Ko ima pristup podacima iz popisa, šta je zakonska obaveza građana i na koja pitanja Ustav dopušta ćutnju?

Sledeće nedelje, 1. oktobra, počinje popis stanovništva, domaćinstava i stanova i trajaće do kraja meseca. Za taj posao angažovano je 15.000 popisivača, a nadležni poručuju da će se podaci koristiti samo za statističke svrhe i da građani nemaju razloga za bojazan od zloupotrebe podataka.

U predstojećem popisu, popisivači će prvi put koristiti elektronske obrasce. Jedan je za stanovništvo, drugi za domaćinstvo i stan. Popisivači će podatke unositi u laptop, a podatke kao i do sada prikupljati od vrata do vrata.

Preporučujemo

- U slučaju da vas popisivač ne nađe u kući, on ostavlja obaveštenje u sanduče ili mesto prijavljeno za dostavljanje pošte. Ostavlja podatke i brojeve kol-centra, odnosno info centra sa kojim vi ostvarjute kontakt, zatim se povezujete sa popisivačem. Zakonska obaveza je da odgovori tačno popisivaču na pitanja, ima Ustavom zagarantovano pravo, ako ne želi da ne mora da se izjasni o tri pitanja, to su pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i o maternjem jeziku - rekao je Petar Korović, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku.

Priprema za popis započete pre dva meseca privode se kraju. U Jagodini je spremno oko 200 popisivača i instruktora.

- Obuka je prvo krenula sa instruktorima posle javnog poziva. Instruktori su obučeni, pripremljeni za rad i tako obučeni instruktori najbolji od njih su krenuli u pripremu popisivača. Nadam se da će naši popisivači i instruktori svakako pokazati maksimalnu fleksibilnost, jedan korektan odnos prema građanima, i na taj način doći do onih podataka koji su vrlo važni za zemlju, a posebno važno za naš grad - rekao je Marinko Kiklić iz popisne komisije u Jagodini, piše RTS.

Zakonom o popisu stanovništva zagarantovana je tajnost podataka.

Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da je tim zakonom jasno definisano da se podaci isključivo uzimaju u statističke svrhe, da se ne mogu koristiti u druge svrhe, da se nameću neke obaveze bilo kom građaninu ili oduzimaju neka prava, kao i da se neće prenositi od strane rukovaoca, a to je RZS.

- To znači da u ovoj fazi, u ovom trenutku, građani treba da budu spokojni. Naravno, bilo ko od građana ko sumnja da se njegovi podaci koji se budu koristili u popisu nezakonito obrađuju, ima pravo da prvo traži informacije od onog ko podatke obrađuje, a to je RZS, a ima pravo da podnese predstavku povereniku i služba će reagovati. U slučaju potrebe izvršićemo inspekcijski nadzor - rekao je Marinović.

Popis stanovništva trebalo je da bude održan prošle godine, ali je dva puta odlagan zbog pandemije. Kakva je demografska slika Srbije saznaćemo 30. novembra, kada će biti objavljeni preliminarni rezultati. Konačni se očekuju od aprila 2023. do maja 2024. godine.

(Telegraf.rs)