Majke nekoliko dece uradile više nego bilo koji direktor: Osnažena žena ključ uspešne populacione politike

Novinarsku i voditeljsku stolicu zamenila je terenom. Studio su joj sada selo i grad, a umesto pitanja, sada osluškuje potrebe žena, dece, ugroženih... Do juče smo je gledali na malim ekranima kako pomoću odgovora svojih gostiju razotkriva suštinu problema, a danas probleme društva rešava u praksi. Dajana Paunović. Osnivač Fondacije za rodnu ravnopravnost, koja nosi njeno ime, član Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda i osnivač poličitičkog udruženja "Inicijativa 21", ovog puta je nama odgovarala na pitanja o radu Fondacije, za šta će se zalagati "Inicijativa 21", u kakvom su položaju žene u Srbiji i koliko su daleko od toga da budu rame uz rame sa muškarcima. U intervjuu za Telegraf.rs Dajana Paunović kaže da su, definitivno, najugroženija kategorija našeg društva samohrane majke, napominje da bez ekonomski osnažene žene nema uspešne popualacione politike i otkriva da će prvi zahtev novoformiranoj Vladi biti osnivanje Aalimentacionog fonda.

Iskreno kaže i da joj voditeljski posao pomalo nedostaje ali da od trenutnog posla ne stiže ni da misli o tome, kao i je da sve ono što je Fondacija uradila za godinu i po dana, samo početak u odnosu na ono što imaju u planu. Otkrila nam je i na šta je najponosnija što su uradili, i kojim majkama se klanja.

• Koji su bili ključni razlozi zbog kojih ste formirali Fondaciju koja nosi vaše ime?

Fondacija postoji godinu i po dana i, zaista, možemo da se pohvalimo velikim uspesima. Neću biti skromna jer, Fondacija je za godinu i po dana dala velike rezultate. Zapravo, ja kada sam otišla iz televizije, iz novinarskog, voditeljskog posla, zbog nepromostive razlike u delu uređivačke politike mojih kolega i mene, pošto smo različito videli koncept emisije i pristup temama u Jutarnjem programu, odlučila sam da se povučem sa TV ekrana. Dok sam još radila na televiziji postala sam član Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda tako što sam vodila mnoge konferencije, konvencije za rodnu ravnopravnost i bila sam upućena u tu tematiku. Pošto sam se povukla sa malih ekrana osnovala sam, na nagovor svojih saradnika, Fondaciju, koja nosi moje ime. Oni su tako odlučili. Ispostavilo se kao ispravno, i krenuli smo da se bavimo ekonomskim osnaživanjem žena, ravnopravnošću u svim nivoima i u svim sferama.

Kada se kaže rodna ravnopravnost, najviše mislimo na rodnu ravnopravnost kada su muškarci i žene u pitanju, da imaju podjedanke uslove i prava na život i na rad, da žena ne sme da bude diskriminisana i da je favorizovana i stigmatizovana zbog svog rodnog predznaka, već da se žena kvalifikuje onako kako zaslužuje da bude tretirana u 21. veku, a to je naravno, samo zahvaljaujući njenim rezultatima i njenim sposobnostima. Mislim da smo kao društvo spremni za to. Da žena u 21. veku stoji rame uz rame sa muškarcem i doprinosi društvenoj zajednici podjednako koliko i on.

Otvorili smo 4 kancelarije, dve u Beogradu, jednu u Novom Sadu, i jednu na Kosovu i Metohiji. Sad otvaramo još jednu kancelariju na Kosovo i Metohiji, u Kosovskoj Mitrovici. Teren nas je naveo i sama ravnopravnost da razgranamo svoje delatnosti na populacionu i socijalnu politiku, jer smo shvatili da je to neodvojivo. Mi nismo kabinetski ljudi, niti kancelarijski. Osnovna i prva polazna tačka je bio rad na terenu. Spustili smo se na teren, i najviše nas i ispunjava terenski rad, razgovor sa građanima, društveni dijalozi, detektovanje i rešavanje problema na terenu. Svaka lokalna samouprava suočava se sa svojim, različitim problemima. Razgovaramo sa narodom, gledamo šta je to što im ograničava svakodnevicu, gledamo da im pomognemo koliko možemo. Od jednokratne pomoći težimo ka strateški održivim rešenjima. Osnažili smo mnoge porodice. Na prvom mestu su nam samohrane majke, majke, deca, mladi, naravno, školarci. Jednostavno, porodice sa više dece.

