Istina o vodi koja je data taocu sa Karaburme: Major policije otkriva sve tehnike Pregovaračkog tima MUP-a

Nadu koju izazivaju svojim dolaskom na mesto gde neko preti da će da se ubije, drži nekog kao taoca, preti ubistvom, Pregovarački tim Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) s pravom opravdava. 30 do 35 intervencija godišnje, znači isto toliko i spasenih života, a jačina njihove uloge, timski duh, koordinisanost, veštine, znanje i iskustvo pokazani su krajem pretporošlog četvrtka tokom talačke krize u naselju Karaburma u Beogradu. Bila je izazov za pregovarače jer, sreća, talačke kriza, kako u intervjuu za Telegraf.rs kaže major Danica Mrđa, koordinator Pregovaračakog tima, nema mnogo.

U razgovoru za naš portal, Mrđa nam je približila lik i delo Pregovaračkog tima, profil pregovarača, otkrila načine pomoću kojih "gase požare" a sve zarad spasavanja života. Scene pregovora kakve gledamo na filmu, kako kaže, ne moraju uvek biti lice u lice, već i preko telefona, vibera, društvenih mreža.. Otkrila nam je da su najduži pregovori trajali 36 sati ali da oni nisu ujedno bili i najteži, da njoj najajče srca lupa kada vidi na ekranu da je zovu iz Komandno-operativnog centra jer ne znaju šta će da joj kažu. ali i šta je i da li je nešto bilo u vodi koju su dali taocu sa Karaburme da popije.

• Najpre da kažemo šta je zapravo Pregovarački tim MUP-a i ko njega čini?

Pregovarački tim MUP-a je operativno taktička jedinica Direkcije policije. Trenutno broji 80 članova. Pored centralnog dela u Beogradu, članove tima čine i drugi pregovarači u drugih 26 područnih policijskih uprava širom cele Srbije. Pregovarački tim angažuje se u situacijama kada imamo talačke krize, u situacijama kada imamo otmice, pokušaje samoubistva, ubistva ili pretnje oružjem ili eksplozivnim napravama sebi ili trećim osobama. U svakoj situaciji u u kojoj se proceni da može na miran način da se utiče na vinovnika krizne situacije.

• Imate li dovoljno ljudi?

Pregovarački tim je mnogo radio na usavršavanju postojećih i edukaciji novih kadrova poslednjih 7 godina. Sada slobodno možemo da kažemo da smo u tački u kojoj pokrivamo čitavu teritoriju Republike Srbije. Kadrova ima dovoljno, međutim, imamo plan za narednih 3 do 5 godina kako ćemo obučiti dovoljan broj policijskih službenika, kako bismo pokrili eventualnu fluktuaciju kadrova zbog odlaska u penziju, premeštanja...

• Tim čine muškarci i žene, koje obrazovanje pregovarač mora da ima? Videli smo, vi ste na terenu i policajci, i psiholozi.

Da bi neko postao policijski pregovarač on mora da prođe osnovnu obuku za policijske pregovarače. Na osnovnu obuku dolazi se tako što se ili sami prijavite, odnosno budete zainteresovani da pohađate tu obuku ili vas vaše starešine za to predlože. 2017. godine uveli smo opsežnu psihološku selekciju za osnovnu obuku za policijske pregovarače. Šta to znači? To znači da predloženi kandidati za policijsku obuku ne dolaze po definiciji na obuku. Prvo moraju da prođu detaljnu psohološku i motivacionu analizu, i ukoliko je prođu dolaze na osnovnu obuku. Osnovna obuka je trajala ranije dve nedelje, mi smo je rodužili na tri, jer naša inicijativa je bila da se poveća broj praktičnih časova. Odnosno, polovina obuke podrazumeva teorijsku nastavu a druga je praktična nastava. To znači da posle svake obrađene oblasti kandidati koji pohađaju obuku prolaze i praktični deo nastave na tu temu. Što je mnogo važno. Na taj način, u toku obuke, oni uspevaju da po nekoliko puta pređu iste nastavne oblasti u praktičnom delu. Tokom obuke vežbaju sa posebnim Jedinicama MUP-a - sa Specijalnom antiterorističkom jedinicom, Interventnom jedinicom, i odredima Žandarmerije. Nemaju svi policijski službenici tokom svoje karijere tu mogućnost da vežbaju sa takvim jedinicama koje su najbolje i najspremnije jedinice srpske policije

