Meštani Bora žive u stalnom strahu: "Komšijini krvoločni psi napadaju sve redom, strepimo za decu"

Mislim da u Boru na žalost nema ko da reaguje. Pored vlasničkih postoji problem sa lutalicama. Bukvalno oko svakog objekta u gradu postoji nekolicina istih i veliki broj gradjana im ostavlja vodu i hranu što radim i ja i smatram to ispravnim kad se naš predsednik opštine pravi da ne vidi i ne čuje za taj problem. Bez obzira na to što ih hranimo, apelujemo na vlast da se taj problem hitno reši, ali novac iz budžeta grada trenutno žele da usmere na izmeštanje stadiona i ako to nije potrebno. Menjaju nam trotoare po ko zna koji put u zadnjih nekoliko godina. Prave fontane pa ih posle prepravljaju. Prave stepeništa pa ih potom ruše i rade po 3 puta jer majstori koje angažuju nemaju libelu a verovatno su i u pripitom stanju kada ih rade. Fasade zgrada u glavnoj ulici farbaju samo sa one strane koja je vidljiva baš iz glavne ulice, sadruge strane nije bitno. Kod nas se ulice peru u sred špice kada se ljudi vraćaju sa posla. Sporedne ulice se ne peru nego kvase, da bi neko ko prodje pomislio da se peru(vozilo prodje i nakvasi ne koristeći šmrk ili mlaznice). Ljudi iz vodovoda, toplane... iskopaju asfalt i nakon završenih radova ostave nam ne zakrpljeno. Nestane nam struja uveče a u elektrodistribuciji kažu da nemaju treću smenu već da čekamo sutra. Kontejneri nam smrde ko da su mrtvi ljudi bačeni u njih(ne peru se dok se ne raspadnu). Kada treba da se pokose javne površine, kažu nemaju ljude i sredjuje se glavna ulica, sporedne stignu na red jednom godišnje i to ako stignu. Sneg se čisti opet u glavnoj ulici. Sporedne nisu bitne. Ljudi mogla bih da nabrajam do zore koliko toga ima, ali tema su psi a to je samo jedan od milion problema koje opština Bor ne želi da vidi.

Živim u Boru i volim pse, ali mi generalno u gradu imamo veliki problem sa psima lutalicama. Ovo oko vlasničkih neću ni da komentarišem jer tu ne postoji opravdanje. Što se tiče uličnih da, reći ću da ih i nahranim i pomazim i žao mi ih je što nemaju mogućnost da žive koliko toliko pristojan život. Razlog za to je i naša opština koja ništa ne čini da se smanji broj. Obećavali su ranije novi azil, dobili mobilnu ambulantu iz donacije koju ne vidimo na ulici i to je to. Više se o tome ne priča. Da, može da me prozove ko god želi ovde ali ponavljam da se trudim da svakom psu pridjem bez agresije i nikada nisam imala problem. Hranim ih jer smatram da će svaki ulični pas biti manje ili nikako agresivan ako je sit. Nasuprot tome isto tako javno prozivam vlast u Boru, koja sada ima mnogo veći budžet da nešto uradi po tom pitanju jer je situacija sve gora. Sada imaju sredstva, ali ih troše na gluposti koje nam zaista nisu potrebne.

Немојте тако! То су душе маје! Немојте да вас чују љубитељи из друштва за заштиту џукела!