Rekao drugovima da ide da kupi nešto za večeru i nestao bez traga: Vladice nema već 9 godina, majka još čeka

Stasit plavušan je u 21 sat u centru Budve rekao drugovima i drugaricama da ide do radnje da kupi nešto za večeru. Od tada do danas ga niko nikada više nije video. Roditelji Milica i Stanimir i njegova 9 godina mlađa sestra ne prihvataju da je otišao zauvek i još čekaju da zakuca na vrata kuće u kojoj se rodio i iz koje je otišao u Budvu.

On je Vladica Momčilović iz Leskovca. Imao je skoro 30 godina kada mu se izgubio svaki trag, a njegov nestanak je misterija i za roditelje i za one koji su te godine „prevrnuli“ Budvu tražeći ga.

Preporučujemo

- Samo dva dana ranije smo razgovarali i poslednja rečenica između nas bila je: Vidimo se uskoro. Trebalo je, naime, da se vrati posle 15. oktobra, kada se završava letnja sezona na Jadranu - priča majka Milica za Jugmediu.

Vladica je studirao matematiku, bio je apsolvent. Nije mu se žurilo jer je radio i sezonske poslove, iako je dete intelektualaca. Tog leta u Budvi je prodavao na ulici slike slikara iz Zaječara.

- Imao je veliko društvo, uglavnom drugovi i drugarice iz Srbije. Nije imao neprijatelje jer je tih, miroljubiv, omiljen u društvu. Vesela priroda koja je uvek prijatelja moralno podizala kada bi posrnuo. Tog leta upoznao je i jednu Španjolku. Njihova veza je bila na početku, a njegovi planovi da na kratko ode u inostranstvo. I s njom sam stupila u kontakt, ali nije mogl da mi pruži informaciju više -  objašnjava.

Roditelji su takođe Budvu prokrstarili, zaviri u svaki ćošak.

- Otišao je sa štanda u 21, a već u 22.10 sati se nešto dalje gubi signal na njegovom telefonu.

Milica Momčilović, profesor matematike, ne želi da priča šta je sve njena duša preživela za ovih devet godina. To nosi u sebi i ne deli. I zato će, kada je sretnete na ulici, ona prvo vas upitati – kako si?

- Ja ne prihvatam da ga nema. Ja verujem da je on živ, ja znam da će se on kad-tad vratiti - kaže, ali se čak i preko telefona čuje podrhtavanje glasa majke.

Vladica Momčilović je u vreme kada je otišao sa štanda imao na sebi majicu i farmerke. Ako je živ i čita ovaj tekst, neka se javi, moli majka. Ako ga neko negde vidi, neka javi. Jer, nada poslednja umire.

(Telegraf.rs)