Aeroklub Ćuprija okuplja ljubitelje visina i adrenalina: Vožnja "zmajem" je kao na motoru, samo u 3 dimenzije

- Čovek je oduvek zavidio pticama - kaže nam pilot instruktor i predsednik Aerokluba Ćuprija Goran Stojković, dok nas uvodi u priču o tome kako je pre jedne decenije odlučio da osnuje jedinstveni aeroklub u ovom delu Srbije.

Sa piste smeštene u blizini ćuprijskog naselja Dobričevo, danas gotovo svakodnevno poleću lake letelice koje svim zaljubljenicima neba i visina pružaju iskustvo i uspomenu za čitav život.

Sve je počelo onda kada je Goran, i sam pasioniran željom da "svet pogleda sa visine", hteo da ljubav prema letenju nesebično podeli sa drugima.

- Prvo pominjanje arokluba u Ćupriji datira iz 1929. godine kada je grupa lokalnih trgovaca i vlasnika firmi osnovala aeroklub "Naša krila". Tada je imao 36 članova, i interesantno je, za to vreme, jednu članicu. U posleratnom periodu klub je stagnirao, pa je postao na kraju poljoprivredno dobro sa svojom poljoprivrednom pistom koja je služila oprašivanje i zaštitu biljaka. Moje interesovanje je išlo u tom pravcu, kada su se stvorile mogućnosti, da obnovimo rad aerokluba pod novim, današnjim imenom, aeroklub Ćuprija 2012. godine, na stogodišnjicu srpske avijacije - objašnjava Goran početke rada svog Aerokluba.

Tokom prvih godina mahom su bili "podstanari", koristeći se tuđim aerodrome. Godine 2018. klub je dobio i stalnu adresu, na kojoj se danas nalaze hangar, ali i travnata pista duga oko par stotina metara.

Dve godine kasnije, osnovana je i škola za obuku pilota, pre svega za upravljanje ultra lakim letelicama i motornih zmajevima.

- U našem klubu imamo četiri motorna zmaja i avion SILA domaće proizvodnje, koji se pravi u Kraljevu i Jagodni. Na to smo veoma ponosni i zadovoljni smo korisnici. Što se tiče motornih zmajeva, to je ono što je omladini najintersantnije, jer je sloboda letenja u otvorenom kokpitu, kao kad biste se vozili motorom, samo u tri dimenzije. U ovih 10 godina smo šest puta bili državni prvaci u ultra lakom letenju, pre svega avionima i motornim zmajevima. Od 2018. organizujemo tzv. "open flying", to je susret svih pilota ultra lake avijacije koji su naši gosti tog dana i otvoreno je za građane, kako bi videli čime se bavimo i kako to izgleda - objašnjava nam Goran i dodaje:

-Ultra lako letenje je specifično što u avionu mogu da budu jedan putnik i pilot. Sama ova letelica se odlikuje velikom bezbednošću. Ima i padobran u slučaju nekog većeg loma, koji pomaže da bezbedno spusti kompletnu posadu i letelicu.

Prednosti ove vrste avijacije, kaže nam naš sagovornik, je taj što je pristupačniji. Ipak, lični doživljaj na visini, ono je što nosi najveću vrednost.

- Obično ljudi imaju predstavu da je sve to skupo i nedostupno. Ustvari, mi ovde letimo sa letelicama koje su prilično povoljne. Naše svakodnevne aktivnosti su uglavnom vezane za poslepodne, u smiraj dana kad je najlepše za letenje.

Ipak, kada se jednom uđe u ovaj svet, u njega ćete se zaljubiti. Upravo i jedan od cljeva ovog aerokluba jeste da jednu zaboravljenu disciplinu približe ljudima.

- Da sam hteo sam ovim da se bavim samo za sebe, verovatno bih ostao na jednoj letelici i ispunio neke životne snove. Formiranjem ovog kluba cilj mi je bio da ljudima koji ne žive u Beogradu, a željni su toga, da im se pokaže i da širimo neku vazduhoplovnu tradiciju koja je dugo bila ukorenjena u radu klubova koji su bili formirani od strane države, da na ovaj način radimo tu promociju, ali pojačamo turističku ponudu ovog kraja. Mislim da je jedan poseban vid promocije kada vam dođe par letelica iz Nemačke, Francuske, Grčke, svrate ovde, vide, lete u našem kraju.

Biti deo kluba znači biti deo zajednice

Biti član aerokluba, znači biti i deo jedne zajednice koja svaku priliku koristi za okupljanje, druženje i razmenu iskustava.

- Naš član možete postati veoma jednostavno. U principu, dovoljno je samo da iskažete želju. Često ljudi, kad postanu članovi, misle da je u pitanju samo letenje. Rad arokluba podrazumeva niz aktivnosti oko održavanja samih letelica koje su veoma ozbiljne. Akcenat ovog kluba je upravo na bezbednosti. Sve naše letelice imaju balistički padobran koji služi, u slučaju nekog većeg loma, da spusti kompletnu letelicu sa posadom. Osim dobre volje, nemamo neku članarinu, dovoljno je doći, interesovati se. Nažalost, interesovanje omladine je malo manje. Iskreno, očekivao sam mnogo više za ovih 10 godina. Sva ova tehnička kultura, mobilni telefoni i ostalo su ostavola trag i na ovaj vid sporta - iskren je Goran.

Bitno je, napominje Goran, imati vojničku disciplinu, budući da je reč o velikoj odgovornosti prema sebi i drugima.

- Pilot najpre mora da bude svestan šta radi. Ljudima je dato da hodaju zemljom, a letenje je kategorija koja zato zahteva veliku pažnju i obučenost tj. svesnost da se leti. Moramo ispoštovati neke standarde koji se tiču letenja kako bi sve to bilo bezbedno, kako za samog pilota, tako i za putnika i za kompletnu letelicu - navodi Goran.

Srbija je sasvim drugačija iz vazduha

- Srbija iz vazduha je sasvim drugačija nego sa zemlje. Nismo svesni koliko smo bogata zemlja kada se vide ta nepregledna polja i nepregledne širine, koje se mogu samo videti iz aviona. Zato ljudi i zavide pticama. Ta perspektiva otvara sasvim druge poglede na celu situaciju i ovo područje nad kojim letimo - dodaje Goran.

Objašnjava nam i da je njemu samom ovaj "hobi" oplemenio život.

- Letenje kao kategodija vazduhoplovnog sporta je jedna od najlepših. Otvaraju se neke nove pesrpektive. U životu čovek ima neke svoje skrivne želje koje ne može da ispuni. Ovo je za mene jedan lep ventil da kanališem svu ovu situaciju, stres, ali povrh svega i druženje sa drugim pilotima oplemenjuje i širi vidike.

(Telegraf.rs)