže da ima raznih "otrovnica" koje mogu imati kumulativno dejstvo, ali i onih koje deluju veoma brzo.

- Sve zavisi od organizma do organizma, ko kakav imunitet ima. Postoje gljive koje imaju kumulativno dejstvo i one čiji se otrov ispolji odmah u organizmu - rekao je Nešo.

Za Zelenu pupavku, kaže on, zna se da je strašno otrovna, ali i da otrovnost gljiva može da zavisi i od njihove pripreme.

- Pečurke kada stoje one se kvare i nikako ih ne treba prati već čistiti četkicom. Slinavke moraju da se oljušte jer imaju purgativno dejstvo (pročišćavanja) - dodaje on.

Nasuprot otrovnim gljivama, kako kaže Nešo, postoje i one koje su lekovite.

- Vrganj imaju kalijum, crna truba ima magnezijum, a reiši je kraljica među lekovitim gljivama. Gljiva reiši razvodnjava krv, jača imunitet i ima je kod nas - kaže Travka.

On naglašava da stepen trovanja može zavisiti od imuniteta organizma i količine unetih gljiva, ali da dejstvo trovanja može i da se ublaži.

- Potrebno je popiti slani rasol kako biste povratili, a može biti korisno popiti mleko kako bi se dejstvo otrova ublažilo - savetuje Nešo Travka.

Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA u šest sati jutros primio je šest pacijenata zbog trovanja otrovnim gljivama, navode u ovoj ustanovi.

Pacijenti iz Šapca su, kažu u ovoj ustanovi, gljive nabavili kod neovlašćenog prodavca, a konzumirali misleći da se radi o rudnjačama i lisičarkama. Napominju da su gljive bile polomljene i da ih je bilo najmanje tri vrste, što otežava prepoznavanje.

Stručnjaci VMA upozorili kako prepoznati trovanje gljivama 

Stručnjaci sa VMA, odmah nakon masovnog trovanja ljudi u Šapcu, izdali su upozorenje u kojem su otkrili prve simptome trovanja gljivama, kako ih prepoznati, koji su najčešći i na koji način možete da se zaštitite.

Pored nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva. Pod pojmom otrovne gljive podrazumevaju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa. Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt.

Do trovanja najčešće dolazi zbog zamene jestivih gljiva onima koje su otrovne. „Biserke“ se mogu zameniti otrovnom panterovkom, „zeke“ su takođe problem i zahtevaju dobro poznavanje gljiva jer im boja šešira često varira.

Akutna trovanja gljivama imaju veliki klinički značaj zbog raznolike kliničke slike (ispoljavaju se u osam različitih sindroma), učestalosti (godišnje se u Evropi leči oko 10.000 pacijenata), velike smrtnosti (10-50%). Na osnovu vremena koje prođe od ingestije do prvih znakova trovanja dele se na ona sa kratkim ili dugim inkubacionim periodom.

Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom (30 min - tri sata) ispoljavaju se u vidu pet sindroma: gastrointestinalni, muskarinski, muscimolski (mikoatropinski), psilocibinski (psihotomimetski) i koprinski (alergijski). Ova trovanja imaju povoljan tok i ishod. Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao „bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica itd“.

Dug inkubacioni period, u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteriše trovanja sa oštećenjem jetre i bubrega. Ona imaju tešku kliničku sliku i često letalni ishod.

To su trovanja sa slikom amanitinskog (faloidinskog) sindroma, orelaninskog i giromitrinskog sindroma.Kako prepoznati otrovnu gljivu?

Postoje razni mitovi kako najsigurnije prepoznati otrovnu gljivu:

- otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom,

- daju žutu boju pirinču kad se kuvaju zajedno,

- beli luk kuvan sa njima potamni,

- ne mogu se ljuštiti,

- ako živina jede otpatke od gljiva dobre su (jedan od najopasnijih jer životinje imaju drugačiji gastrointestinalni trakt.

Samo hemijskom analizom tačno se može utvrditi otrovnost gljiva.Bez dobrog poznavanja gljiva i društva osobe koja je odličan poznavalac ne treba se upuštati u branje gljiva. Postoji zabluda da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih gljiva. One se mogu raspoznavati po određenim karakteristikama.

Amanitinski (faloidinski) sindrom izazivaju Amanita phalloides (zelena pupavka), Amanita verna (bela pupavka), Amanita virosa (smrdljiva pupavka), ali i 14 drugih gljiva. Trovanje izazivaju aktivne materije faloidini i amatoksini. Smrtna doza je 5-10 mg, tj. 20 grama gljive.

Latentni period je 12 sati, zatim se javljaju gastrointestinalne tegobe, drugog do trećeg dana toksični hepatitis (uvećana jetra, povišeni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre), toksična lezija bubrega. Pored lavaže želuca uz primenu aktivnog uglja, nadoknade tečnosti i elektrolita, primenjuju se hepatoprotektivi, druga simptomatska i podržavajuća terapija, a odlične rezultate daje plazmafereza. Šanse za izlečenje su znatno veće ako se sa specifičnom terapijom započne u prvih 48 sati.

Upozorenje svima onima koji koriste gljive za jelo, kao i beračima gljiva je da budu maksimalno oprezni. Odgovornost za zdravlje i ličnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle gljive. Takođe, treba biti pažljiv prilikom kupovine pečuraka na pijacama. Na deklaraciji bi trebalo da bude istaknuto ime pečurke, uzgajivača i koja institucija je obavila kontrolu kvaliteta.

Upozorenje zdravstvenim radnicima je da obavezno konsultuju Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA na telefon 011/3608-440, jer je specifičnu terapiju neophodno započeti u prvih 48 sati.

(Telegraf.rs)