Da li je virus korona uticao na stav građana o rađanju: "Batut" sproveo novo istraživanje

Epidemija virusa korona nije promenila stav građana o rađanju, pokazuje anketa koju je sproveo Institut "Batut". Direktor Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj, profesor doktor Aleksandar Stefanović, kaže da kovid nije uticao na odluku koliko će se beba rađati, ali da sada predstoje borbe na podizanju nataliteta.

Istraživanje je urađeno tokom nedelju dana, prošle godine u avgustu, na više od 1.000 ispitanika starosti od 18 do 50 godina. Rezultati su sada objavljeni na sajtu Instituta "Batut" i u najnovijem broju Glasnika javnog zdravlja.

Preporučujemo

Za 87 odsto žena koje su učestvovale u istraživanju, pandemija nije imala uticaja na njihovu odluku o rađanju, osam odsto je odložilo tu odluku, a tri odsto je odlučilo da dete želi ranije. Jedan odsto ispitanica su odgovorile da ne žele decu, iako su ih pre pandemije želele.

Istraživanje je pokazalo da kovid nije uticao ni na odlaske na redovne preglede, osim kada je reč o testiranju na HIV i skriningu na rak dojke i rak grlića materice.

Direktor Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj, profesor doktor Aleksandar Stefanović, kaže za RTS da je u toj zdravstvenoj ustanovi u poslednja 24 sata rođeno 12 beba, sedam dečaka i pet devojčica.

Ističe da se bliže broju od 4.000 porođaja u ovoj godini, kao i da procenjuju da će taj broj biti sličan kao prošle godine.

- Ne na nivou 2020. godine, tada smo imali mnogo više, ali to je bilo jer su tada zatvarani klinički centri, nisu primali pacijente izuzev kovid pozitivnih, pa smo mi tada preuzimali veći broj trudnica - ukazao je Stefanović.

Navodi da se Srbija već decenijama bori sa belom kugom, kao i da svake godine imamo manji broj porođaja nego prethodne, ali da ova godina neće biti takva.

- Same te činjenice nam govore da sam kovid nije uticao na odluku koliko će se beba rađati, što je dobro. Sad predstoje druge borbe na podizanju nataliteta - dodaje Stefanović.

Kaže i da su učestvovali u mnogim studijama o uticaju kovida na lečenje i ishode bolesti, kao i da su te studije pokazale da nije bilo uticaja na ishode malignih bolesnika i stadijume bolesti u kojima su se javljali pacijenti. Ipak, napominje, prevencija nam nije jača strana.

- Stalno pričamo o preventivi, ne samo u ginekologiji nego u svim oblastima da je to najbolji način da sprečimo bilo kakve teže bolesti. Tu je i rak grlića materice, nadamo se da ćemo uskoro podići taj takozvani organizovan skrining na svoje noge, a da ćemo uz HPV imunizaciju koja je krenula o trošku države kao preporučena vakcina od maja smanjiti pojavu raka grlića materice - dodaje Stefanović.

Ginekološko-akušerska klinika u Višegradskoj ima i Centar za onkofertilitet.

- Imamo, nažalost, sve više pacijenata. To su pacijentkinje koji su u trudnoći dobile maligne bolesti ili one koje imaju maligne bolesti, a nisu završile svoju reproduciju - navodi Stefanović.

Ističe da je najviše hematoloških, neurohirurških maligniteta, kao i abdominalnih.

- Pokušavamo da u takvim situacijama uz lečenje i očuvanje života sačuvamo i trudnoću - zaključio je doktor.

(Telegraf.rs)