Reforma javne uprave uz podršku Evropske unije: Saveti umesto kazni

Otkako je donet novi Zakon o inspekcijskom nadzoru, a na snazi je skoro sedam godina, uočavaju se efekti reforme javne uprave. Efikasniji je rad inspektora, fokus je na prevenciji umesto samo na kažnjavanju, a u Vladi Srbije zadovoljni su time što se Zakon više poštuje.

Deo inspekcijske službe opremljen je kompjuterima i vozilima što je godinama slaba tačka, a čitav proces unapredio je i sistem komunikacije E – inspektor koji čini da rad inspekcija bude jeftiniji i transparentniji. Međutim, i dalje su inspektori zatrpani poslom, nema ih dovoljno što ostaje prioritet reforme, da bi inspekcije u Srbiji mogle da idu u korak sa evropskom praksom.

-Da inspekcije budu dobar servis privrede, a ne "bauk", bio je i ostao cilj reforme inspekcijskog nadzora - kaže za Telegraf Jovica Damnjanović iz Odeljenja za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor Sektora za dobru upravu MDULS. – Ovaj zakon, i niz drugih akata promenio je ulogu inspekcije, te je sada u središtu pažnje prevencija i savetovanje privrednih subjekata kako da rade po zakonu, a ne kažnjavanje - objašnjava Damnjanović obrazlažući rezultate reforme. Dodaje i da su sada bolje procedure po kojima inspekcije postupaju. Zna se koliko ima inspektora i kakav im je status. Otkako je pre dve godine uveden i informacioni sitem eInspektor, rade savremenije, jer su kompjuterski povezane sve inspekcijske službe, a to je smanjilo i troškove. Osnovna ideja svega što je urađeno i što će se tek raditi, jeste da se privredi i građanima što više približi uloga inspektora, zašto moraju da sprovode određene aktivnosti i na koji način - objašnjava Damnjanović.

Foto: Jovica Damnjanovic

A da se to već događa svedoči mladi preduzetnik, Uroš Ercegović. Zadovoljan je inspekcijskom kontrolom, iako je ona u centru Beograda, gde je nedavno otvorio restoran, skoro svakodnevna. Još ne zaboravlja kako mu je bilo prvi put.

-Prvi put kada su ušli u lokal, od straha su mi se noge odsekle, svi smo počeli da se okrećemo oko sebe i razmišljamo šta smo pogrešili. Međutim i nije to toliko strašno. Oni su tu više za nas nego mi za njih. Pomažu nam, u tom "češljanju papira, knjiga, kasa" jer nam ukazuju kako da primenjujemo propise i da ne pravimo prekršaje. Dakle, manje je kazni nego pre - zaključuje Uroš Ercegović.

Osim kroz primere dobre prakse, i pomoć pri pisanju zakona i podzakonskih akata, Evropska unija je direktnom budžetskom podrškom sa tri miliona evra doprinela transparentnijem radu inspekcija u Srbiji.

Gde će inspektori u kontrolu, usmerava Koordinaciona komisija Vlade, a postoji i 11 radnih grupa koje detaljno, svaka za svoju oblast, rade koordinaciju zajedničkih aktivnosti. Na teren se ne ide stihijski, već se inspekcijski nadzor planira. Jednog ili više privrednih subjekata istovremeno može da kontroliše više inspekcija. Zbog čega je to važno Jovica Damnjanović objašnjava na primeru velikih hotela koji imaju puno gostiju, osoblja i aktivnosti. Takvim privrednim subjektima mnogo je lakše kada istovremeno u kontrolu dođe, na primer sanitarna koja kontroliše hranu, turistička inspekcija smeštaj, poreska uprava papire i obave kontrolu o jednom trošku, umesto da dolaze iz dana u dan.

Ukoliko je u pitanju redovan nadzor, inspekcija se unapred najavi, tako da privrednici znaju kad će doći i šta će kontrolisati. Izuzetno je važno to što se u kontrole sada ide na osnovu procene rizika, te su privrednici i institucije koji rade po zakonu pošteđeni nepotrebnog uznemiravanja. Rezultat toga je da je smanjen je broj onih koji rade neprijavljeno - "na crno", naglašava Damnjanović.

Međutim, 44 rebuličke inspekcije sa više od 2000 inspektora, nije dovoljno da sve pokrije. Radi se na tome da se za sve inspektore obezbede kompjuteri, dovoljno vozila za rad na terenu, a i da se kadar podmladi, zaključuje Jovica Damnjanović.

Koliko je važno da inspekcije budu efikasne, potvrđuju u Jedinstvenom kontakt centru za inspekcijski nadzor. Građanima i privredi je na usluzi ovaj centar 24 sata. Tu mogu da prijave nepravilnosti u poslovanju koje se tiču svih inspekcija. Kontakt centar može se pozvati direktno, telefonom, putem mejla ili ostavljanjem glasovne poruke, pa čak i putem vajbera. Elektronske poruke centar prima i preko "čet bota", instaliranom na veb portalu Komisije.

Reforma inspekcija deo je sveukupne reforme javne uprave u Srbiji, koju Evropska unija kontinuirano podržava. Glavni koordinator reforme je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

(Telegraf.rs/PR)