Sa Miholjskim letom nismo završili: Direktor RHMZ o tome šta nas čeka do kraja jeseni ali i kakva će biti zima

Iza nas je leto treće najtoplije od 1951. godine, a po minimalnim temperaturama bilo je na drugom mestu. Sa lepim vremenom, nismo završili jer nas, kako u intervjuu za Telegraf.rs kaže direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) prof. dr Jugoslav Nikolić, diplomirani meteorolog, očekuje još Miholjskog leta.

U četiri mesta, ipak, ovo je bilo najtoplije leto, u tri je prevaziđen broj tropskih dana u Somboru noći, a u Beogradu je zabeležen nadprosečan broj tropskih noći.

Preporučujemo

Profesor kaže da smo, iako nije oboren rekord, ove godine imali povećan broj dana sa pojavom grmljavinskih gradonosnih oblaka, zbog čega su olujni oblačni sistemi zasejavani protivgradnim raketama 66 dana. Sa direktorko RHMZ pričali smo i tome kakva nas jesen čeka a naveo nam je i da se tokom zime očekuje  od 7 do 20 ledenih dana sa maksimalnom temperaturom nižom od 0 stepeni, a na planinama od 30 do 50 ledenih dana.

• Koliko je u toku ove sezone potrošeno protivgradnih raketa, da li je oboren rekord u njihovoj upotrebi?

Ove godine imali smo izrazito nestabilno vreme, sa velikom čestinom pojave olujno-gradonosnih oblaka. U dosadašnjem delu sezone bilo je 66 dana kada su zasejavani olujni oblačni sistemi lansiranjem protivgradnih raketa u potencijalne gradonosne oblačne zone, a koje se određuju na osnovu radarskih i radiosondažnih merenja. U ovogodišnjoj sezoni je do sada ukupno utrošeno 11.716 protivgradnih raketa. Ipak, to nije rekordan broj. Primera radi, u prošloj sezoni 2021. godine utrošeno je 13.051 protivgradnih raketa. Do kraja protivgradne sezone raspolažemo sa optimalnim brojem raketa za sprovođenje propisane metodologije dejstva.

• Pamtite li ovako dugu gradonosnu sezonu? Čini li nam se ili je istina, da je ove godine bila nezapamćena grmljavinska sezona.

Nešto se čini, a nešto je i istina. Istina je da ove godine možemo govoriti o povećanom broju dana sa pojavom grmljavinskih gradonosnih oblaka, ali ne možemo govoriti o nezapamćenoj grmljavinskoj sezoni. Protivgradna sezona traje od 15. aprila do 15. oktobra. U aprilu i oktobru su retki, ali mogući razvoji gradonosnih, grmljavinskih, oblaka. Sačekaćemo kraj sezone do konačne statistike.

• Da li su tokom tek završenog leta oboreni rekordi u temperaturi, broju tropskih dana i noći?

U Srbiji nisu oboreni rekordi u pogledu maksimalnih temperatura, koji su postavljeni 24. jula 2007. godine, kada je u Smederevskoj Palanci izmereno 44,9, a u Beogradu 43,6 stepeni. Leto 2022. godine, na većini glavnih meteoroloških stanica (GMS), osim na 4 GMS, bilo je treće najtoplije u Srbiji od 1951. godine, sa pozitivnim odstupanjem od +1,5 stepeni u odnosu na referentni period 1991 do 2020. godine.

Na Paliću, u Novom Sadu, Kikindi i Banatskom Karlovcu ovo je najtoplije leto od početka merenja na ovim stanicama. Inače, veći deo Vojvodine je tokom leta bio izložen i veoma sušnim uslovima. U Zrenjaninu, Velikom Gradištu i u Požezi leto 2022. godine je drugo najtoplije, a u Beogradu, Somboru, Ćupriji i na Crnom Vrhu treće najtoplije.

Broj tropskih dana u nižim predelima ovog leta bio je od 42 u Dimitrovgradu, do 67 u Velikom Gradištu, a u Beogradu je zabeleženo 56 tropskih dana. Dosadašnji maksimalan broj tropskih dana prevaziđen je u Kikindi, Banatskom Karlovcu i Velikom Gradištu, a broj tropskih noći u Somboru. U Beogradu je zabeležen nadprosečan broj tropskih noći (39 tropskih noći, što je za 15 više od proseka). Prema minimalnoj temperaturi vazduha ovo leto je drugo najtoplije u Srbiji.

• Kojim periodom se smatra Miholjsko leto i da li ćemo ga imati još ove godine?

