Milica će uskoro diplomirati pravo ali marmeladu od šipurka je već apsolvirala: "Nju ne može svako da napravi"

Kisela i slana zimnica je prioritet na jugu Srbije, sudeći po broju recepata i načinu na koji se povrće kiseli i stavlja za zimu. No međutim, ni slatki asortiman nije za zanemarivanje. Trenutno je aktuelna priprema džemova i marmelada od šipurka i voća koje zri krajem septembra. Milica Jovanović iz sela Gornja Trnica kod Trgovišta, sa svojom porodicom, pored ostalog voća podigla je i zasade domaćeg šipurka na 10 ari površine.

Jovanovići imaju i drugo voće, borovnicu, višnju, malinu i šljive, koje prodaju u sirovom stanju ili kao prerađene.

Preporučujemo

- Veći deo ubranih borovnica smo ove godine kupcima prodali u sirovom stanju, a od preostalih pravimo kompot i slatko, pa plasiramo na tržište. Za pravljenje ovih slatkih specijaliteta po porodičnoj recepturi, bez aditiva i konzervansa zadužena je moja majka, koja se u sezoni bukvalno ne odvaja od šerpe i šporeta sve dok i poslednja porudžbina ne bude isporučena kupcu - priča MIlica.

Ona dodaje da spremaju blagi i ljuti ajvar, jer pored voća, proizvode i dosta povrća.

- Osim stalnih kupaca, naše proizvode potražuju i novi i to je znak da dobro radimo svoj posao. Kvalitet nam je uvek najbolja reklama i od toga nikada ne odustajemo. Naši proizvodi se od ostalih na tržištu razlikuju i po originalnom pakovanju. Nikada ništa nemamo na lageru, pa sam zbog toga letos morala da odbijem poziv za učešće na jednoj manifestaciji hrane, gde je trebalo da predstavim svoje proizvode - kaže Milica za Telegraf.rs.

Njena majka počela je krajem avgusta sezonu pravljenja slatka i džema od šljiva, ali i marmelade od domaćeg šipurka koji je ujedno i njihov zaštitni znak. Tokom sezone Jovanovići prodaju i po 1.000 tegli marmelade od šipurka. Zbog ogromne potražnje za ovom marmeladom, od lokalnih sakupljača šumskih plodova otkupljuju divlji šipurak kako bi mogli da podmire sve svoje potencijalne kupce.

Foto: Privatna arhiva

- Ovu marmeladu ne može svako da napravi jer iziskuje mnogo vremena i umeća. Njen dugotrajan proces proizvodnje počinje najpre čišćenjem plodova, koji se zatim kuvaju u kazanu na drva. Potom sledi pasiranje na starinskoj cediljki, a zatim kuvanje sa šećerom na vatri uz trosatno neprestano mešanje - objašnjava Milica.

Poslednjih godina ona sa roditeljima od lokalnih meštana otkupljuje i pečurke lisičarke i vrganje, pa ih posle prerade uz ostale proizvode nudi svojim kupcima. Iako je uz pomoć svoje porodice mnogo toga uradila na svom gazdinstvu Milica, koja će uskoro diplomirati pravo, sa sestrom koja je na višoj školi i ostalim članovima svoje porodice planira još puno toga da uradi.

U ovom trenutku im najviše fali rashladna komora u kojoj mogu da čuvaju voće, sve dok se na tržištu ne stvore uslovi za prodaju po povoljnijoj ceni.

(S. T.)