Fudbaler (25) preminuo na Kliničkom centru čekajući srce, 5. juna igrao utakmicu: Pali smo na ispitu humanosti

Ove godine na Kliničkom centru Srbije preminuo je mladić star 25 godina. Bavio se fudbalom, a poslednju utakmicu odigrao je 5. juna. Dok se njegova porodica molila za čudo, porodica neke druge osobe - u jednako teškom času, ali bez nade za preživljavanje - nije dala saglasnost za presađivanje organa. Lekari nisu dobili srce moždano mrtve osobe i nisu spasili mladića obolelog srca. Toga dana umrlo je dvoje. Jedno je moglo biti spaseno.

Poraznu statistiku o transplantaciji, tj. o njenoj lošoj reputaciji, iznela je ass. dr Emilija Nestorović, načelnica odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u Klinici za kardiohirurgiju UKC Srbije. Na konferenciji povodom najave početka kampanje "Još si mi trag" uoči Međunarodnog dana donora iznela je utiske da zahvalnost za donirane organe društvo duguje humanima.

- Zakazali smo kao društvo u celini. U osnovi transplantacije je humanost, prosvećenost. Mislim da ima prostora za pomoć Ministarstva prosvete, jer od ovoga možemo da se branimo samo znanjem, bez predrasuda - kazala je.

Ona je i lekar pacijenta koji je u 24. godini dobio pumpu koja veštački održava rad njegovog srca, tada najmlađeg takvog pacijenta u Srbiji. Stefan je danas ujedno jedan od pacijenata sa najdužim stažom čekanja na organ. Njegovu transplantaciju srca čekaju još sedmogodišnji sin Danilo i supruga Natalija.

- Poslednja transplantacija srca je urađena oktobra 2021. godine - kazala je Nestorović uz napomenu da je prošlo devet godina od obnavljanja programa transplantacije srca u Srbiji, te da je urađeno ukupno 47 transplantacija.

Prema njenim rečima, potrebe za transplantacijom ovog organa su oko 70 godišnje, pa je deo pacijenata zbrinut ugradnjom mehaničke cirkulatorne potpore, kao u slučaju Stefana Đorđevića (32). U Centru za transplantaciju srca, Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije, ugrađeno je 280 različitih mehaničkih uređaja.

Pored poraznih podataka na konferenciji su istaknuti i svetli primeri.

- Ove godine 30. aprila urađena je jedna kadaverična (sa mrtvog donora) transplantacija u Tiršovoj. Beba je dobila bubreg - kazao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Predrag Sazdanović.

Uz napomenu da zbog zaštite prava pacijenta ne može izneti više detalja o slučaju, uputio je apel.

- Razmislite dobro, možda vaš rođak ili komšija čeka transplantaciju organa. Kada će je dobiti zavisi od vas - obratio se navodeći da jedna moždano mrtva osoba može spasiti više života, te da ih od spasavanja deli jedno "da", tj. saglasnost porodice.

Jedno od dece kojima je na taj način produžen život i samo je prisustvovalo velikom skupu. Konstantin Dimitrijević od pet i po godina poveo je svoju mamu da ispriča o tome koliko je bio hrabar kad je kao beba otišao put Italije po svoju novu jetru; takođe i nažalost - sa mrtvog donora.

Ipak, da je kadaverična transplantacija najbolja opcija, ma koliko to teško palo porodici onih čije telo život napušta, govorio je anesteziolog dr Saša Knežević. Navodi da je tranplantacija sa živog srodnika, kakva je u Srbiji moguća u slučaju transplantacije bubrega, izraz velike ljubavi, ali i rizik po zdravlje onoga ko organ donira.

A da je bilo primera da svoju humanost i prosvećenost iskažu i ne-srodinici, supružnik jedan za drugog ili očuh za posinka i poćerku, govorio je i pukovnik doc. dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju VMA, napominjući da za bubrežne bolesnike postoji prelazna opcija do transplantacije, koja ima svojih mana.

- Dijaliza nije idealna opcija - rekao je ujedno ističući ono zbog čega u društvu postoje strah i nepoverenje: - Kada se kaže da je pacijent mrtav, to znači da će završiti život za sat, dan ili dva. To nije koma iz koje će da se probudi.

Jedan od onih koji je imao tu nesreću da se bori za život i sreću da mu transplantacijom bude produžen, kaže da ne prođe dan da se ne transplantirani pacijenti ne sete donora. Predsednik udruženja "Zajedno za novi život" Mladen Todić 16. oktobra obeležava 6. godišnjicu od transplantacije jetre.

U ovoj godini u zemlji sa oko 2.000 pacijenata koji čekaju organ, obavljena je jedna transplantacija sa mrtvog donora. Reč je o spomenutoj bebi koja je dobila bubreg. Preostalih 14 transplantacija bilo je sa živog donora: na VMA šest, u Kliničkom centru Vojvodina pet, u KC Niš dve i u KCS jedna.

Nije urađena nijedna transplantacija jetre, srca ni rožnjače. Bilo je nešto preko 10 potencijalnih donora, nijedan doniran organ.

- Ovog jutra stiže poslednja informacija o tome da trenutno postoje tri, četiri potencijalna donora - rekao je Sazdanović.

Kakva će biti njihova odluka? Da li će broj pacijenata na listi čekanja ostati isti?

(Telegraf.rs)