Pojava perioda suvog, toplog i uglavnom sunčanog vremena, sa temperaturama iznad proseka, koji se javlja od sredine septembra do sredine novembra, u narodu se naziva Miholjsko leto. Ovaj period se najčešće javlja tokom oktobra u delu meseca koji je stabilan, suv i sa temperaturama iznad proseka za određenu dekadu meseca. Ukoliko se ovakav period toplog i stabilnog vremena javi u novembru tada se još naziva "zlatna jesen". Moguća je pojava nekoliko perioda Miholjskog leta u toku iste jeseni. Miholjsko leto može početi ranije ili kasnije tokom jeseni i trajati kraće, ili duže. Od kada postoje instrumentalna merenja, najduže Miholjsko leto u Beogradu, u trajanju 37 dana, zabeleženo je od 25. septembra do 31. oktobra 1907. godine. A najtopliji oktobar imali smo 2019. godine kada je Miholjsko leto trajalo od 9. do 28. oktobra.

Tipično Miholjsko leto uslovljeno je tipičnom sinoptičkom situacijom koja podrazumeva prostrani anticiklon, sa centrom u srednjoj Evropi. Tip vremena je anticiklonalni, sa toplim i suvim, uglavnom vedrim vremenom, a slabim vetrom bez dominantnog smera i mogućom jutarnjom maglom. Srednja dnevna temperatura vazduha je veća od prosečnih vrednosti. Prethodni uslovi moraju biti ispunjeni barem u tri uzastopna dana da bi se period mogao smatrati Miholjskim letom. Miholjsko leto u pojedinim godinama, kao što je ova, može biti slabije izraženo, pa čak i da potpuno da izostane. Ipak, na osnovu trenutno raspoloživog prognostičkog materijala, ove godine postoji velika verovatnoća za pojavu Miholjskog leta (par dana u kontinuitetu sa temperaturom oko 25 stepeni i vedrim vremenom, bez vetra) tokom zadnje dekade oktobra.

Foto: Mateja Beljan

• Kakva će nam biti jesen?

Na osnovu rezultata numeričkih klimatskih modela u Srbiji se očekuje da će jesen biti topla i prosečno kišna. U većem delu Srbije se očekuje jesen sa temperaturom za oko +1 stepen iznad proseka. Klimatski izgledi pokazuju da će srednja jesenja temperatura u nižim predelima imati vrednosti u intervalu od 12 do 14, a u brdsko-planinskim krajevima od 6 do 10 stepeni. Tokom jesenje sezone prognozira se da će broj letnjih dana u nižim predelima, sa maksimalnom dnevnom temperaturom od 25 stepeni i više, biti u intervalu od 13 do 20 dana, a na planinama do 4.

Sa druge strane, očekuje se da će tokom septembra, oktobra i novembra broj mraznih dana, sa minimalnom dnevnom temperaturom manjom od 0 stepeni, iznositi od 6 do 18 u nižim predelima, a u brdsko-planinskim predelima od 20 do 30 dana. U većem delu Srbije se prognozira količina padavina u granicama višegodišnjeg proseka. Očekuje se da će jesenja suma padavina u nižim predelima biti u intervalu od 140 mm do 190 mm, a na planinama od 200 mm do 270 mm. Prognozira se da će broj kišnih dana tokom jesenje sezone u nižim krajevima biti u intervalu od 25 do 32, a na planinama do 38.

• Da li je rano da kažemo i kakva nas zima čeka?

Na osnovu poslednjih rezultata numeričkih klimatskih modela za sezonsku prognozu vremena, u Srbiji se očekuje zima sa prosečnom temperaturom vazduha i količinom padavina. Klimatski izgledi pokazuju da će temperatura vazduha u toku zime 2022/23. godine u Srbiji biti u granicama višegodišnjeg proseka. Očekivane vrednosti srednje zimske temperatura vazduha biće u intervalu od 0 do 4 u nižim predelima, a od -4 do -2 stepenau planinskim predelima.

Izgledi su da će tokom decembra, januara i februara u većem delu Srbije broj mraznih dana, sa minimalnom temperaturom vazduha nižom od 0, biti u intervalu od 40 do 65, a na planinama od 70 do 90 dana. Očekuje se od 7 do 20 ledenih dana sa maksimalnom temperaturom nižom od 0 stepeni, a na planinama od 30 do 50 ledenih dana.

Foto: Mateja Beljan

Klimatski izgledi ukazuju da će tokom zime količina padavina biti u domenu proseka, dok su u južnim delovima Srbije moguće padavine iznad prosečnih vrednosti. Sezonska količina padavina je u intervalu od 100 mm do 160 mm u nižim predelima, a na jugu zemlje i do 180 mm, dok se u brdovito-planinskim predelima očekuje količina padavina od 200 mm do 230 mm. Prognozira se da će broj dana sa padavinama većim od 0,1 mm tokom zimske sezone u nižim krajevima biti u intervalu od 31 do 40, a na planinama do 50.

Ipak, konačni klimatski izgledi za zimu 2022/23. godine biće izdati nakon završene online konferencije članica SEECOF regiona i postizanja konsenzusa o sezonskoj prognozi, 30. novembra. Jer, sezonski klimatski izgledi ne daju detaljne informacije o kratkotrajnim periodima sa ekstremno visokim i niskim vrednostima temperatura i padavina koji mogu dovesti do značajnih socio-ekonomskih posledica.

(Telegraf.rs)