• Koje su žene najugroženije?

Najugroženija grupa žena, koju smo mi targetirali kroz teren i kroz naša istraživanja su samohrane majke. To su žene koje su u specifičnoj životnoj dobi. Najosetljivije su žene 50 plus. To su žene koje najteže dolaze do posla a najlakše ostaju bez njega. Populaciona politika, socijalna politika i rodna ravnopravnost su tri stvari koje su potpuno neodvojive, pogotovo ako uzmemo u obzir demografiju, i statističke podatke kada je naša zemlja u pitanju. Čuli smo, naravno, i državno rukovodstvo, Vladine institucije i nevladin sektor, svima je jasno da nam je demografska statistika katastrofalna. Srbija je jedna, ako ne i prva zemlja u Evropi koja gubi svoje stanovništvo. Razni su uzroci. Da li zato što smo jedna od najstarijih nacija u Evropi, emigracija ljudi koji odlaze zbog finasija, društvene neprihvatljivosti.... Uglavnom, procene su demografa da će nas do 2050. godine biti 3,8 miliona a to znači prepolovljeno stanovništvo. To, takođe, znači da ćemo biti manjina u sopstvenoj zemlji, tako da pored ravnopravnosti, populacione politike za koju se zalažemo, demografija, je visoko pozicionirana na agendi, ne samo naše Fondacije, nego kada je i država u pitanju.

Sa druge strane, ne treba mnogo ni mračiti, jer se mi ne razlikujemo ni od regiona - BiH, Crne Gore, ni od Hrvatske, a ne razlikujemo se kada je demografija u pitanju ni od mnogih evropskih zemalja. Svi se borimo sa istim problemom. Sada samo tom problemu moramo da priđemo strateški, da se posvetimo toj tematici ozbiljnije, da više govorimo o tome, da podižemo kod naroda svest o tome, je vidim kroz društvene dijaloge da narod nije svestan u kom smeru se kreću ti statistički podaci, ali borićemo se. Radićemo punom parom. Ono što imamo kao polaznu tačku, to je politička volja a tu je i društvena klima, koji su zainteresovani za ovu temu. To neće dati rezultate ni za godinu, ni za dve, ni za 5, ali ja bih volela da za 10 godina promenimo statistiku kada je demografija u pitanju.

• I, ide li u Srbiji žena rame uz rame sa muškarcem?

Da li smo mi dostigli svoj maksimu, nismo kada je u pitanju rodna ravnopravnost između muškarca i žena. Da li je bolje nego što je bilo, jeste, mnogo je bolje nego što je bilo.

• U kojim sferama je bolje a gde zaostajemo?

U najvišim sferama je bolje. Ako gledamo politiku i Vladu, ako gledamo sastav Vlade, videćete da 50 odsto čine žene. Kako se spuštamo na niže nivoe, onda ćete tu primetiti da nije i sta situacija, i da su žene u nepovoljnijem položaju, pogotovo žene koje žive u seoskim i ruralnim sredinama. Urbane sredine i ruralne sredine dosta se razlikuju kada je ravnopravnost u pitanju, ali ako je demografija i populaciona politika, tu ćete naići na bolje statističke podatke u ruralnim sredinama, nego u urbanim sredinama, što je neverovatno ali je tako. Na nama je da radimo, da iskoristimo pun potencijal žena, jer je na ženi mnogo toga. Žena je spremnija u 21. veku za mnogo velike stvari nego da bude osoblje u kući. I dalje smo podeljeni kao društvo, imamo tradicionalan pristup, i mislimo da taj tradicionalan pristup i emancipacija žena ne idu jedno uz drugo. Baš naprotiv. Idu. 21. vek je, mi moramo da idemo korak sa vremenom.

