Jurić govorio o osuđenom silovatelju na slobodi i otkrio čega se plaši: Ne smemo uzimati pravdu u svoje ruke

Serijski silovatelj Igor M. koji je posle odlužene kazne, na slobodi, ponovo šeta Beogradom, zbog čega se stalno na društvenim mrežama pojavljuju njegove fotografije a s tim u vezi, osnivač Centra za nestalu i zlostavljanu decu i otac monstruozno ubijene Tijane Jurić, Igor Jurić poručuje da ne smemo da uzimamo pravdu u svoje ruke, jer to može da odvede u drugu krajnost.

On je istakao da su se građani Beograda i okoline sami organizovali i da fotografišu čoveka koji je odslužio kaznu za silovanje i sada slobodno šeta gradom.

Preporučujemo

- Razumem brigu i zabrinutost što je takav čovek na slobodi, ali ja se plašim da to ne ode u neku drugu krajnost koju niko od nas ne želi. Ne možemo da uzimamo pravdu u svoje ruke, jer želimo da budemo građani jedne moderne evropske države. Mi to ne smemo da radimo i ja se toga najviše plašim. Ovakve slučajeve u svoje ruke trebalo bi da preuzmu institucije koje su za to nadležne i odgovorne, i da se ovakve stvari više ne ponavljaju – kazao je Jurić u  Uranku na televiziji K1 i dodao:

- On je odslužio 15 godina zatvorske kazne i slobodan je čovek. Odslužio je svoj dug državi i nijedan dan ranije nije pušten iz zatvora. Po svim zakonima ove zemlje njega više ništa ne sprečava da nastavi normalno svoj život. Međutim, ako pogledamo psihologiju tih ljudi - govorimo o silovateljima, a on je povratnik i serijski silovatelj i neko ko je zaista opasan po društvo, postoji opravdana zabrinutost. Pitanje je da li je on sada potpuno van kontrole. On nije potpadao ni pod „Marijin zakon“, njegove žrtve su bile i maloletnice.

Jurić veruje da je zbog opšte panike koja je zbog ovog čoveka nastala u Beogradu on verovatno pod nekom vrstom prismotre.

- Siguran sam u to, ali gledajući zakone naše zemlje, on je potpuno slobodan čovek. Ali, moramo biti realni i kada je reč o tome da je to čovek koji ima osnovne ljudske potrebe: da jede, da nešto popije, da negde spava i da ima krov nad glavom. Ne znam kakva mu je psihološka podrška bila u zatvoru, gde mu je prebivalište, zna li neko njegovo kretanje. To mora da se zna i uredi kako bismo izbegli ovakve situacije u kojima smo danas, da ljudi žive u strahu.

- Ljudi bi se smirili kada bi neko od nadležnih kazao da je pod prismotrom. To je često problem u našem društvu, kao da se i sada čeka da predsednik Vučić kaže da je sve u redu. Postoje li ljudi koji vode ministarstva? Preuzmite odgovornost i kažite. Mi moramo da znamo kakvo je njegovo trenutno stanje, a mi to ne znamo. Ako ostane bez hrane ili bez krova nad glavom može da počini isto kako bi se vratio u zatvor. Za to postoji opravdana sumnja s obzirom na to da ga tera nagon. On je neko ko je sigurno povratnik i imaće na umu da ponovi zločin ako ne bude u kontrolisanim uslovima - rekao je on.

Moramo doći do uzroka

Podsetio je da je i njegovo dete bilo žrtva jednog ovakvog čoveka:

- Gotovo na isti način je zlostavljao žrtve, jedino što su žrtve ovog čoveka imale sreće pa su preživele, a moja Tijana nije. Moramo da dođemo do uzroka. Imamo kazne kakve imamo, a problem je priroda njegovih zločina. Sudije su nam na jednom nedavno održanom okruglom stolu kazale da se ne radi nikakva resocijalizacija niti procena tih ljudi, jer nema kapaciteta da se radi sa svakim zatvorenikom. U slučaju seksualnih napasnika mora da postoji posebna podrška, njima stručnjaci moraju da se posvete – naglasio je Jurić. - Očekujem poziv države da napokon krenemo nešto da rešavamo. Šta ćemo da radimo za sledećeg Igora koji će se sigurno desiti? Gde će ljudi dobiti priliku da rade nakon što odsluže kaznu? Hoće li biti u konstantnom kontaktu sa psiholozima, hoće li morati da im se javljaju? Tako bismo ih imali na vidiku i u kontrolisanim uslovima.

Jurić je kazao da organizacije civilnog sektora, koje u ovakvim slučajevima mogu i treba da imaju važnu ulogu, ne nailaze na razumevanje nadležnih institucija.

