Šta znači biti 65+ u Srbiji: "Nemaju svi novac da se leče, u najtežem položaju poljoprivredni penzioneri"

Svaki peti građanin u Evropi je stariji od 65 godina, a i Srbija prema podacima deli tu sudbinu sa 1.400.000 ljudi. U Srbiji je broj starijih od 65 godina odavno premašio broj mlađih od 15 godina. Predsednca udruženja "Amiti" Nadežda Satarić ističe da su njihovi najveći problemi siromaštvo, usamljenost i diskriminacija. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navodi da, ako se postave ciljevi i odrede sredstva, nije nemoguće da se obezbedi socijalna sigurnost, dostupan lekar i uključivanje starijih u sve životne procese, pa i one digitalne.

Nadežda Satarić smatra da je u pogledu određivanja godina za starosnu granicu najvažnije kako se neko oseća, piše RTS.

Preporučujemo

Ističe da se životni vek produžava i da je to najvažnije civilizacijsko dostignuće.

Međutim, ukazuje da migracije čine svoje, ali i da je sve manje rađanja, posebno u razvijenim zemljama koje ne mogu da obezbede prostu reprodukciju.

Očekuje da će se starosne granice za odlazak u penziju u svetu sigurno i dalje pomerati, ali ne i u Srbiji.

- Kod nas je ipak kraći životni vek, mnogo toga smo teško prošli, mnogo je zdravstvenih izazova, ne žive svi ekonomski dobro da mogu da se leče. Nadam se da se kod nas neće ići na to da se preko 65 godina radi - kaže Satarićeva povodom jučerašnjeg obeležavanja Međunarodnog dana starih.

RTS Printscreen

Posebno je ukazala na težak položaj poljoprivrednih penzionera, naročito onih u brdsko-planinskim selima koji s 13.000 dinara primanja moraju da rade do poslednjeg dana života. Takođe, kako kaže, ni onima s prosečnom penzijom nije mnogo lakše.

Kako će se država suočiti s problemom

Stručnjaci očekuju da će se posle popisa pokazati mnogo gora demokratska slika. Brankica Janković naglašava da ne treba da se stari posmatraju kroz crnu statistiku, već kao riznica znanja i iskustava i da se prilagođavanjem životnih uslova omogući zdravo i dostojanstveno starenje.

Dodaje da oni ne bi trebalo da se posmatraju kao neka homogena grupa, jer su to ljudi od 65 do 90 i više godina i imaju raznolike potrebe, stanja i mogućnosti, što može biti i potencijal.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

- Ako se realno postave ciljevi, odrede sredstva i akteri koji su odgovorni, nije nemoguće da se obezbedi socijalna sigurnost, stabilnost penzija, dostupan lekar, savremeni lekovi i terapije. Uključivanje starijih u sve životne procese, pa i one digitalne koje nam mogu omogućiti da sve ovo postignemo bez diskriminacije uz ravnopravan tretman svih građana -  zaključila je Jankovićeva.

Ukazala je da se stari najčešće žale na nemogućnost ostvarivanja nekih usluga i prava u sistemu socijalne zaštite, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja socijalne pomoći zbog imovinkog cenzusa, kredita, nevoljnog, protiv njihove volje, smeštanja u dom, oduzimanja poslovne sposobnosti.

(Telegraf.rs)