Mi tek treba da iskoristimo pun potencijal žene, sve više je žena koje su na rukovodećim pozicijama, ja mislim da će to u budućnosti biti još bolje. Promene su počele da se dešavaju, one neće stati. Ne može ništa ni preko noći da se promeni. Neke stvari iziskuju vreme da bi se došlo do punog efekta.

Ali, u pravu ste. Još uvek nismo ravnopravne rame uz rame sa muškarcima, Evo, vi ste voditelj, novinar, ako pogledamao i televiziju, videćete da su žene te koje dominiraju njom, one su te koje prodaju novinske stupce, naslovne strane, ali kada se osvrnemo iza sebe, ko donosi ključne odluke i dalje? Ipak, su to i dalje muškarci. Tako da nismo se još izborile za naš položaj onakav kakav ja smatram da žena treba da bude tretirana u 21. veku, ali mislim da idemo ka tom cilju. Kada su te stvari u pitanju, kao i socijalna i populaciona politika, vrlo je važno da imamo podršku države kao krovne političke organizacije, vrlo je važan i nevladin sektor, koji se bavi sličnim ciljevima, kao što je naša organizacija, ali naravno, tu je i porodica, kao osnovna ćelija društva. Mislim da svi zajedno moramo da činimo sinergiju, da moramo da budemo saradljivi, da težimo istom cilju. To mora da nadilazi svaku političku podelu, da bismo ispunili pun efekat i da žena napokon doprinosi društvenoj zajednici isto onoliko koliko i muškarac, i da bude vrednovana po svojim rezultatima i po svom obrazovanju, a ne po rodnom predznaku.

• U praksi je žena koja ta mnogo više doprinosi, i u porodici, i u firmi, samo ne oko odluka.

Žena je, i statistike pokazuju, mnogo obrazovanija. Vidimo sada mnoge žene da se ohrabruju i kreću putem svojih snova, te sada možemo da vidimo i njiha na pozicijama koje su bile predodređene za muškarce. To je bilo nezamislivo. Mislim da su žene sve hrabrije, sve snažnije, da su sigurnije u sebe, što je dobro. Zato je važno da govorimo o tome da imamo društvene dijaloge. Zaista se trudimo da ih osnažimo kroz razne programe kada je naša Fondacija u pitanju, da se otisnu i krenu putem svojih snova, da postanu uspešne preduzetnice, da ih psihološki osnažimo, da im damo svateodavnu ulogu. One prolaze kroz razne programe u našoj Fondaciji - preduzetnički program, menadžment, učimo ih kako da svoju ideju pretoče u jedan kvalitetan biznis plan, kako da apliciraju za neki konkurs kako bi dobile beneficije od države jer država sada zaista pomaže ženama kada žele da se otisnu u preduzetništvo. Učimo ih i kako da registruju svoju firmu ...

Meni je konfuzija bila u glavi kada sam svoje udruženje osnivala, mogu misliti kako je ženama na selu, koje se bave domaćinstvom... A, svaka žena nema radno vreme. Radi 24 sata na selu, vodi računa o domaćinstvu, vodi brigu o deci, sprema zimnicu, ima neki svoj lični hobi... Sve to može da se pretvori u jedan dobar, kvalitetan biznis plan. U 21. veku ceo svet je postao jedno veliko globalno selo, možete da plasirate svoj proizvod preko interneta, možete da budete registrovani, da osnujete svoju firmu. To može malo finansijski više da vas košta, ali je sa druge strane, naplata sigurnija. I, od osoblja u kući postajete žena preduzetnik. Dakle, otvorili smo mnoga vrata i mnogo tema kada je u pitanju rodna ravnopravnost i mislim da težimo ka starteški održivim ciljevima, i mislim da uspešno uspevamo da odolevamo tim iskušenjima, i tek mislim da ćemo dati pun efekat kroz par godina. Da budemo egal sa muškarcima.

