Deca s 10 godina imaju povišen pritisak, infarkt u 40. uobičajen: Srbija u vrlo visokom riziku od bolesti srca

Bolesti srca i krvnih sudova sebično drže prvo mesto kao uzrok smrti, kako u svetu, tako i u Srbiji, a samo 30 minuta dnevnog brzog hoda može da smanji rizik od obolevanja od ovih bolesti. Uprkos tome skoro polovina odraslih Srba je fizički neaktivna, smanjena je fizička aktivnost i kod školske dece, te se zato sučavamo sa tim da nam deca od 10 i 12 godina imaju visok pritisak, a postalo je uobičajeno da ljudi od 40 godina dobiju infarkt. S obzirom na sve faktore rizike, od prošle godine naša zemlja više nije u visokom, već u vrlo visokom riziku od kardiovaskularnih bolesti, kaže za Telegraf.rs profesor doktor Dragan Simić, načelnik Odeljenja za aritomologiju i kliničku kardiologiju Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije KCS.

Sutra je Svetski dan srca, i tim povodom u Beogradu će biti organizovana klinika na otvorenom od 12 do 14 časova na delu šetališta Sava promenade u Beogradu ispred glavnog ulaza (ulaz broj 5) u "Galeriju", sa akcentom da fizička aktivnost spasava živote, a tom prilikom građani će moći da provere krvni pritisak, glikemiju, dobiju neophodne savete za očuvanje zdravlja. Kliniku pod sloganom "Svim srcem za sva srca"  organizuje Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut” i Udruženje kardiologa Srbije, uz podršku Ministarstva zdravlja.

Preporučujemo

Prof. dr Dragan Simić kaže u razgovoru za Telegraf.rs da se u Srbiji, nažalost, broj kardiovaskularnih pacijenata iz godine u godinu povećava, i da imamo sve više mladih pacijenata.

- Kad to kažem, mislim na pacijente oko 40 godina. Gde smo mi u odnosu na Evropu. Naši brojevi su u svim tim sverama jako visoki prema ukupnom broju stanovništva. To znači da smo po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u 2021. godini praktično izgubili preko 55.000 ljudi zbog kardivaskularnih bolesti a to je 41,1 odsto od ukupne smrtnosti u Srbiji. Imamo, isto, jako veliku incidencu od akutnog infarkta. Od više od 22.500 ljudi koji su prošle godine imali infarkt, 4.230 umrlo. Dakle, svaki peti - navodi prof. dr Smić za Telegraf.rs.

Prema njegovm rečima, prosečan Srbin ne brine o svom zdravlju i o svom srcu.

- 29 odsto starije populacije muškaraca su pušači, 23 odsto su žene. Imamo jako puno ljudi koji imaju jako povišen krvni pritisak iliti visoke normalne vrednosti. Nismo fizički aktivni. Evropa ima problem da svaka treća odrasla osoba nije adekvatno fizička aktivni, mi imamo problem jer je 46 odsto fizički neaktivno, dakle, svaka druga starija osoba nema adekvatnu fizičku aktivnost. Hranimo se nezdravo, suviše jedemo masno, začinjeno, te su naše prosečne vrednosti lošeg holesterola visoke. Takođe, mi smo stresna nacija, i taj stres je isto jako važan. Imamo puno odrasli ljudi koji imaju prekomernu težinu, svaka peta odrasla osoba u Srbiji je patološki gojazna. Veliki deo, više od 45 odsto ima prekomernu težinu tako da imamo puno razloga zašto je visoka incidenca infarkta, puno smrti - kaže naš sagovornik.

Profesor podseća na računicu da je očekivano trajanje života za mušku populaciju 72, 8 godina a da je za žene šest i po godina duže. Ali...

- Mi smo se ranije, kada nam dođe pacijent sa infarktom a rođen e 1970. godine ili neke kasnije, pitali "šta ste radili". Sada imamo infarkt kod rođenih 1986, 1988. a uskoro će i 1990.godište. Ali, 1980. To su ljudi 38, 40, 42  godine i potuno je uobičajen infarkt kod njih, nisu iznenađenje a to je poražavajuće - napominje prof. Simić. 

S tim u vezi, kaže profesor, potrebne su korenite promene.

- Mnogo treba rada, energije, mnogo edukacije pacijenata da bi krenuli sa mrtve tačke. Jer, po broju popušenih cigareta po glavi stanovnika, mi smo treći u Evropi. Po broju neregulisanih pacijenata sa hipertenzijom između 3. i 4. mesta, po količini debelih pacijenata na sredini. Evropsko udruženje kardiologa je izašlo sa jednim atlasom, i nažalost, sve te parametre su kalkulisali. Mi, koji smo ranije bili zemlja sa visokim rizikom za življenje, odnosno zemlja u kojoj incidenca kardiovaskularnih bolesti visoka,  od 2021. godine Evropsko udruženje kardiologa nas je smestilo u zemlju sa vrlo visoki rizikom. Time se smatra da je kontrola kod nas još lošija i da su faktori rizika još prisutniji, a tu spadaju još i Bugarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija, Ukrajina, Rusija. Mi smo smešteni u tu grupu i za nas postoje specijalne tablice kalkulatora rizika, po najstrožijim kriterijumima jer su kod nas faktori najveći - kaže profesor Simić i dodaje da naizgled zdrava osoba ima rizike za srčani ili moždani udar:

