Velika prognoza za jesen Marka Čubrila: Biće duga zima - novembar i decembar ključni meseci

Očekivano odstupanje vazdušnog pritiska

Kada je u putaju odstupanje vazdušnog pritiska od proseka poslednje ažuriranje ECMWF modela sa bazom podataka od avgusta ima signal za pozitivno odstupanje vazdušnog pritiska od proseka na najvećim delom Evrope. Jezgro ovog anticiklona bi se najčešće nalazilo u širem prostoru od Velike Britanije, preko juga Skandinavije, zemalja Baltika sve do Ukrajne. Obzirom na dosta jak signal za pozitivnu anomaliju, uticaj ovog sistema bi se prostirao preko veće dela središnje, jugoistočne i istočne Evrope. Oblast iznad koje model ima signal za vrednosti vazdušnog pritiska oko proseka obuhvata prostor od Pirinejskig poluostrva preko zapdnog i središnjeg Medirenaa, dok se taj signal javlja i nad prostorom krajnjeg jugoistoka Evrope.

Ovakav sinoptika bi u toku većeg dela jeseni (posebno u oktobru) donosio dosta stabilnog i suvog vremena, posebno na zapadu i severu kontineta. Naš deo Evrope bi se nalazi na istočnoj perifetiji tog anticiklona što znači da bi ka nama povremeno sa severoistoka prodirala hladna vadušna strujanja (posebno u novembru), dok bi blizina slabe ciklonske aktinosti nad zapadnim i centralnim Sredozemljem donosila povremen padavine, posebno u novembnru kada generalo dolazi do jačanje uticaja ciklona nad Sredozemljem, prenosi meteomarko.wordpress.com

Ovakva sinoptika bi nam posle severnih strujanja koja se očekuju u većem delu septembra, toko oktobra donela dosta stabilnog i suvog vremena uz hladne i magovite noći ali prijatne dane, dok novembar ima potencijal da uz izmeštanje jezgra anticiklona ka severozapadu ka nama otvori put za češća hladna strujanja sa istoka i severoistoka, što bi moglo doneti raniju pojavu snega od preseka.

Očekivano odstupanje temperature vazduha

Anomalija temperature za sva tri jesenja meseca pokazuje da bi nad anšim delovima Evrope jesen bila za oko 0,5 do 1 stepen toplija od proseka. Međutim veliki deo ove pozitivne temperaturne anomaije odlazi na prviih 2-3 nedelje oktobra kada se uz dominaciju anticiklona očekuje „miholjsko leto“. Nad severoistokom Evrope stoji signal za temperature oko proseka i to će verovatno kasnije u novembru biti primaran izvor hladnog vazduha.

Očekivano odstupanje količina padavina

Signal za odstupanje količine padavina od proseka je iznad našeg dela Evrope dosta slab ali za sva tri meseca stoji verovatnoća nešto veće ili barem prosečne količine padavina. Signal za suvlju jesen od proseka iznad Velike Britanije, zemalja Baltika i većeg dela severoistoka Evrope sugeriše dominaciju anticiklona nad ovim delom Evrope, dok signal za nešto kišovitiju jesen od proseka nad većim delom Mediterana upućuje na mogućnost češće pojave ciklona nad ovom akvatorijom, posebno u septembru i novembru. Naš region bi trebao imati količinu padavina oko proseka, dok bi oblast iz ovalu Jadrana mogla imati količinu padavina iznad proseka.

Očekivano odstupanje vazdušnog pritiska

Prikaz odstupanja vazdušnog pritiska od proseka kod sezonskog BCC modela ima dosta sličan signal kao i ECMWF model.

Očekuje je izraženo poztiivno odstupanje u prostoru od zapadnog i severozapadnog Atlantika, preko Islanda, Velike Britanije, Skandinavije i zemalja Baltika. Za razliku od ECMWF modela ovaj model ne održava jedinstvenu oblast visokog vazdušnog pritiska koja se preko Baltika proteže ka istoku Evrope već ima signal za izraženijuo blast sniženog vazdušnog pritiska u prostoru jugozapadne i središnje Evrope kao i većeg dela Mediterana, dok se po simulaciji ovog modela povišen vazdušni pritsak u toku jeseni 2022 očekuje nad krajnjim istokom i severoistokom Evrope.

