Najviše transplantacija matičnih ćelija u Srbiji se uradi od stranih davalaca: Uspeh je veći ako je donor naš

U Srbiji je od početka ove godine urađeno 25 transplantacija matičnih ćelija hematopoeze od nesrodnih davalaca. Međutim, u najvećem broju slučajeva matične ćelije su dobijene od davalaca iz svetskog registra. Slična situacija je bila i prošle godine, kada je u našoj zemlji obavljeno 28 transplantacija.

Prema poslednjim podacima Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije, u našem Registru upisano je nešto više od 12.000 potencijalnih davalaca. Ipak, da bi se za što veći broj naših bolesnika, pronašao odgovarajući davalac iz nacionalnog registra, potrebno je oko 100.000 prijavljenih davalaca.

Preporučujemo

Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze je ponekada jedina šansa bolesnicima za izlečenje, kada su u pitanju bolesti kao što je akutna leukemija, aplastična anemija, neke urođene imuno deficijencije, urođeni poremećaja metabolizma.

Sa porastom broja davalaca u Registru, raste i mogućnost pronalaska odgovarajućeg davaoca za veći broj naših bolesnika.

- Samo od početka godine upisano je više od 2.000 novih davalaca, što je do skoro bio neki naš četvorogodišnji prosek prijavljenih. Uspeh se ne meri brojkama osim kad te brojke znače šansu za život. Inače, matične ćelije hematopoeze se mogu prikupiti na dva načina, iz periferne krvi i iz bedrene kosti. Obe procedure su u potpunosti bezbedne za davaoca i ne postoji rizik od infekcija koja se prenose putem krvi. Davalac je taj koji bira način na koji će dati matične ćelije. Kada je u pitanju prikupljanje matičnih ćelija iz periferne krvi, najbolniji trenutak je ubacivanje braunila u obe ruke. Mala količina krvi ulazi u mašinu koja se zove separator, kako bi se obradila. Tokom tog procesa, odvajaju se samo matične ćelije koje su važne za transplantaciju, dok se sve ostalo vraća preko druge vene davaocu - objašnjava dr Glorija Blagojević, ispred Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije.

Prema njenim rečima, ceo proces vremenski može da traje od dva do šest sati, ali to zavisi od telesne mase bolesnika i broja ćelija koje bi trebalo prikupiti.

- Davalac istog dana ide kući. Drugi način je prikupljanje matičnih ćelija iz bedrene kosti, ova procedura se izvodi u opštoj kratkotrajnoj anesteziji i davalac ostaje jedan do dva dana u bolnici - objašnjava dr Blagojević.

Registru mogu da pristupe zdrave osobe koje imaju između 18 i 45 godina, koje ne boluju od teških oboljenja srca, pluća i bubrega, malignih i autoimunih oboljenja.

Procedura prijave Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije

Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije nalazi se u Institutu za transfuziju krvi Srbije u Ulici Svetog Save  39, 11000 Beograd. Da bi neko postao davalac popunjava jednostavni formular i daje uzorak krvi iz vene, kao kada se vadi  uzorak za analizu krvne slike.

Nakon toga na kućnu adresu, prijavljenoj osobi stiže personalizovana kartica koja potvrđuje da je upisana u Registar i pod kojim brojem. Kada se jednom prijavi, podaci o toj osobi ostaju u Registru dok ne napuni 60 godina. U slučaju da se podudarni davalac ne pronađe u nacionalnom registru, za naše bolesnike se davalac traži u bazi svetskog registra, što usporava proces lečenja.

Na žalost, za jedan broj obolelih, davalac se nikada ne pronađe, pa samim tim, šanse za njihovo preživljavanje ne postoje. Šansa za uspešnost transplantacije matičnih ćelija povećava se za 30 odsto ukoliko je davalac sa istog geografskog područja. Samim tim, što je više upisanih u Srbiji, to su veće šanse da se podudarni davalac nađe u granicama naše države.

U toku je nacionalna kampanja pod nazivom “Osloni se na mene”, Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije u okviru Instituta za transfuziju krvi Srbije, sa ciljem da se poveća broj upisanih davalaca u Registar i podigne svest javnosti o značaju transplantacije matičnih ćelija hematopoeze i postojanja samog Registra.

(Telegraf.rs)