-  Gledao sam muškarca od 48 godina, naizgled zdrav, ali, ima povišen šećer, masnoće, ima previsoku težinu, ne kreće se i sa dosta stresa radi privatni posao. Kada se on iskalkuliše ima 10-ogodišnji rizik da dobije infarkt ili šlog. 21, 3 odsto to je užasno visoko, a vodi se kao zdrav, međutim, u narednih 3 do 5 godina može dobiti ili infark ili šlog. Jer, on ne kontroliše faktore rizika i ništa ne radi na tome. I, naravno, svaka takva osoba kaže: "Pa, ja nisam znao. Niko mi nije rekao" - kaže prof. dr Simić.

Zato je mnogo važnije, ističe, da deca već sa 10 godina govorimo da ne jedu brzu hranu, da ne piju slatka pića, koliko je važna fizička aktivnost.

- Ne znači bucmasto dete, dobro uhranjeno i zdravo dete. Ne. Kod dece je sve češći povišen pritisak, to su deca 10, 12 godina, srednja škola. To su uhranjena deca koja su malo fizički aktivna i ta deca imaju često BMI često veći od onog optimuma, pa se kod njih javljaju varijacije pritiska i prvi skokovi, koji treba da se tretiraju, da im se da neki blagi lek i kontrolišu. Zato je sutrašnji dan jako važan a on je samo mrvica. Pokušaćemo da ljudima pružimo informacije, da im izmerimo pritisak, uradimo glikemiju Glavni moto otvorene klinike je "Svim srcem za sva srca" da ukažemo ljudima da je jako važno da se kreću. I SZO ide je sa tim sloganom - pokreni se - napominje prof. dr Simić i pozvao ljude da dođu sutra na Sava  promenadu. .

Dr Mirjana Tošić, specijalista socijlane medicine, samostalni stručni saradnik Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan ovanović Batut" kaže za Telegraf.rs da bismo promenom životnog stila, odnosno merama prevencije, sprečili više od 80 odsto prevremene smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

- Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći javno zdravstveni problem i  svetu, i kod nas, a u Sebiji su vodeći uzrok umiranja zato treba da ukažemo na značaj sprečavanja nastanka kardiovaskularnih bolesti. Promenom životnog stila bismo više od 80 odsto prevremene smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti sprečili. To su promene koje se odnose na prestanak pušenja, redovnu fizičku aktivnost i pravilnu ishranu. Na taj način možemo značajno da pomognemo u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova - kaže dr Tošić.

Svakodnena polučasovna šetnja brzim hodom, prema njenim rečima, sprečava pojavu pojavu srčanog udara za 18 odsto a moždanog udara za 11 odsto.

- Zato i postoje preporuke SZO da se za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja kod odraslih osoba preporučuje najmanje 150 minuta umeren fizičke aktivnosti nedeljno, a za adolescente 60 minuta umerene dnevn0. I u svetu je zastupljena nedovoljna fizička aktivnost, više od 30 procenata, a Srbiji je veća - više od 40 odsto odrasog stanovništva je nedovoljno fizički aktivno. Želim da napomenem i na značajno smanjenjen fizičke aktivnosti u populaciji školske dece i to za vreme merenja od 5 godina, smanjena je za više od 10 odsto - rekla je dr Tošić za Telegraf.rs.

Zato je glavni cilj ovogodšne kampanje, kojom se obeležava Svetski dan srca, promocija svih oblika fizičke aktivnosti jer je fizička neaktivnost vodeći uzrok za nastanak mnogih hroničnih nezaraznih bolesti, a na prvom mestu bolesti srca i krvnih sudova, ističe naša sagovornica.

- Institut za javno zdravlje Srbije, Udruženje kardiologa Srbije uz podršku Ministarstva zdravlja sutra će od 12 do 14 časoa organizovati svojevrsnu kliniku na otvorenom gde će zainteresovani građani moći da provere vrednosti krvnog pritisak, nivo šećera u krvi i da dobiju savete kako da unaprede zdravlje. Kompletno zdravlje ali pre svega srca i krvnih sudova. Građani koji imaju nekog u porodici ko je u riziku već, treba da idu na češće sistematske preglede, a to će im sve lekari objasniti ukoliko dođu. Glavni cilj ovogodišnje kampanje je promocija fizičke aktivnosti jer je njen nedostatak odgovoran za svaki 4. srčani udar, i da ljudi koji su fizički neaktivni imaju povećani rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni, i to za 30 odsto - naglašava naša sagovornica.

(Telegraf.rs)