• Stalno ste na terenu, šta kažu žene u ruralnim sredinama kada im pričate o svim tim idejama. Da li su spremne da se otisnu i probaju?

Jesu, spremne su. Osnažene su i sugurnije su u sebe nego ikada, i to je ono što me raduje. Pogotovo vole da provode vreme u razgovoru sa mnom i volim da im pružim tu podršku. Mi provodimo dosta vremena na terenu ne zato što moramo nego zato što smo mi ljudi zaista od akcije. Ne volim da sedim u kabinetu, u kancelariji. Ono sa čime se mi najviše susrećemo na terenu jesu problemi lokalnih samouprava. Ima i svetlih primera, ali mi moramo da jačamo infrastrukturu na lokalnom nivou. Moramo da napravimo podjednake uslove u urbanim sredinama i ruralnim. Tek tada ćemo postići pun efekat da se žene osnaže i da ostaju na svojim ognjištima, da se borimo, da nam porodica ostaju u seoskim sredinama. Mi imamo podatak da od 4.500 sela, 1.500 je umrlo, 1.500 je poluživo a 1.500 funkcioniše normalno.

Mi moramo da se zalažemo za to da lokalne smaouprave dobijaju mnogo veće budžete, i omoguće građanima podjednake uslove kao što imaju ljudi koji žive u Beogradu, bilo da su deca, odrasli ili žene. Svaka sredina mora da ima najosnovnije uslove za funkcionisanje - dom zdravlja, vrtić, školu, sportski centar ali moramo da radimo na infrastrukturi... Opet dolazimo do ravnopravnosti - da svi ljudi u ovoj zemlji imaju podjednaka prava na život i na rad. Tako da, kada to budemo uspeli da obezbedimo našim građanima, onda ćemo moći da pričamo da smo se pomerili sa mrtve tačke, a jesmo, samo nismo dostigli svoj makismum.

Fondacija ima sijaset svojih ideja i zahteva, i mi ćemo sigurno kada se Vlada bude formirala izaći sa svojim idejama i insistirati na tome da lokalne samouprave dobiju mnogo veći budžet, nego sada što imaju, i da osnažuju svoje društvo i grad, kako bi svi ostajali da žive tu gde žive, kako ne bi svi emigrirali ka većim gradovima kada im deca završe osnovnu školu što se dešava. Naš zaključak je definitvno da bez ekonomski osnažene žene, nema uspešne populacione politike. Ne može ekonomski status žene da zavisi od njenog emotivnog statusa.

• Imate li podatak koliko mladih ostaje u svojim sredinama?

Nemam, ali naše aktivnosti jesu usmerene ka njima. Doniramo im besplatne udžbenike, renoviramo im škole, renoviramo školske terene. Kada je Kosovo u pitanju, sa našim strateškim partnerima i tamo stanovništvo osnažujemo i najmlađe. Doniramo im ono što je potrebno. Ali, ono što smo videli na terenu kada su seoske sredine u pitanju, jeste da porodice čekaju da im deca završe osnovnu školu, eventulano srednju, ako je to moguće, i oni emigriraju u veće gradove kao što je Beograd. To ne smemo da dozvolimo.

• Koje ste još zaključke stekli na terenu pričajući sa ženama?

Razni su problemi ali ima i lepih stvari. Recimo, na društvenom dijalogu u Vrnjačkoj Banji pričali smo sa stotinak žena. Shvatili  smo da samohrane majke imaju najveći problem. To su majke koje je muž napustio, otišao, ne plaća im alimentaciju... i jako teško žive. Fondacija njima pomaže jednokratno, težimo ka strateškim rešenjima, da ih zaposlimo. Neki problemi iziskuju izmene zakonske regulative a neki su lako rešivi. Onda smo tu čuli i predlog nam se dopao, i zajedno sa državnim rukovodstvom radimo već 8,9 meseci na tome, a to je taj Alimentacioni fond. Da napravimo logistiku da žene mogu od države da naplate svoju alimentaciju a posle će već država da goni osobu koja je dužna da plati.

• To će, pretpostavljam, biti predlog novoj Vladi?

