Dobrivoje je ponosni otac 6 mališana: Najmlađi sin mu rođen u sanitetu, oprobao se i u ulozi babice

Da su deca najveće blago i sreća najbolje zna Dobrivoje Zečević koga je po šesti put danas obasjalo sunce jer mu je na svet došao sin Todor.

Nesvakidašnje, Todor je ugledao svetlost dana u sanitetu na putu za bolnicu, ali živ, zdrav i očigledno nestrpljiv, jer su ga prema medicinskim parametrima planirali posle 20. septembra. A kako se sve odigralo za InfoLigu priča otac Dobrivoje koji je, kaže, imao tremu kao da je u pitanju prvo a ne šesto dete.

Preporučujemo

- To je bilo rano jutros, oko sedam ili pola osam. Dobio sam poziv dko sam bio na pumpi jer je supruga imala bolove. Termin je bio 22. septembra. Očekivali smo da svakog momenta da dobije bolove i da krene porođaj. Vozio sam decu u školu u momentu kada se sve desilo. Rekao sam joj da se pakuje i da se vraćam po nju. Na putu ka Ivanjici sam pozvao doktora i rekao je da radi - priča je Dobrivoje.

Kako kaže, stigli su u Ivanjicu, a njegova supruga nije mogla da izađe iz automobila.

- Nije mogla da se popne uz stepenice. Rekao sam da se vrati u kola i da idemo u Hitnu. Dokto je odmah došao u sanitetu. Ušla je u sanitet, lekar mi je rekao da idu za Užice. Polako sam krenuo za njima i stigao sam tamo, tražio parking, bila je gužva u bolnici. Kad sam naišao pored porodiljskog, izašao je lekar, dao mi da joj ponesem papuče i rekao mi da mi ujedno čestita na rođenju sina Todora - dodaje.

Kako kaže, bio je u neverici. Njegova supruga porodila se u sanitetu.

Porodica Zečević broji osam članova. Osim majke Danke i oca Dobrivoja, tu je najstariji Ilija, a slede Ivan, Marko, Damjan, Ivana i Todor.

Marka je na svet doneo upravo otac, jer nije bilo vremena da se ode u bolnicu.

- Tada su mi bili živi i otac i majka. To je bilo uveče u kući oko 1.15. Bio sam kod rođaka, isto dobio poziv da je supruga u bolovima. Zablokirao mi je točak, bavio sam se oko kola. Ona je kukala kod kupatila. Ne znam kako se sve dogodilo, ja sam bebu uhvatio, umio pod mlakom vodom, uneo u kuću, stavio u ćebence, naložio vatru. Pozvao sam sestre, a posle i sanitet, preuzeli su suprugu i dete. Ja sam bio babica, rekao mi je doktor da vežem pupčanu vrpcu, nisam smeo da je odsečem - priseća se.

Todora, šesto dete porodice Zečević,u sanitetu koji je putovao prema bolnici, živog i zdravog na svet je doneo doktor Miloš Đoković.

- Hteo bih da se zahvalim doktoru na velikoj ljubaznosti. Od srca mu hvala. Šestoro dece nisam planirao, ali je moja baba imala sedmoro dece, svi su se udali oženili, napravili kuće. Narod kaže, kome je Bog dao trbuh daće mu i hleba. To su obaveze. Mladi danas neće obaveze. Ali ja bih svima preporučio. Težak je život na selu. Ne moraju da imaju toliko, ali jedno, dvoje, četvoro dece. Za koga je moj otac radio? Tako imam i ja za koga da radim. Sve je to u redu, avioni, kamioni, ali zna se šta je najveće blago - ističe Dobrivoje.

Zečevići žive u Kušićima kod Ivanjice i kažu da uz malo više brige i ulaganja, selo ponovo može biti ispunjeno dečijom grajom i smehom jer na mladima je budućnost Srbije.

(Telegraf.rs)