Napustila studije kad je postala mama, danas je baka s diplomom: Posle 30 godina Suzanin rad ocenjen desetkom

Indeks sa brojem 144/86 danas je na pisarnici fakulteta. Diplomski ispit položen je pre desetak dana, a posle više od 30 godina. Suzana Ristić, čija je fotografija zalepljena iznad "šifre studenta" sa svojih 56 godina čeka izradu diplome. Utisci joj se još sabiraju, i sama je u neverici zbog velikog proboja u akademskim krugovima. Zbog toga je i malo tužna.

- Dosta toga sam izgubila kao intelektualc. Sa druge strane sam dobila. Imam dvoje dece, unuku - započinje svoju priču.

U vreme kada su njeni vršnjaci završavali srednje škole, tek poneki višu, ona je upisala faklutet. Bilo je to 1986. godine. Apsolvirala je u roku, izgubila jednu školsku godinu 1991/1992. i potom ostala u drugom stanju. Tada joj je život nametnuo izbor, a ona je odlučila da postane majka. U razgovoru za Telegraf.rs seća se i nekih gorkih uspomena, ali ne detaljiše. Dobila je sina.

U to vreme ostalo je je da položi još četiri ispita, iako se najpre preračunala. Prvi je položila 1996. i do prošle godine nije više kročila na fakultet.

- Nisam nešto bila obaveštena kakva je situacija na fakultetu, mislila sam da je moje vreme prošlo. Ali su mi rekli da je produžen rok do septembra 2021. godine. Mislila sam da mi je ostalo dva ispita do kraja. Obnovila sam godinu, uplatila ih i položila u septembru. Međutim, kad sam počela da sabiram, videla sam da mi fali još jedan ispit. Srećom, produžili su, i zahvaljujući Fejsbuk grupi Stari studenti do cilja, ja sam u novembru dala još jedan ispit, uporednu fiziologiju - objašnjava dodajući da je diplomski rad čekao povoljne vremenske uslove.

Tema kojom se bavila bila je: kišne gliste planine Jastrebac.

- Bila je suša s jeseni, pa temu nisam mogla da uradim na vreme, nego tek ove godine - kaže Suzana.

U međuvremenu je dobila i ćerku, a u mnogim godinama koje su prošle i unučicu.

- Stefan i Katarina imaju 29 i 24 godine. Oni nose moje prezime. Unuka ima pet i po, a i ona nosi moje prezime, to je neka sudbina - kaže nam.

Nezaposlena, volela bi da radi u struci

U razgovoru uđe u neke detalje iz prošlosti, pa se zaustavi.

- Imala bih mnogo da vam kažem. Isključivali su mi struju, sama sam je priključivala, ćerka mi je tada imala samo osam meseci. Ostajala sam bez primanja, socijalne pomoći, bez posla, bez svega. Odjedanput se svi okreću. Nije bitno - kaže u naletu, pa spuštajući ton.

Godinama je radila fizičke poslove.

- To su pošteni poslovi, ali su teški. Nemam ni dan radnog staža. Radila sam kao sezonac u hladnjači, desetak godina sam radila održavanje zgrada. Prvo sam počela preko agencije, pa onda sama. Od firme do firme sam išla. Najjednostavnije poslove sam molila da mi daju, jer sam bila samohrana majka, međutim, za mene posla nije bilo. To je bilo u Aleksincu. Ima nekih stvari koje želim da zadržim za sebe, jer to tek treba da rešavam - kaže sa tonom nezadovoljstva u glasu, opet navodeći da za neke istine još nije došlo vreme.

Danas je nezaposlena, ali želi da se pojavi na bioru sa diplomom biologa sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu.

- Planiram da pokušam da nađem nešto u svojoj struci. To je bio opšti smer, mogla sam da radim u javnom zdravlju u laboratoriji ili kao prosvetni radnik. Ja sam više volela da radim u laboratoriji, ali ne bih birala, gde mi se ukaže prilika - kaže nam Suzana dodajući zahvalnost deci koja su joj finansijski pomogla da završi jedan davno započeti posao.

Sa zahvalnošću spominje i neka imena sa fakulteta: mentorku, jednu profesorku i jednog istraživača. Posebno joj je milo što su je se sećali posle toliko godina pauze.

Suzana danas živi u Kruševcu. Ako bi je posao poveo na drugu stranu pristala bi da ode. Već je za sobom ostavila mnoge gradove. U Babušnici je rođena, živela i školovala se u Požarevcu, Aleksincu i Kragujevcu.

- Ja sam takva osoba, da prihvatam svaku promenu i ne plašim ih se - ističe Suzana.

(Telegraf.rs)