Upravo ste mi uzeli reč iz usta. To će biti jedan od predloga koji će se naći na listi naših predloga. U tom razgovoru sa narodom detektujemo probleme i radimo na njihovom rešenjiu. Ali, definitvno grupa koja je naugroženija jesu samohrane majke, a da ne pričam ako su uz to i bolesne, ili iz nekog razloga ne mogu da rade. I to su majke koje imaju decu, koja su, nažalost, bolesna.

• Kad smo kod majki, Fondacija je ustanovila jednu vrstu priznanja to je Orden Svete majke Anastasije? Kome je on namenjen, i koji su kriterijumi da neko zasluži to priznanje?

Na to sam, verujte, najponosnija. To je inicirala Fondacija, to su žene koje su darovale budućnost našoj naciji. Opet, to je povezano za popualacionom politikom. Te žene, ne samo što zavređuju da budu medijski osvetljene, da njihov rad, angažovanje i žrtva bude društveno priznati, one zaista zaslužuju svaku vrstu poštovanja. To su žene koje su rodile troje i više dece. Tu klasifikaciju je ove godine uradila SPC, imali smo podršku patrijarha Porfirija i države. Sada je to priznanje od nacionalnog značaja i darivaće se svake godine. I, najponosnija sam na tu inicijativu. Bilo je majki koje su rodile 15 deci i imaju 32 unučadi i mislim da su te žene uradile više nego bilo koji direktor, bilo koji funkcioner, političar bilo ko, ko se nalazi na rukovodećem mestu u ovoj državi.

Zaslužuju orden, to je najmanje što možemo da uradimo. Dobile su od nas jednu podršku novčanu od po 100.000 dinara. U pitanju je bilo 7 žena, jedna žena je sa Kosova i Metohije, ima 11 deca, jedna iz Beograda ima 15 dece... Tim ženama svaka čast, dubok naklon. Deca su sva završila fakultete, unučići svi imaju neki talenat. Podredile su svoj život deci koja su funkcionalna, vaspitana, visoko obrazovana. Mislim da je to najveći uspeh jedne žene i majke. Sveta majka Anastasija je, inače, majka Svetog Save, tako da je sve to simbolično.

• Često ste na Kosovu, imate li problema kada idete u pokrajinu?

Lično nisam. Inače, nemam nikave veze sa KiM, ali kada sam prvi put kročila na Kosovo, ja sam osetila kao da tu i pripadam. Iako sam Beograđanka, kao da sam odrasla na Kosovu. To je posebna emocija, i to retko ko može da razume ko dole nije kročio. Vidite i sami šta se sve dešava. Trpimo svakodnevne pritiske od prištinskih vlasti, i kad god mislite da se nešto rešilo, samo što trepnemo, desi se nov problem.

Mi nismo imali nikave lično probleme na KiM, kao Fondacija, ali vidimo i sami šta se dešava, da ima i raznih zastrašivanja, i pritisci. Ono što prištinska vlast takozvane lažne države Kosovo i njihov premijer Aljbin Kurti imaju za cilj to jeste etničko čišćenje našeg naroda, da vide naša leđa i pogotovo kada je sever pitanju, i kada su u pitanju čelnici Srpske liste, koju kriminalizuju svakodnevno samo što su oni brana i odbrana našeg naroda na KIM. Jasno je da Aljbin Kurti želi neke svoje Srbe da instalira u prištinskim institucijama kako bi mogao da menja Ustav. Tada bi, naravno, ti neki Srbi koji su uz njega, glasali, dizali ruke, menjali zakon koji bi donosio i na kraju bismo došli do toga da menja Ustav.

Mi, evo, imamo nove predloge kada je formiranje Zajednice spskih opština u pitanju. Mi jesmo za normalizaciju odnosa i kao nevladin sektor, svi smo ujedinjeni kada je KiM u pitanju. Ne smemo da dozvolimo priznavanje Kosova ni po koju cenu, i nećemo, hoćemo normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ali nikako priznavanje lažne države Kosova, i njihovu stolicu u UN. A, formiranje Zajednice sprskih opština je pitanje svih pitanja kada je naš narod na Kosovu u pitanju, i to je nešto što njima garantuje stabilnost i miran život na KiM. Mi ćemo se boriti za to i nećemo odustati od toga.

