Stefan 9 godina "živi na baterije": Njegov sin prvak stalno pita kad će skinuti torbicu, kad će videti more
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Sandra
Drž' se čoveče! Želim ti novo srce što pre!
Zorana
Zivot malog,obicnog,nepoznatog coveka sa torbicom na ledjima. Bio je prvi na listi,a sada....ni na vidiku. Jos tuznije,sto takvih bezimenih ljudi ima mnogo.Oni cekaju,cekaju i trpe,bol,patnju,zivot bez zivota. Cekaju bolnice koje ce se graditi za te nepoznate gradjane iza kojih nema nikoga i lekare koji ce ih leciti bez liste,bez cekanja,pa polozili su Hipokratovu zakletvu.