Ono na šta smo se mi fokusirali poslednjih godina jeste da postojeći kadar dodatno edukujemo i usavršavamo. Uspostavili smo međunarodnu saradanju sa zemljama iz regiona i iz Evrope. Ove godine je MUP bio domaćin jednog regionalnog seminara, i naša je ideja da to bude standard svake godine, jer smatramo da mi kao lider u regionu u ovim policijskim poslovima treba da imamo jedan regionalni seminar čiji ćemo biti domaćin. Uspostavljena je saradnja i sa FBI, i drugim policijama, da bismo razmenili iskustva o situacijama koje se nama ne dešavaju, a moramo biti spremni. Pregovarački tim nije sistematizovana jedinica. Svi mi smo raspoređeni na poslove i zadatke koji su naš prioritetan posao. Posao pregovarača se radi dodatno. Naravno, kada se desi krizna situacija sve se ostavlja i ide se na teren.

• Ali, ko može da bude pregovarač?

Da biste postali pregovarač morate da budete zaposleni u MUP-u, morate da budete policijski službenik, pripadnik neke od organizacionih jedinica Direkcije policije. Morate da imate bar 5 godina radnog iskustva, i kao što sam rekla, da prođete psihološku i motivacionu selekciju da biste uopšte došli do obuke. Sve su to kolege koje imaju dugogodišnje iskustvo, imaju visoko obrazovanje, široke poglede na život.

I, Pregovarački tim je samo jedna karika u lancu obezbeđenja sigurnosti i bezbednosti građana. Sam Pregovarački tim bez čitave bezbednosne strukture, bez drugih organizacionih jedinica srpske policije, ne treba posmatrati samog sa zebe. Ali, ta karika je dobro obučena, dobro opremljena, dobro uvežbana, i uvek je tu da u svakom momentu pruži bezbednost i sugurnost građanima Srbije.

• Koliko je uloga medija vama značajna?

Uloga medija je veoma bitna. Mi na osnovnoj policijskoj obuci imamo dva dana teorijske nastave vezane za medije. Kontrola medija prilikom krizne situacije je mnogo važna. U odsustvu pravih informacija mediji su skloni da parafraziraju stvari, da nagađaju. Svi smo svesni uticaja medija. Kada imamo kriznu situacijiu i pišemo o vinovniku situacije na bilo koji način koji nije istinit, pa i da jeste istinit, ne zvuči dobro za onog ko to čita. Možemo da napravimo veliki problem. Kada su takve situacije u pitanju, mi imamo saradnju preko našeg koordinatora za medije.

• Rečenica koju čitamo ili čujemo kada postoji krizna situaciju jeste "stiže pregovarački tim", ili "pregovarački tim je na terenu". Da li ona vama otežava posao?

Može da znači, u smislu da će se pokušati sve da se na miran način reši krizna situacija do koje je došlo. Da će se sve učiniti da se sačuvaju životi učesnika i dostojanstvo samih učesnika. Inače, stava smo da identitet pregovarača treba da bude zaštićen, da ne bude eksponiran u medijima. Ovo je vrlo težak, zahtevan posao koji podrazumeva jedan veliki bezbednosni rizik.

• Pomenuli ste u kojim sve kriznim situacijama deluje Pregovarački tim, koja se po vama izdvaja kao najteža i najzahtevnija, ako to uopšte može da se izmeri?

Svaka situacija za sebe je specifična i svaka je na svoj način teška. Neke bezbednosno najrizičnije situacije nisu toliko teške, kao što su neke manje rizične a iscrpljujuće su, jako dugo traju, morate da menjate timove, uključujete porodice. Uvek su najgore situacije kada su uključena deca. Moram da naglasim da pregovarački tim MUP-a u toku jedne kalendarske godine izvodi mnogo vežbi sa Specijalnom i posebnim jedinicama MUP-a. Te vežbe podrazumevaju najteže scenarije, najteže krizne situacije koje možete da zamislite. Suština tih vežbi je da ako se tako nešto dogodi na terenu mi dišemo kao jedan. To je mnogo važno. Da budemo uigrani i da tačno se zna uloga svake snage na terenu. Zato mogu slobodno da kažem da ti bezbednosni rizici nekada i ne moraju da budu najteže krizne situacije zato što su uvežbani. Međutim, kada je ugrožen veći broj ljudskih života, naravno, da je to najgori scenario.

Talačkih kriza nema mnogo kod nas

• Pretpostavljam da su pokušaji samoubistva najčešće situacije u kojima vi reagujete?

