Vesna je napuštena beba, 60 godina "traži sebe": Kakva je danas procedura, da li dete ima pravo da zna čije je

Vesna Petrović ostavljena je kao beba nedaleko od jednog stovarišta u Beogradu. Otkad zna za sebe, živi u Ćupriji. Tu je usvojena. Deo detinjstva provela je u Zvečanskoj, a jedan deo čak i u hraniteljskoj porodici. Hranitelja se ne seća, biološke roditelje ne zna, a usvojitelji su preminuli pre više od 30 godina. Ni na samrti joj nisu priznali da nije njihovo biološko dete.

Tražeći svoje korene počela je od jedne fioke u kući u kojoj je odrasla, a stigla na nekoliko adresa u Beogradu: do matične službe na Starom Gradu, današnjeg Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj i Doma za nezbrinutu decu u Braće Jerković. Na svakom od tih mesta pronašla je deo sebe i sa svakog otišla sa još jednom zagonetkom koju treba rešiti. Niko joj nije pružio potpune podatke o tome ko ju je pronašao ili ostavio, ko joj je dao ime ni čija je ćerka. Tako ni danas ne zna pravi datum rođenja, ime majke ni oca, kao ni to da li je jedna otkrivena tajna istinita. Rođak koga godinama nije videla jednom davno rekao joj je da ima sestru bliznakinju.

Tragom njene priče sa mnogo nepoznatih obratili smo se na adresu Zvečanske, odakle su nas dalje uputili na Gradski centar za socijalni rad. Odatle smo dobili odgovore na pitanja o tome kakva je procedura zbrinjavanja napuštene dece, procedura usvojenja i da li usvojeni imaju pravo da saznaju podatke o svojim pravim roditeljima.

- Procedura zbrinjavanja deteta je ista bez obzira na koji način je dete napušteno, da li je ostavljeno u porodilištu ili na ulici - rekli su nam iz Gradskog centra.

Moguće je da slučaj prijavi policija, zdravstvena ustanova, građanin... A čim takva prijava stigne, stručni radnici centra po hitnom postupku pokreću proceduru zbrinjavanja deteta.

- Procedura je sledeća: istovremeno se pokreće postupak stavljanja deteta pod privremeno starateljstvo i postupak hitnog smeštaja u hraniteljsku porodicu ili ustanovu socijalne zaštite (prihvatilište, prihvatna stanica ili prihvatilište za zlostavljanu decu), što zavisi od uzrasta i zdravstvenog stanja u kom se dete nalazi - navode uz napomenu da se deca koja su u bolnici ili porodilištu smeštaju tek po napuštanju ustanove zdravstvene zaštite, tj. porodilišta i bolnice u navedenim slučajevima.

U slučaju da su roditelji nepoznati, policija pokušava da pronađe njih ili srodnike.

- Pokreće se i krivična prijava protiv N. N. lica zbog ugrožavanja života zdravlja i bezbednosti maloletnog deteta - navode.

Dodaju da je moguće i da se roditelj pojavi, ali da je interes deteta iznad svega, te da takva deca i u tom slučaju mogu biti poverena nekom drugom na staranje - usvojiteljima, hraniteljima ili nekoj ustanovi.

- Ukoliko se roditelj nakon nekog vremena pojavi, uloga Centra je da štiti interese maloletnog deteta, da obavesti policiju i sud o novonastaloj situaciji i preduzme ostale mere iz svoje nadležnosti. Roditelj najpre mora da dokaže roditeljstvo (u ovakvim slučajevima to je obično DNK analizom). Ako su roditelji poznati ili nakon što se utvrdi identitet roditelja, Centar pokreće sudski postupak za lišenje roditeljskog prava i ukoliko se roditelj liši roditeljskog prava, za dete se traži najadekvatniji i za njega najbolji oblik trajne zaštite, a to su obično usvojenje, smeštaj u hraniteljsku porodicu ili neku od ustanova socijalni zaštite - stoji u odgovoru na pitanja Telegrafa.

Dalje navode da je danas obeveza organa starateljstva, tj. Centra za socijalni rad, da pribavi i raspolaže podacima o poreklu dece, te da napušteno i kasnije eventualno usvojeno dete ima pravo da zna ko su mu biološki roditelji.

- Obaveza im je da traže roditelje dece, ukoliko nisu preminuli, i proceni potrebu postavljanja staratelja.