- Želeli smo da uradimo ozbiljno istraživanje i utvrdimo koliko je silovatelja povratnika, ali arhive u sudovima su takve da je skoro nemoguće doći do podataka. Tražili smo i od Ministarstva prosvete da uradimo istraživanje sa decom u osnovnim i srednjim školama u vezi sa seksualnim zlostavljanjem i sve smo uradili kako treba. Dostavili predlog sa mogućnošću da u saradnji sa Ministarstvom sve uradimo onako kako oni smatraju da je najbolje, ali nisu nas podržali u težnji da pronađemo koncept prevencije. To je jako osetljiva tema i tu niko ne može da dobije političke poene. Naprotiv, dobili bi kritike da pomažu zločince, a mnoge druge stvari u društvu nisu rešene. Na primer položaj trudnica. Ali, moraju ljudi shvatiti da je ovde reč o našoj bezbednosti - rekao je Jurić.

Najgori zločin a teško dokaziv

Navodi i da kazne nisu male i da odnedavno postoji i institut doživotne kazne zatvora.

- Da li se pedofilima i zlostavljačima na internetu presuđuju kazne koje su zatvorski minimum - to da, i to je komplikovana tema. Sudije kažu da su dela seksualnog nasilja teško dokaziva. Seksualno zlostavljanje je najgori mogući zločin, a najteže ga je dokazati. Moraju presude da budu kvalitetne da bi se žrtve ohrabrile. Ali, ipak su se stvari pomerile. Pre šest ili sedam godina nisu žrtve javno govorile šta im se desilo. Ipak se žrtve ohrabruju da govore, iako ima još mnogo toga da se uradi. Često se žrtve dodatno viktimizuju, pitamo ih: Zašto tek sada, omalovažamo žrtve - kaže on.

Jurić je ovog jutra iz studija „Uranka“ svim građanima uputio apel:

- Hoću da apelujem na ljude koji slikaju Igora Miloševića da se fokusiraju i na ljude u svojoj okolini, na žrtve koje možda znate. Nikako ne zanemarujem slučaj ovog predatora, ali moramo se pozabaviti ljudima iz okoline za koje znamo da su seksualni predatori, a na to ne reagujemo.

Iako je tema kontroverzna, insistirao je na sistemu koji bi integrisao osobe koje odsluže zatvorsku kaznu.

- Ministarstvo unutrašnjih poslova, socijalne politike ili pravde, pretpostavljam da bi za to mogli biti zaduženi. Neko da preuzme odgovornost. Mi ne znamo da li je Igor Milošević izvršio neko krivično delo otkako je izašao iz zatvora, ali znamo da je radno sposoban. Očekujem da se napravi sistem, očekujem poziv države civilnim organizacijama da napravimo okrugli sto i vidimo kako da ovo sistemski rešimo. Da se tim ljudima omogući prihod, posao od kog će da žive kada izađu iz zatvora. Da se osnuje preduzeće gde će moći da rade i gde će biti u kontrolisanim uslovima. Ne možete takvom čoveku, naravno, dati da bude taksista ili da vozi gradski autobus, ali može da radi na nekoj proizvodnoj traci. Ekonomski gledano, to bi bilo isplativo za državu u dužem periodu.

Prema njegovim rečima u registru optuženih za zlostavljanje maloletnika ima više od 500 ljudi.

- Ima ih mnogo, ali kao građani ne smemo da uzimamo pravdu u svoje ruke. Postoje institucije. Mi zagovaramo javni registar pedofila. Kao građanin i kao roditelj morate znati ko živi u vašem komšiluku. U Bajmoku, u mestu gde je Tijana oteta i gde je stradala, dobili smo informaciju da postoje dva seksualna zlostavljača koji su bili pravosnažno optuženi, i oni i dalje žive tamo. Niko mi nije rekao ko su ti ljudi, a možda se neko dete igra sada u kući tih ljudi. Ni građani ne znaju ko su oni. Kada bi takav registar postojao, tada bismo edukovali građane.

Jurić je istakao i da nije za hemijsku kastraciju.

- Stalno to ponavljam. Ona postoji u Rusiji, u Poljskoj, nekim američkim državama. Hemijska kastracija je pokazala drugu stranu – kada je zlostavljač polno nemoćan, a tera ga nagon, on tada postaje još suroviji i žrtva više pati. To je razlog zašto ja lično nisam za to. Ne bi to nikako doprinelo bezbednosti. Nadležni moraju da preuzmu odgovornost, a postoje i medikamenti koje seksualni zlostavljači mogu da uzimaju kako bi se smanjio nagon za zločinom - zaključio je Jurić.

(Telegraf.rs)