Da. Kada pogledamo podatke unazad nekoliko godina, mi smo imali nekih 30 do 35 angažovanja godišnje i uglavnom su to pokušaji suicida i zabarikadiranja koja su proizvod nasilja u porodicima. Koja su eskalirala zabarikadiranjem ili pokušajem samoubistva.

• Da li su na trećem mestu talačke krize?

- Hvala Bogu, Srbija je jedna bezbedna zemlja, Beograd je jedan bezbedan grad. Talačkih kriza nema mnogo. Ono što se desilo u četvrtak nismo u praksi imali poslednjih godina i nadam se da će tako i ostati.

• Da li postoji ključna rečenica koju izgovarate osobama koje žene da počine suicid ili da naude nekome a da biste je udaljili od te namere?

Ja verujem da svako ko dođe u sitaciju da pokuša samoubistvo sigurno je u tački u kojoj misli da mu nema pomoći, da je sve gotovo i da su svi njegovi problemi nerešivi. Ono što mi kao tim i ono što bi svako ko bi se našao u takvoj situaciji rekao, jeste da jedan ljudski život nema cenu. Da jedan ljudski život nema alternativu, i da iz svih problema koliko god oni nama delovali teško i koliko god delovali nerešivo, ako iz njih izađemo, izlazimo kao pobednici. Za sve ono u životu što nas i muči i proganja i dovede do takve neke situacije, uvek imamo još neku opciju. Nije suicid rešenje. Možda bi ključna rečenica bila da život nema cenu, da je život dar i da nemu cenu. I da su svi problemi, koliko god drugačije izgledalo, rešivi.

• Da li odreaguju oni na tu rečenicu?

Da. S tim da rečenica koja najčešće probudi ljude u bilo kojoj kriznoj situaciji je ta da sami kažu šta se u toj situaciji, zapravo, dogodilo.

• Koliki procenat njih to kaže?

Kada stupite u kontakt sa nekim, kada prihvati komunikaciju sa vama, posle nekog vremena ta komunikacija dobije svoj tok. I, ako ne kaže u početku, negde kasnije će dati svoju viziju stvari koja se događa. A , to je mnogo važno. Svi mi dobijamo informaciju kada dolazimo na lice mesta šta se dešava. Naše bezbednosne službe nas apdejtuju šta se iz momenta u momenat dešava, međutim, on ošto je važno jeste da dobijemo od vinovnika krizne situacije da li je to pokušaj suicida, da li je talačka situacija, da vidimo kako on vidi tu situaciju odnosno da ga pozovemo da sam razmisli šta se tu oko njega događa. Da sam sagleda, ukoliko je u mogućnosti, situaciju u kojoj se nalazi. Ako je suicid u pitanju, "čekaj, da vidimo, šta je to tako crno?", "šta se to dogodilo", "ako rešiš, pa i da uspeš u svojoj nameri, da, možda će se patnja prekinuti ali nemaš više nijedan izbor, a ovako ih imaš".

• Da li vam se dešavalo da pregovarate sa osobom koja želi da se ubije i da na kraju stvarno to uradi?

Do sada, ne. Prosto, ta pažnja i jedan ljudski razgovor stručnih lica urodi plodom, pre ili kasnije. Mi smo letos imali situaciju u Kliničkom centru. Delovala je prilično beznadežno a bilo je rešeno za kraće od sat vremena. Poslala sam na lice mesta iskusnog kolegu, dugogodišnjeg člana tima koji je tu od osnivanja, i mislila sam i zbog spoljašnjih i svih okolnosti slučaja, da će pregovori ići jako teško. Međutim, kolega je uspeo da pridobije poverenje lica koje je pokušavalo da se ubije, i da ga ubedi da je sam sebi najvažniji i da ima toliko načina da se život nastavi, toliko boljih izlaza. Nije bio pacijent Kliničkog centra nego se našao na toj lokaciji, pa mu je to delovalo zgodno. Pokušaj suicida je bio pokušaj skoka sa visine.

• Rekli ste da ste tada na teren poslali kolegu, na osnovu čega odlučujete da li će otići muški i ženski član tima?