Ovaka sinoptička varijacija sličnog trenda bi nam donela izraženiji uticaj sniženog vazdušnog pritiska od proseka te bi količina padavina verovatno bila nešto viša nego kod ECMWF modela, dok bi period suvog i stabilnog vremena u oktobru bio kraći.

Analiza analognog, sezonskog, modela

Sezonski analogni model koji prikazuje očekivanu anomaliju vazdušnog pritiska za tromesečni period od septembra do novembra ima drugačiji sistem prognoziranja.

Ovaj model posmatra anomaliju temperature vode svetskog mora za protekli mesec (avgust) i onda na osnovu te anomalije kreira analognu sinoptičku kartu za naredni period.

Prikaz kod ovog modela u velikoj meri prati osnovne sinoptičke postavke koja se daju ostali modeli. Simulira se prostrano anticiklonalno polje koje bi se protezalo od središnje i severoistočne oblasti Severne Amerike, preko severozapadnog Atlantika, Skadninavije, zapadne Rusije i sve do krajnjeg istoka Evvrope. Ovakva sinoptika je tpična za godine hladne ENSO anomalije (“La Nina”).

Polje sniženog vazdušnog pritiska bi se verovatno nalazilo pred istočnom obalom SAD-a i nad prostorom središnje Evrope, Apeninskog i dela Balkanskog poluostrva. Kako je signal za negativnu anomaliju vrlo slab, verovatno neće biti čestih, jakih, ciklonalnih stanja nad tim delom Evrope ali bi svakako bilo povremenih cikogeneza.

Takav signal bi nam za jesen 2022 doneo temperature oko ili malo iznad peoseka, dok bi količina padavina mogola biti oko ili malo preko proseka.

Enso index

Po svemu sudeći ovo će biti traća uzaostopna “Le Nina” jesen i zima. Sve prognoze (ovde je prikazana prognoza CFSV2 modela) simuliraju da će u toku jesenjeg i zimskog perioda dominirati negativan ENSO index, koji bi najizraženiji mogao biti krajem novembra i početkom decembra kada bi mogao ići na oko -1,0. Kasnije tokom zime index bi polako išao ka neutralnoj vrednosti i to bi za nardnu godinu mogao biti trend koji će voditi ka “El Ninu”.

QBO index

Ovaj index pokazuje smenu zapadnih i istočnih faza. U istočnim fazama ovog idexa kroz stratosferu i troposferu dominiraju istočni vetrovi te je to najčešće signal za lakše upostavljanje visokog vazdušnog pritiska u polarnim i arktičkim oblastima što slabi zapadne vetrove i nad nama generalno povećava šanse za hladne jesenje i zimske periode. Kada je ovaj ondex u svojoj zapadnij fazi zapadni vetrovi dominiraju kraz troposferu i stratosferu što pojačava snagu polarog vrtloga i time je upostavljanje jakih anticiklona u visokm geografskim širinama otežena te je zapadana faza QBO indexa najčešće signal za kišovitu jesen ali blagu i kišovitu zimu.

Ova jesen i zima će biti obaležene zapadnom fazom QBO indexa koja je počela toko leta i sigurno će se uz jačanje nestaviti barem do narednig proleća. To nije signal za dugotrajnu hladnoću, ali na primeru protekle zime se upravo vidi da ovaj index svakako nije jedini činilac sinoptike nad nama tokom zime jer smo proteklu zimu proveli u snažnoj istočnoj fazi QBO indexa, a zima je bila relativno blaga.

IOD index

Dipol Indijskog okeana (IOD index) ima svoje dve faze, pozitivnu i negativnu. Pozitvna faza označava da su vode zapadnog dela Indijskog okeana toplije od proseka, dok negativna označava suprotno, da su vode ovog dela okeana hladnije od proseka.

Uloga ovog indexa a u opštoj sinoptici nad Evropom još nije dovoljno istražena ali trenutno vlada mišljenje da je pozitivan index vezan za jaka ciklonalna stanja nad Atlantikom te kao posledicu toga često znači signal za relativno blage zime zbog jačanja uticaja Atlantika, dok se negativam index dovodi u vezu sa slabljenjem uticaja Atlantika, što za posledicu često ima ređa, jaka, ciklonalan stanja (slabiji i loše difinisan polarni vrtog) te to najčešće vodi ka uslovima za češća hladne prodore sa severa i istoka te su zime sa negativnom IOD indexom često snežne i hladne.

