Kiša napunila šume pečurkama: Svaka jestiva ima sličnu sebi, ali otrovnu, stručnjak o tome kako ih razlikovati

Kiša koja danima pada "otvorila" je sezonu pečuraka, pa u šumama Srbije ima svih gljiva. Mnogi su pohrlili u njihovo branje da bi ih prodali i zaradili koji dinar, a ima i onih koji ih beru zbog konzumacije. I u jednom i u drugom slučaju, potrebno je razlikovati jestive pečurke od otrovnih, s obzirom na to da posledice mogu biti kobne. A, trenutno ima i vrganja, i lisičarki, i livadskih šampinjona, i jajara, koje su jestive, ali i one koje to nisu. 

- Posle ove kiše, ima svega u šumi - kaže za Telegraf.rs kaže Zoran Jelenković, predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, koji na naše pitanje kako da prepoznamo jestive od otrovnihnapominje da sistema prepoznavanja nema, već da jednostavno gljive moraju da se nauče.

Preporučujemo

Podseća da je zelena pupavka najotrovnija pečurka, a pored nje panterovka, muhara i haringača.  

- Najopasnija je zelena pupavka, ona je smrtno otrovna, zatim panterovka. Pupavka, recimo, ne može nikada da se zameni sa vrganjom, jer je sasvim drugačija, ali možete da je zamenite sa bilo kojom drugom amanitom, primera radi, sa biserkom - priča Jelenković za Telegraf.rs.

Naš narod voli i jajaru, a on se može pomešati sa muharom - ona je crvena, sa belim tačkama, koje može da spere kiša, pa postaje identična jajari.  

- Amanita muhara, koja je otrovna, u tom slučaju postaje potpuno crvena, pa bi onda moglo da dođe do zamene sa jajarom. Ali, opet ima jedna stvar koja ih razlikuje. Struktura amanite cezare, odnosno jajčare je žuta, a meso muhare je belo. Dakle, ako je meso belo tu gljivu ne jedete,  ako je žuto, to je jestiva - objašnjava naš sagovornik.

Uči nas kako da se ne "opečemo" o livadski šampinjon, kojeg sada, takođe, ima. 

- Livadski šampinjon ne treba brati dok je mlad, nerazvijen. Prvo i osnovno, kada se gledaju šampinjoni jeste da li imaju odozdo braonkasto-rozikasto. To je znak da je u rodu šampinjona, da nije neka druga amanita. Pored toga, treba zagrebati dno drške. Ako požuti, onda je otrovan, a ako ne žuti, proverite i miris. Jer, otrovan šampinjon ima miris na karbon, neprijatan je  - napominje Jelenković za Telegraf.rs.

Kaže da treba mnogo da se radi ali na edukaciji a ona je jedini način da se smanji trovanje.

- Nema sistem prepoznavanja. Jednostavno, gljive moraju da se nauče ako hoćete da bavite time i ako volite da ih konzumirate. Najbolji način da se nauči jeste da se postane član udruženja. Mi obučavamo ljude, a sve sa ciljem da smanjimo trovanje, i imamo uspeh u tome. Od osnivanja saveza 2015. godine, kada je bilo 10-ak trovanja godišnje, čak i sa smrtnim ishodima, zadnjih 4,5 godina nismo imali nijedno ozbiljno trovanje bar da ja znam a znao bih. Mi smo poslednjih godina uradili mnogo toga. Uradili smo sajt, i na tom sajtu su postavljeni telefoni svih ljudi koji su završili zvanje gljivar, čiji je osnovni posao da rade sa ljudima, i oni su dostupni 24 sata uvek, svim ljudima - kaže naš sagovornik.

Simptomi trovanja pečurkama, razlikuju se u zavisnosti od toga koja se vrsta konzumirala. Ako je nakon konzimiranja odmah došlo do mučnine i povraćanja, to je znak da se pojela najblaža pečurka. Opasnije su one kod kojih period inkubacije duže traje. Naime, može proći nekoliko dana bez simptoma, ali kada se jave, pada se u komu.

(Telegraf.rs)