Tata je bodrio sina nasilnika, a onda su njegovo dete pretukli: U Srbiji se ovako "rešava" vršnjačko nasilje

Slučaj vršnjačkog nasilja u OŠ "Drinka Pavlović" o kojem je Telegraf pisao, potresao je Srbiju, tim pre što je epilog slučaja takav da je nasilnik ostao u školi, dok su žrtvu roditelji čak iselili iz Beograda i sada je u jednom gradu u Šumadiji.

Telegraf je objavio i snimak na kojem se vidi kako nasilni učenik u hodniku škole napada drugog đaka, hvata ga za vrat i udara jako šakom u lice. 

Dan kasnije dogodio se i drugi strašan slučaj vršnjačkog nasilja - napadnut je prvak OŠ "Miloje Vasić" u Kaluđerici kada su ga stariji đaci saterali u toaletu i gurali mu glavu u wc šolju. 

Nakon teksta oglasili su se i drugi roditelji čija su deca trpela nasilje ili su u školi strepeli od agresivnog učenika kojem "niko ništa ne može". Ono što je poražavajuće je da roditelji priznaju da stvar uzimaju u svoje ruke i da su slučajeve nasilja "rešavali" tako što su na nasilje - odgovarali nasiljem.

Jedan roditelj ispričao je kako se tata nasilnog učenika opametio tek kada je i njegov sin doživeo isto.

- Nažalost, sličnih problema sam imao sa sinom a cela škola, svi nastavnici zajedno sa direktorom, su zataškali slučaj. U sedmom razredu, kad se moje dete usprotivilo nasilju i uhvatilo "jadno dete" za ruku da spreči udarac ciglom u glavu, tražen je razgovor sa roditeljima. Naravno, nisu se ni pojavili. Tata je bodrio sina sve dok ga nisu isprebijali momci iz druge škole koji su došli da brane drugaricu. Tada je taj isti tata tražio i policiju i sud i sve ostalo - napisao je ovaj roditelj.

I drugi su naveli gotovo iste primere:

- Jedan siledžija je u osmom razredu osnovne škole isto tako maltretirao đake, i mlađe i svoju generaciju. U jednom trenutku je prestao da dolazi u školu. Mi mislili ispisao se. Ispostavilo se da ga je neko sačekao ispred zgrade i unakazio od batina - prisetio se drugi čitalac.

Neki roditelji nisu časili časa, već su odmah stvari uzimali u svoje ruke, pa se čak i lično suprotstavljali nasilnom detetu.

- Desila se mom sinu slična, čak gora situacija, kada su tri osmaka u školskom dvorištu napravila krug u kome je bio moj sin (peti razred, tek završio četvrti) i gađali ga loptom. On "beži" od iste, i sve u tom krugu. Dotrči njegov drugar da mi javi šta rade sa mojim sinom. Preletela sam ulicu, dvorište... Prvi na koga sam u trku naletela dobio je pesnicu u glavu... Dalje ne želim da znate - opisala je ovaj brutalan primer jedna majka.

Da li je ovo zaista rešenje ili bi ipak trebalo da postoji sistem u koji imamo poverenja, jer znamo da će problem nasilja rešiti u korist obe strane. I nasilno dete je dete kome treba pomoć, inače će izrasti u čoveka za koga će to možda biti kasno.

(Telegraf.rs)