Mi u Beogradu imamo pored odseka u Komandno-operativnom centru još 4 tima koji se smenjuju na nedeljnom nivou i pripravna su 24 časa, 7 dana u nedelji. Po nekoj definicji na neku kriznu situaciju manjeg intenziteta odnosno bezbednosnog rizika, ja bih poslala pripravan tim. Međutim, ima situacija kada svi mi procenimo da će neko od kolega bolje odgovoriti zadatku, odnosno kriznoj situaciji, koja je u toku, pa pošaljemo nekog ko nije u pripravnosti. Šta hoću da kažem. Kolege koje su pripravne znaju da mogu da budu angažovani ali velika je podrška i kolega koji su u timu a nisu pripravni u datom momentu. Oni su spremni da u bilo kom momentu izađu na teren.

Ta podrška je jako važna. Pregovarački tim funkcioniše kao jedna velika porodica. Podržavaju jedni druge. Moram da napomenem i veliku ulogu naših psihologa u timu, što kao podrška na terenu, što u proceni vinovnika i čitave krizne situacije, to i kao podrška kolegama u timu.

Pregovori na Karaburmi bili teški 

• Događaj koji smo imali prošlog četvrtka je talačka kriza. Rekli ste da dugo nije bilo takve situacije. Koliko su bili teški pregovori i da li ste i vi bili na terenu?

Godinama nije bilo talačke krize. Poslala sam jedan dobar, mešoviti tim na teren i priključila se u najkraćem roku. Kolegenica i kolega su došlo na teren. Kolegenica koja je psiholog. Procenila sam da je u tom mometnu mnogo važno poslati psihologa na teren da bi mogao da proceni stanje vinovnika i taoca. Imali smo sve informacije do dolaska na teren, kolege su na terenu prikupile dodatane informacije. Pregovori su bili teški. Trajali su nekih tri i po, do četiri sata. Moja procena na početku je bila da će trajati mnogo duže, što na sreću, nije se obistinilo. Cilj pregovora je bio od samog početka da se ta tenzija u uporištu, mestu gde se sve događa, a to je bilo u toj mehaničarskoj radnji, spusti.

- Dodatno otežavajuća okolnost je bilo jako loše zdravstveno stanje taoca. Čovek u godinama, sa hroničnim bolestima. Samim tim, u startu imate mogućnost neželjenih posledica na terenu. Poslednjih sat vremena mi smo pregovarali sa licem o načinu njegove predaje, što je bilo dosta olakšavajuće, jer smo mi već negde dogovorili da će se on predati. To su teški momenti i za njih. Koliko god teški i za nas policajce mi radimo svoj posao, znamo šta radimo, obučeni smo za to, prošli smo kroz to što u praksi i na vežbama, ali to je, pre svega, veoma teška, stresna situacija za ljude u uporištu, prvo za taoca a onda i za onoga ko je vinovnik cele situacije.

• Dakle, vi ste njega dva sata ubeđivali da se on preda?

- Ne bih rekla ubeđivali. Prvo je bio akcenat na tome da se tenzija smiri. Ta tenzija je bila vrlo visoka. Pored toga, imate čoveka koji je jako narušenog zdravstvenog stanja. Svaki neželjeni momenat mogao je da dovede do fatalnog ishoda. Morate dobro da kontrolištete i spoljašnje faktore. Kolegenica je jako dobro uradila procenu vinovnika krizne situacije. Kada se to smirilo, on je imao dosta zahteva, često nepovezanih, nejasnih, međutim, one zahteve koje smo mi mogli da ispunimo, mi smo ih ispunili radi uspostavljanja poverenja. Poverenje između pregovarača i vinovnika krizne situacije je ključ pregovora i to poverenje je dvosmerna ulica. Morate da steknete njegovo poverenje ali morate i vi njemu da verujete. Ako ispunite neke njegove zahetev da će ispoštovati vaš dogovor.

• Šta je još tražio osim da mu dođe supruga?

Tražio je i suprugu, i tasta, i oca... Da popije vodu, da uzme cigaretu. To su zahtevi kojima smo udovoljavali. Uključivanje porodice i prijatelja u pregovore je česta stvar u ovakvim situacijama, međutim, mora da bude veoma kontrolisana da ne bi došlo do nekih nepredviđenih situacija i okolnosti, koje vi posle ne možete da popravite. Mi jesmo uključili njegovu suprugu na kraju, kada je on već rešio da se preda, molio je da kratko porazgovara s njom. Nju smo podučili kako da se ponaša, šta da kaže, kako da odgovori na eventualna pitanja i to je sve ispalo dobro. I, upravo to poverenje koje izgrađeno tokom pregovora od samog početka, kada je kolegenica uspela da uspostavi jako dobru komunikaciju sa njim, iako je bio u jako teškom psihičkom stanju, to poverenje je na kraju urodilo plodom.