• Pored Fondacije osnovali ste i političko udružene Inicijativa 21. 

To je političko udruženje ima političke aluzije. Fondacija je humanitarnog karaktera i prosto je ograničena. Deluje humanitarno, to je neprofitna organizacija ali da bismo mi sve one probleme sa kojima se susrećete na terenu mogli da implementiramo i da proaktivno delujemo, da ispunimo pun efekat,  potrebna je i politička potpora. Neko mora da povede inicijativu, nekada mora da se izvrši politički pritisak, da se insistira na izmeni zakonske regulative, nekada mora da se sugeriše i državnim organima jer ti problemi sa kojima se mi suoačavamo na terenu nekada su ispod radara kada je država u pitanju. Ne svi, ali mnogi jesu zato što se Vlada bavi mnogo gorućim problemima kao što vidimo, nalazimo se u nikad težoj situaciji i tek će nas sačekati teška situacija za 5, 6 7, meseci. To sigurno neće proći pored nas, jer to će osetiti ceo svet.

Mi smo fokusirani samo za ono za šta smo registrovani. Mi ćemo imati političko delovanje u narednom periodu kada se Vlada bude sastavila. Aktivirali smo mi Inicijativu 21, ali ne na onaj način na koji želimo. Kad se bude formirala Vlada, izaći ćemo sa sugestijama i zahtevima. Mi nismo formirali Inicijativu da bismo oponirali vlast ili se borili protiv njih, ideja je samo da sugerišemo na stvari  sa kojima se mi suočavamo na terenu, da bismo mogli da regaujemo, da se zalažemo za izmenu zakonske regulative gde treba...

• Kakvi su planovi Fondacije za budućnost? Postoji li neki petogodišnji plan?

Ne možemo da govorimo na tako dug period kada vidite da se tektonske promene dešavaju. Svet više nikada neće biti kao što je izgledao juče ili prekjuče. Mogu da govorim o kratkoročnim planovima. Mi nastavljamo trasom kojom smo krenuli. Bavimo se majkama, porodicama, decom, naugroženijim stanovništvom koliko možemo. Ono što jeste u fokusu naše Fondacije, jeste da brinemo o našem narodu gde god on živeo - u matici, dijaspori, to je naš narod i naša je briga da budemo ujedinjeni.

• Koliko je teško doneti odluku kome prvo pomoći?

To život klasifikuje. Mnogi su me to pitali. Do nas je lako doći. Non- stop u narodu. Uvek svako može da dođe do nas da nam se obrati. Imamo Instagram stranicu naše Fondacije, sajt...  Jezgro Fondacije zasedne jednom nedeljno, ispregledamo sve mejlove i poruke na društvenim mrežama,  i vidimo kome je pomoć najpotrebnija.

• A, da li Dajani nedostaje voditeljski posao?

Ne mogu da kažem da mi nedostaje. To je jedan divan posao. Mnogo sam na terenu i okupirana drugim stvarima i mislima. Nije lako to raditi, znate i sami, koliko novinarski i voditeljski posao iziskuje vremena i morate da budete upućeni u svaku temu na dnevnom nivou, društveno-političku. I ja sam kroz taj novinarski posao spoznala mnoge prilike i neprilike naše države i to je, takođe, bio jedan korak da se ja odvažim i osnujem i Fondaciju i političko udruženje građana "Inicijativa 21". Morate da budete mnogo informisani, informisanost je ključni resurs našeg posla. Nedostaje možda malo, sa jedne strane, ali s obzirom na to koliko vremena provodimo na terenu i trudimo se da promenimo društvenu klimu, nemam vremena ni da ramišljam o tome. To mi deluje kao daleka prošlost, iako samo godinu i po dana nisam na televiziji.

(Telegraf.rs)