Srbija dobija prvi Muzej ćirilice u Rači: "Želimo da sačuvamo srpsko pismo"

U cilju očuvanja srpskog nacionalnog pisma, zahvaljujući posvećenoj angažovanosti pojedinica Bajina Bašta i Srbija dobiće svoj prvi Muzej Ćirilice i to u Rači, u blizini istoimene svetinje u kojoj je radila prepisivačka škola.

Na sednici Nacionalnog saveta za kulturu koja je održana u Beogradu predstvaljena je ideja da se Muzej ćirilice u Rači osnuje kao državna institucija. Predlog je obrazložio član Saveta i direktor regionalnog Istorijskog arhiva Užice Željko Marković i predstavnici Opštine Bajina Bašta Siniša Spasojević i Miloš Jelisavčić koji su izneli šta je sve u ovom gradu urađeno na planu zaštite ćirilice, zašto ima dosta razloga da budući muzej posvećen srpskom pismu bude baš u Rači i koji su članovima Saveta predstavili projekat budućeg muzeja.

Preporučujemo

- Planirani muzej trealo bi da bude državna isntitucija imajući u vidu značaj svega onoga čime će se baviti i kom cilju će doprineti. Stoga je važno da bude obezbeđen kontinuiran rad jedne ovakve institucije -  naglasio je Željko Marković direktor regionalnoh Arhiva u Užicu.

Pored izuzetno pohvalnih reči od članova Saveta za sve što je već urađeno u Bajinoj Bašti akademik Zlata Bojović iz Srpske akademije nauka i umetnosti – Odeljenje jezika i književnosti je veoma nadahnuto govorila o značaju Račanske prepisivačke škole za opstanak naše pismenosti i brojnih dela koja su sačuvana u prepisu monaha Račana.

Dr Isidora Bjelaković iz Matice Srpske je podržala sve ono što se radi na očuvanju ćirilice u Bajinoj Bašti i predložila da ta ustanova sa Opštinom Bajina Bašta potpiše ugovor o saradnji. Isto je predložio i direktor Narodne bibiloteke Srbije dr Vladimir Pištalo navodeći da će i ova ustanova svojim kapacitetima pomoći da se u Bajinoj Bašti formira Muzej ćirilice. Predstavnici Opštine Bajina Bašta su prihvatili predloge ovih nacionalnih kulturnih institucija koje mnogo mogu doprineti da Muzej ćirilice zaživi u punom kapacitetu.

Nacionalni savet za kulturu je stručno savetodavno telo i uloga mu je stalno osiguravanje stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Predsednik Nacionalnog saveta za kulturu je Zoran Vapa, sa liste predloga kandidata koju predlaže Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a članovi su Željko Marković sa liste predloga kandidata koju predlaže Državni arhiv Srbije, Goran Vasić (Narodni muzej Srbije), dr Vladimir Pištalo (Narodna biblioteka Srbije), Nebojša Kundačina (Narodno pozorište u Beogradu), dr Nevena Daković (Jugoslovenska kinoteka), akademik Ivan Jevtić (SANU), akademik Zlata Bojović (SANU), dr Isidora Bjelaković (Matica srpska), Andraš Urban i dr Suzana Kujundžić Ostojić s liste nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

(Telegraf.rs)