• Pomenuli ste da je on tražio vodu. Gospodin koji je bio talac izjavio je da mu je žena iz tima dala vodu da ju je otpio i da je video da to nije obična voda, pa je dao pregovaraču?

- Zahvaljujem vam se na tom pitanju zato što imam mogućnost da to demantujem. Ta situacija je bila teška za sve učesnike. Možete da zamislite onda koliko je za taoce bila. On jeste tražio vodu. Mi mu je jesmo dali. U pregovorima je učestvovao njegov drugar koji je isto automehaničar, on mu je dao tu vodu. Ta voda je bila iz automehaničarske radnje. Mineralna, promućkana voda. Nikakav lek, nikakva supstanca, u toj vodi nije bila.

- Pregovaračke tehnike i taktike se ne zasnivaju na davanju nikakvih napitaka, lekova, podvaljivanju bilo kakvih supstanci. Ne zasnivaju se na laganju. Na obećanju koje ne mogu da se ispuni. Ako uspostavljate poverenje, kako mislite da ga uspostavite ako vi podvalite tom čoveku nešto ili ga slažete nekoliko puta.

• Kada se predao da li vam je rekao nešto?

- Krizna situacija je takva da učestvuje više snaga na terenu. On kada se predao procedure idu jedna za drugom - hapšenje, odvođenje, hitna pomoć. U tom momentu mi smo naš posao završili, nemamo dalje komunikaciju ni sa članovima porodice, ni sa vinovnikom, ni sa taocem. Mi se raspitamo od službi na terenu kako se ko oseća, da li su svi dobro.... To je uvežbana procedura, koordinisane su sve snage na terenu, svako zna svoju ulogu.

• A talac, da li je imao snage da vam kaže bilo šta?

- Taj prolaz donjih je bio jako uzak. I samim tim upad jedinica je bio jako nezgodan. Mi smo morali da se pomerimo skroz da bi kolege mogle da uđu da obave svoj deo posla. Samo smo se sklonili i pustili da stvari teku svojim tokom. Talac je bio u jako lošem fizičkom stanju, njemu je morala da bude ukazana Hitna pomoć istog momenta. Kratko sam razgovarala sa njegovom ćerkom, samo sam pokušala da je smirim.

• Da li je olakšavajući trenutak kada kaže da će da se preda ili tek kada spusti nož?

- On je držao skalpel na vratu i nož na abdomenu, na stomaku. Nož sa velikim sečivom. On je prvo predao nož. Kad mi počnemo da razgovaramo o predaji to je odličan znak a ne mora ništa da znači. Ali, dobar je signal. Predaja prvog oružja je značila da smo pola posla završili, ostao je teži deo. I mi smo nastavili u istom ritmu pregovore da se preda. Olakšavajuća okolnost je kada počnete da pričate o predaji. Onda vam je jasno da i taj neko razmišlja o sebi. Vinovnik krizne situacije kada shvati da ste vi tu da i on iz toga izađe bezbedno, da se i njegov život sačuva, onda on počne da razmišlja o sebi, o svom izlasku i da mu se zaista neće ništa dogoditi. Onda pokušava da razmišlja na način da se preda a da mu život ne bude ugrožen, što su dobre stvari za nas. Višečasovni pregovori su teški i iscrpljujući.

• Koliko su trajali najduži pregovori?

- Pre tri ili četiri godine u Kragujevcu pregovori su trajali 36 sati. Lice je pretilo eksplozivnom napravom. Uključene su bile sve snage na terenu u PU u Kragujevcu. Tadašnja načelnica je vodila deo pregovora, bila je rukovodilac na licu mesta i on je hteo sa njom da razgovara, i onda je uz podršku naših kolega pregovarača, ona uspela sa njim da uspostavi dobru komunikaciju. Tim pregovarača je svih 36 sati pregovarao sa njim. Kolege su vrhunski odradile posao i bili su jako iscrpljeni posle toga.

• Da li se ikad od osnivanja Tima desilo da pregovori nisu uspeli?

- Do sada ne.

• Da li je teže razgovarati sa decom ili sa starijima?

- Sve zavisi od situacije. Stanja osobe sa kojom razgovarate. Nekada kontakt uspostavimo brzo, a nekada to traje i znatno duže. Pregovori nisu uvek licem u lice mogu da budu preko društvenih mreža...

• Da li su bolje žene pregovarači ili muškarci?

- Zavisi od situacije. Zato imamo mešovite timove.

(Telegraf.rs)

-