Prognoze ovog indecxa za jesen i zimu sugerišu da bi iz početnog vrlo negativnog stanja polako tokom zime odlazio ka neutralnom, a kasnije na proleće i ka pozitivnom stanju. Treba imati na umu da je ovaj okean dosta daleko do nas te da temperaturnim promenma u njemu treba 2-4 meseac da se sinoptički manifestuju u troposferi.

Očekivano stanje polarnog vrltoga

Polarni vrtlog je sezonska pojava i vezan je za hladniji deo godine, od oktobra do aprila kada iznad prostranog dela visokih geografskih šriina sevene hemisfere vlada polarna noć te se ovaj index u stranoj literaturi još nazina “polar night jet”.

Kada je polarni vrtlog jak i dobro razvijen najčešće ka Evropi dominira jaka mlazna struja sa Atlantika i uz dominantne zapadne vetrove zima je relativno blaga.

Obrnuto, kda je polarni vrlog slabiiji, loše definisam ili ga proces zagrevanja strostefe oslabi ili prekine otvara se put za prodor hladnog vazduha sa severa ili istoka i tada uz povoljnu sinoptiku hladnoća uz visokih geografksih širina može stići i do našeg dela Evrope.

Prve prognoze za jesen i zimu sugerišu da bi ovaj index tokom jeseni uglavnom trebao biti oko svojih prosečnih vrednosti, uz manje oscilacije, dok bi početkom zime (decembar i januar) on mogao biti slabiji od proseka, dok bi verovatno u februaru ponovo jačao ka prosečnim vrednostima ili malo preko njih.

Ovakava prognoza (u koliko se održi) znači da postoje povećane šanse da jesen bude prosečno bogata padavina, dok bi zima (posebno njen prvi deo) mogao doneti češće upadde haladnog vazduha sa severa ili istoka.

Kaoko su ovo tek početne procene ovog indexa tek kasnije tokom jeseni će podaci vezani za njega postati pouzdaniji.

NAO index (telekonekcija)

Jedan od ključnih faktora razvoja sinoptike nad severnom poluloptom tokom hladnijeg dela godine je telekonekcija čiji je jako bitan deo NAO index.

Telekonekcija predstavlja rezultantu delovanja svih indexa i faktora koji utiču na stanje atmosfere i ona zapravo definiše kako će se svi oni međusobno uklopiti. NAO idex definiše snagu i učesalost ciklonalnih stanja nad severnim Atlantikom.

Tokom septembra ovaj index je vrlo negativan što znači da će postojati anticikonalna blokada negde nad severnim ili zapadnim Atlantikom, tokom ostalog dela jeseni (oktobat, novembar) ovaj index stoji negde oko neutralne ili blago pozitivne vrednosti štoi bi značilo pojačanu ciklonalnu aktivnost nad zapadnim Atlantikom što je tipično za ovaj deo godine i povezano je sa jačanjm polarnog vrtloga.

Tokom zime trenutno stoji interesatna prognoza slabljenja ovog idexa, posebno tokom decembra i januara gde bi on bio negativan, a u decembru i izarazito negativan. To znači da trenutno telekonekcija sugeriše mogućnost snižene ciklonalne aktivnosti nad Atlantikom tokom ova dva meseca i to bi značajno povećalo verovatnoću hladnih prodora sa severa ili istoka. Tokom februara po aktuelnoj prognozi index bi trebao biti neutralan (oko proseka).

Interesatno je pogledati i index padaviskog totala nad Mediteranom koji za jesenji period posle obilniih padavina u septembru daje niske padavinske totale za oktobar i novembar, dok bi početkom zime ovaj index otišao jako pozitivno što znači da u decembru i januaru trenutno postoji potencijal za česte padavine dok bi one u februaru ponovo postale ređe.

Ovaj index je trenutno vrlo usaglašen sa telekonekcijom i u koliko bi tako ostalo jesen bi (posle septembra) trebala doneti relativno suvo vreme, dok bi zima u svoj većem delu mogla biti bogata padavinama, a uz dovoljnu količinu hladnog vazduha to često mogao biti sneg.

Sledeće sezonska prognoza koja će biti prva procena mogućeg razvoja vremena tokom zime će biti objavljena oko 15.10. dok će konačna prognoza za zimu 2022/23 biti objavljena oko 15.11.

(Telegraf.rs)