Milorad (87) posle 2 infarkta trči, takmiči se i osvaja nagrade: Sa Balkanskih igara u Solunu doneo 3 medalje

Milana Matijevića, doktora ekonomskih nauka, kao "riba u vodi" oseća se na kraljevačkom atletskom stadionu na kojem i dalje trenira. Svakog drugog dana istrči, kaže, bar dva kilometra, iako mu je 87 godina.

Tek se vratio sa Balkanskih igara veterana u Solunu na kojima je osvojio - tri medalje!

Preporučujemo

- Osvojio sam srebrnu medalju u trci na 100 metara (pobedio me je Grk), u skoku u dalj osvojio sam bronzanu medalju, a zlatnu - u trci 4 puta 400 metara - s razlogom ponosno, za portal Krug kaže dr Milan Matijević dok pokazuje osvojene medalje.

Osim njega, na Balkanskim igrama veterana učestvovala su još dvojica Kraljevčana - Dragan Nešović i Petar Miletić. Njih dvojica mlađi su od dr Matijevića, a zajedno su u Kraljevo posle ovog takmičenja doneli desetak medalja.

- Bili su svi predstavnici balkanskih zemalja, ali toliko je veliko interesovanje da su se prijavljivali, van konkurencije, veterani iz Nemačke, Ukrajine, Kanade, iz južnoafričkih zemalja, ali smo se kao takmičari dobro nosili sa njima - kaže naš sagovornik.

Balkanske igre veterana koje su u Solunu održane od 22. do 25. septembra, bile su 31. po redu. Status veterana atletičari stiču sa 35 godina, a dr Milan Matijević bio je aktivan atleičar dve godine duže. Kako bi mogli da nastave sa aktivnostima – veterani su osnovali svoje asocijacije na državnom, na nivou Balkana, evropskom i na svetskom nivou. Na takmičenju u Solunu Milan je, kako kaže, nastupao u kategoriji od 85 do 89 godina.

- Bio sam najstariji u svojoj kategoriji, ali sam "stao na crtu". Trčao sam koliko mi godine i kondicija odgovaraju, jer svakog drugog dana "trčkaram". Rekreiram se sa članovima našeg atletskog kluba koji me veoma poštuju, od predsednika i trenera i do najmlađeg atletičara.

Foto: Krug

Naš sagovornik kaže da ne zna broj priznanja koja je osvojio tokom svoje sportske karijere koja, u veteranskom obliku, još uvek traje. Zna, doduše, da težina medalja i pehara koja je doneo kući iznosi – 37 kilograma.

- Moj sin je to izmerio, ali sve su to simboli koji me podsećaju na lepo vreme. Sada su godine učinile svoje, ali ja se družim sa mladima. Veoma je važno da privučemo što veći broj rekreativaca, jer sa nama na takmičenja idu i rekreativci i osvajaju medalje. Nas trojica koji smo iz Soluna došli sa medaljama i ranije smo bili atletičari, a ja sam dvojici osvajača medalje čak jedno vreme bio i trener. S ponosom smo se popeli se na postolja u Solun i veselili se zbog postignutih uspeha.

Na pitanje kako porodica reaguje na to što od takmičenja ne odustaje ni duboko u devetoj deceniji, Milan najpre reaguje – širokim osmehom, a onda se zamisli.

-  Boje se malo za moje zdravlje, zato što sam imao dva "zvanična" infarkta. Posle prvog m ije ugrađen stent, a posle drugog sam operisan i stravljena su mi tri bajpasa. Moja supruga Vida koja je bila prosvetni radnik stalno se boji za mene i prigovara da treba sve to da ostavim. Kad je pred put u Solun saznala da idem, zove sina da mu kaže kako je i nisam rekao za to takmičenje. Kažem joj: "Ali, rekao sam ti pre tri meseca!", na šta ona odmahne rukom i kaže: "Ne verujem, ne znam šta sam juče ručala, a ti mi pričaš o onome što je bilo pre tri meseca!" Brinu se da mi se nešto ne desi, ali ja se toga ne bojim. Važno je da čovek što duže ostane na nogama, da ne padne u postelju.

Dr Milan Matijević kaže da ima i onih koji znaju kako je trčao nekada, pa ga sada kritikuju da je "usporio".

- Godine su u pitanju i ja im se prilagođavam. Nema više oštrog zagrevanja i dugih deonica, idem lagano, vežbice, oprezno, ali volim da sam na stazi, da vidim te drage ljude takmičare sa kojima sam veliki deo života proveo u tom sportu.

Gospodin Matijević ponosan je što je bio neko ko je obnovio rad Atletskog kluba Kraljevo koji je vodio od 1963. do 2017. godine.

-  Ponekad, možda, delujem kao „bela vrana“ među decom i devojkama i mladićima, ali prihvatili su me i za njih sam čika Milan koji voli sa njima da se bavi atletikom.

Dr Milan Matijević je od 1980. do 1984. godine bio i predsednik Atletskog saveza Srbije. Tokom tog perioda dobio je Orden rada sa zlatnim vencem. Godine 1991. postao je i, kako će se ispostaviti – poslednji predsednik Atletskog saveza Jugoslavije – do definitivnog raspada zemlje.

Pobednik je, to dr Milan Matijević dobro zna, uvek onaj koji više veruje u pobedu. Zato i u 88-oj godini ima još mnogo planova i sportskih želja. Želimo mu da ih baš sve ostvari.

(Telegraf.rs)