Najezda smrdibuba u Srbiji, ni sprejevi im ne mogu ništa: Stručnjak objašnjava koji je jedini spas

Ima ih svuda - u baštama, na voću i povrću, u kućama i stanovima. Napadaju zreo paradajz i papriku, ima ih na kruškama i jabukama, mladim tikvicama, ali i na opranom vešu i to na četvrtom, petom spratu, pa i više. Osim što haotično lete, zuje i udaraju u lustere, smrdibube prave štetu na jesenjim plodovima.

- Smrdibube na ovim prostorima oduvek žive, ali sada imamo i dve pridošle invazivne vrste - mramorastu azijsku i etiopsku. To su tropske vrste koje vole toplotu. One su kod nas došle pre petnaestak godina, nemaju prirodnih neprijatelja i šire se ber prirodne kontrole - objašnjava za RTS Željko Tomanović sa Biološkog fakulteta.

Preporučujemo

Kako kaže, često ih primetimo u jesen kada počinju da traže skloništa da prezime i ulaze u naše kuće i stanove koji su topli.

- Naročito idu tamo gde ima puno zelenila pored prozora, gde najčešće provode letnje mesece. Svaki dan može da vam ulazi na desetine u dom. To je jedna neprijatnost, oni ne izazivaju nikakav problem kod ljudi - ne bodu ljude, nemaju nikakvog uticaja na nas i naše zdravlje - dodaje.

Najbolji spas od njih su, kako kaže komarnici. Ne treba ih uzimati u ruke, treba ih izbaciti. Problem su kasni jesenji meseci, kada će ih biti sve više u našim domovima.

- Najviše ih ima u Beogradu i Vojvodini, ali zbog klimatskih promena i povećanja temperature, možemo da ih očekujemo i u ostalim delovima Srbije - objašnjava Tomanović.

Smrdibube prave velike štete u poljoprivredi. U mnogim evropskim zemljama šteta koju nanesu je stotine miliona evra.

- Oštećuju plodove. To je mnogo veći problem i kod nas i u evropskim zemljama. Neke zemlje su uvele unošenje njihovih prirodnih neprijatelja iz njihove zemlje postojbine. One tamo ne prave velike probleme. Njihovi prirodni neprijatelji su neki predatori i parazitski insekti. Oni su, recimo, pre nekoliko godina uneti u Italiju. Postoje i naši parazitski insekti, ali oni nisu toliko efikasni. Nadamo se da će se proširiti. Već su nađeni u Sloveniji, treba malo vremena da stignu do nas. Oni parazitiraju jajna legla smrdibuba. treba da se uspostavi neka ravnoteža. Ovde se ptice i gušteri hrane njima, ali nema prirodne kontrole jer je to vrsta koja je ušla ove u potpuno novi ekosistem - dodaje.

Uzgajivači kažu da su smrdibube u stanju da isisaju ceo paradajz, da izbuše jabuke ili da ostave žute fleke po paprici.

- Osim velikih gubitaka, uništavanja letine, mogu da oštete plodove koje je onda teško prodati i prave veliku štetu u voćnjacima i povrtnjacima. Napadaju na stotine različitih biljaka i veliki broj gajenih biljaka. Insekti ne vole jake mirise, tako da postoje registrovani preparati kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, ali što se tiče njihovog tretiranja nekim hemikalijama protiv drugih insekata, mislim da to nema nikakvog efekta. Hrana koja je bila u kontaktu sa smrdibubama nije opasna po ljude, ne mogu da izazovu ni alergijske reakcije. One su vam u kući da svaki dan prskate, pitanje je i da li ima registrovanih preparata za njih. Spas je mreža, treba ih izbacivati i imati strpljenja - zaključuje Tomanović.

(Telegraf.rs)