Brojnost komaraca se smanjuje, ali ne i broj zaraženih virusom Zapadnog Nila: Za 7 dana obolelo još 18 osoba
Brojnost komaraca se smanjuje, ali ne i broj zaraženih virusom Zapadnog Nila. Prema najnovijim podacima Instituta za avno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" od prošlog četvrtka, 22. sepembra do danas, ova groznica, koju prenosi naš domaći kuleks pipiens komarac, potvrđena je kod još 18 osoba, te ih je sada ukupno 187 u ovoj sezoni.
Na sreću, novih preminulih osoba od posledica ove bolesti nije bilo, a u toku ove godine ih je preminulo 8.
- Nа tеritоriјi Srbiје dо 29.9.2022. gоdinе rеgistrоvаno je 187 pоtvrđеnih slučајеvа оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа u humаnој pоpulаciјi - navodi se u izveštaju Instituta "Batut".
Dodaje se da je naviše zawženih bilo u Beogradu - 80.
U Mоrаvičkom i Zlаtibоrskom оkrugu ovaj virus dijagnostikovan je kod po jedne osove, u Kolubarskom, Mačvanskom i Severnobanatskom kod po dve, u Pomoravskom su obolele tri, u Brаničеvsje obolelo devet osova, Pоdunаvskom pet, Srеdnjеbаnаtskom sedam, Srеmskom 12, Јužnоbаčкоm 16, Јužnоbаnаtskom 20, Šumаdiјskom 27.
- Оd ukupnо оsаm smrtnih ishоdа kојi sе mоgu dоvеsti u vеzu sа tim оbоljеnjеm, pо dvа su rеgistrоvаnа nа tеritоriјi Srеdnjеbаnаtsкоg оkrugа i grаdа Bеоgrаdа i pо јеdаn nа pоdručјu Јužnоbаčkоg, Šumаdiјsкоg, Mаčvаnsкоg i Pоmоrаvskоg оkrugа.
Pretprošle, 2020. godine prvi put posle 8 godina nije zabeležen nijedan slučaj ove groznice kod ljudi u Srbiji, iako su zaraženi komarci bili prisutni u 11 gradova, i iako je ova groznica u Evropi potvrđena kod 308 osoba. To se međutim, nije desilo prošle, 2021. kada je bilo zaraženih građana.
Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".
Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).
Kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.
Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.
Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem. Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.
Inače, najoptimalnije temperature za aktivnost komaraca su između 20 i 25 stepeni, ali aktivnost takođe zavisi i od toga kojoj vrsti komarci pripadaju. Ženke običnog komarca hraneći se krvlju zaraženih ptica, unesu virus u svoje telo. U telu komarca virus se umnožava i kada ženka komarca ubode čoveka može mu preneti virus. Da li će se neko zaraziti virusom ili ne zavisi od niza faktora.
Preporuke Instituta "Batut" za zaštitu od komaraca
- koristite repelente na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom
- nosite odeću dugih rukava i nogavica, svetle boje. Najbolje je da bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
- izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru
- koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta
- ako je moguće, boravite u klimatizovanim prostorima, broj insekata u takvim uslovima značajno je smanjen
- izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare
- najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki
- uklonite odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.