Ističu da se pravi tzv. plan zaštite, po kom se, u skladu sa uzrastom i stepenom razvoja, dete postepeno upoznaje sa svojim poreklom i razlozima zbog kojih se nalaze pod starateljstvom.

- Isto je i sa usvojenom decom, u Porodičnom zakonu (član 322) stoji: 'Službeno lice organa starateljstva preporučiće budućim usvojiteljima da  detetu saopšte istinu o njegovom poreklu što je pre moguće' - navode.

Član 59 Porodičnog zakona kaže decidirano da "dete bez obzira na uzrast, ima pravo da zna ko su mu roditelji. Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može izvršiti uvid u matičnu knjigu rođenih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njegovo poreklo".

U tome može uzeti učešća i centar za socijalni rad, koji je dužan da pribavi i trajno čuva sve raspoložive podatke o poreklu deteta koje ulazi u starateljsku zaštitu.

- Svako dete koje se nalazi pod starateljstvom, ali i nakon okončanja starateljske zaštite, i ima pitanja ili dileme u vezi sa svojim poreklom može se obratiti centru za socijalni rad u opštini gde ima prebivalište, gde će mu stručni radnici pružiti odgovore u skladu sa procenom sposobnosti deteta da određene odgovore prihvati. Npr. ukoliko dete želi da sazna pod kojim okolnostima su njegovi roditelji umrli ili zbog čega su ga napustili, vrši se procena kada i na koji način mu treba saopštiti te razloge, a da to ne ostavi posledice po dalji razvoj deteta - stoji u odgovoru.

Koja je procedura u procesu usvojenja?

- Prvi korak za potencijalne usvojitelje je prikupljanje odgovarajuće dokumentacije, a to su osim ličnih karata i izvoda iz matičnih knjiga rođenih i venčanih, potvrde da budući roditelji nisu lišeni roditeljskog prava, da nijedan od partnera nije pod istragom, nije osuđivan, nije lišen poslovne sposobnosti i lekarsko uverenje. Budući usvojitelji, takođe, prilažu dokumentaciju o imovini i prihodima. Ova dokumentacija se predaje centru za socijalni rad na opštini na kojoj su potencijalni usvojitelji prijavljeni. Nakon podnošenja dokumentacije, stručni tim organa centra za socialni rad koji čine psiholog, pedagog, socijalni radnik i pravnik započinju proces procene opšte podobnosti kandidata koji traje dva meseca.

Proces procene opšte podobnosti kandidata, sastoji se od procene psiho-socijalnih osobina, do kojih se dolazi na osnovu intervjua sa kandidatima i poseta njihovom domaćinstvu. Takođe, u okviru postupka se sprovodi priprema i obuka potencijalnih usvojitelja po posebnom programu. U tom procesu se potencijalni usvojitelji upoznaju sa svim značajnim informacijama vezanim za usvojenje, o motivaciji i stabilnosti odluke o usvojenju, karakteristikama deteta za usvojenje, razvoju i potrebama deteta za usvojenje, prošlost deteta, identitet i mnoga druga važna pitnja koja se odnose na usvojenje.

Osnovni preduslov da bi se pokrenuo postupak usvojenja jeste da su i potencijalni usvojioci i usvojenik u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja koji je ustanovljen u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - navode uz objašnjenje da to znači da su potencijalni usvojitelji stekli opštu podobnost za usvojenje, a da je porodično-pravni status usvojenika (deteta) takav da je usvojenje u njegovom najboljem interesu.

Ističu i da se za svako konkretno dete u odnosu na njegove individualne karakteristike biraju usvojitelji, iz Jedinstvenog registra. Na zahtev centra za socijalni rad listu potencijalnih usvojitelja dostavlja resorno ministarstvo za konkretno dete. Centar za socijalni rad koji vodi zaštitu usvojenika bira usvojitelje za koje se procenjuje da će na najbolji način zadovoljiti njegove potrebe.

- Kada je završena i ova faza dete se upućuje u izabranu porodicu na period prilagođavanja koje prati centar za socijalni rad, a za koji je predviđen maksimalan period do šest meseci trajanja. Ukoliko je prilagođavanje uspešno proteklo pristupa se svečanom činu zasnivanja usvojenja - navode.

(Telegraf.rs)