Crne tačke u Srbiji gde deca najčešće stradaju u saobraćaju: Polovina bila putnici u automobilu

Foto: Shutterstock

U poslednjih 10 godina, 126 dece je izgubilo život u nesrećama. Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović rekao je za da je od 1. septembra 110 najmlađih povređeno u saobraćajnim nezgodama, devetoro je dobilo teške telesne povrede, a dvoje dece je izgubilo život.

Često se dešavaju udesi na putu do škole. Zbog toga su se na zajedničkom zadatku našli ljudi iz Agencije za bezbednost saobraćaja, MUP-a, Ministarstva prosvete i Ministarstva saobraćaja i to samo sa jednim ciljem, da nijedno dete ne pogine u saobraćaju.

Preporučujemo

Branko Stamatović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je od 1. septembra 110 najmlađih povređeno u saobraćajnim nezgodama, devetoro je dobilo teške telesne povrede, dvoje dece je izgubilo život.

Dodaje da se saobraćajne nezgode ne dešavaju toliko često u zonama škola.

- Poslednjih godina smo uradili mnogo na uređenju same zone škola. Za sve vozače važi pravilo da je u naselju, u zoni škole, ograničenje brzine 30 kilometara na sat, zone škola se posebno obeležavaju. Lokalane samouprave i državni upravljač puta su dosta uradili na tome da se zone škole urede i da se skrene pažnja - rekao je Stamatović.

Statistika u poslednjih deset godina

U poslednjih 10 godina u Srbiji je 126 dece izgubilo život u nesrećama.

- Imamo definisani trend smanjenja stradanja dece: 2001. je pedesetoro dece u jednoj godini izubilo život, od 2001. do 2010. prosek godišnjeg stradanja dece je 36, toliko je dece svake godine gubilo život - ukazao je Stamatović.

Prema njegovim rečima, poslednjih godina taj broj se smanjuje na 11, 12 do 14  dece koja godišnje izgube život u saobraćajnim nesrećama.

Agencija za bezbednost saobraćaja je organizovala forum gde dolaze predstavnici 161 lokalne samouprave i zajedno sa MUP-om, ministarstvima prosvete i saobraćaja, "Putevima Srbije" i razgovara se o temi unapređenja bezbednosti saobraćaja kako nam deca ne bi stradala.

- Ove godine treba da donesemo nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja, koja će definisati ciljeve do 2030. godine, a jedan od njih da deca ne stradaju - precizirao je Stamatović.

Neophodno je da se uključimo svi, predstavnici institucija, treba da institucionalno rešavaju problem. Takođe je potrebno uvođenje novih tema za bezbedno učešće u saobraćaju, kao i realizacija edukativnih programa.

Dodao je da će donošenjem novog Zakona o bezbednosti saobraćaja i zakonskih odredbi deca biti bezbednija.

- Moram da apelujem na sve građane, svi smo učesnici u saobraćaju, onog trenutka kada izađemo iz stana mi smo učesnici u saobraćaju, svaki građanin treba da bude pažljiv, da budemo svesni da smo odgovorni i za svoje ponašanje i za ponašanje drugih učesnika - rekao je Stamatović.

Koje opštine su "crne tačke" što se tiče bezbednosti

Agencija za bezbednost saobraćaja svake godine meri indikatore ponašanja u saobraćaju, koliko se koriste sigurnosni pojas i dečje sedište, koliko su određene kategorije ugrožene u određenim opštinama i regionima.

"Crne tačke" gde su deca najugroženija su Apatin, Inđija, Ljig, izneo je podatak.

- Statistika pokazuje gde je određeno stradanje, na koji način stradaju kako bismo mogli da unapredimo, opredelimo mere koje će unaprediti stanje bezbednosti saobraćaja - rekao je Stamatović:

- Decu ne možemo da krivimo, ona stradaju najčešće kao putnici u automobilu, polovina dece koja stradaju u nesrećama putnici su u automobilu.

Stamatović naglašava da se deca najčešće voze sa svojim roditeljima u automobilu i  da roditelji treba da vode računa o svojoj deci jer ona najviše stradaju u njihovom prisustvu.

- Apelujem na sve roditelje da govore deci kako da budu bezbedna u saobraćaju, kako da pređu pešački prelaz, kako da pređu ulicu, kako da budu pažljivi, bezbedni i da se ponašaju na odgovarajući način - navodi Stamatović.

Dodao je da Agencija za bezbednost sprovodi kampanju "Pažljivko", i da je ove godine pod motom "Kako ti, tako i ja". Njom se utiče na roditelje da svojim ponašanjem skrenu pažnju deci.

Prema njegovim rečima, roditelj mora da se veže, deca preuzimaju model ponašanja, vide i oponašaju autoritete.

Ako imamo situaciju da roditelj ne vezuje pojas, a zahteva to od deteta, ne možemo očekivati da dete veže pojas kada sedne sa nekim drugim, ponovio je Stamatović.

Kada je vreme da dete ide samo u školu

Svetska istraživanja govore da su deca od 11 ili 12 godina sposobna da samostalno učestvuju u saobraćaju.

Pre toga deca po modelu uče da bezbedno pređu ulicu, pa postoji verovatnoća da na nepoznatom terenu te radnje ne mogu da ponove, objasnio je Stamatović.

Kod dece do 12 godine psihofizički razvoj je takav da im je vidno polje suženo, nemaju preciznu procenu.

Naš Zakon o bezbednosti saobraćaja kaže da dete tek nakon 12. godine može da se prevozi na prednjem sedištu.

Saobraćajno obazovanje u školi

Stamatović kaže da se sa Ministarstvom prosvete vode razgovori o saobraćajnom obrazovanju, u prethodnom periodu obrađivani su predmeti o bezbednom učestvovanju u saobraćaju, ali neophodni su još neki predmeti.

Odgovornost je pre svega na lokalnim samoupravama, u njihov budžet ide 30 odsto od svake naplaćene kazne od saobraćajnog prekršaja, od tog novca treba da prave programe i da unapređuju bezbednost saobraćaja.

- Ljudi koji žive u određenom gradu znaju koji su problemi. Agencija dostavlja analize i lokalne samouprave organizuju različite vrste edukacija, unapređuju putnu infrastrukturu da bi deca bila bezbedna. Jedna institucija ne može samostalno, samo uvezivanjem možemo unaprediti bezbenost saobraćaja - zaključio je Stamatović.

(Telegraf.rs)