Broj preminulih od raka u Srbiji prvi put posle 11 godina ispod 21.000: Zašto ova statistika nije realna?

Posle tačno 11 godina, u Srbiji je 2020. godine broj preminulih od malignih bolesti pao ispod 21.000, a prekinut je i niz od nekoliko godina uzastopnog rasta sa padom u toj statistici u broju preminulih od malignih bolesti. Pad je iste godine zabeležen i kada je reč o broju novoobolelih od ovih bolesti.

Institut  za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", objavio je početkom ovog meseca najnoviju publikaciju pod nazivom Maligni tumori u Republici Srbiji za 2020. godinu.  Te godine, srpsko stanovništvo brojalo je 6.899.126, a u njoj je kod 41.419 osoba dijagnostikovan kancer. Od malignih bolesti pre dve godine preminulo je 20.767 osoba što je za 573 manje u odnosu na prethodnu, 2019. godinu.

Preporučujemo

Rak je 2020. godine odneo živote 9.156 žena i 11.611 muškaraca.

Kada se pogleda zvanična statistika od 1999. do 2020. godine, rekord u broju preminulih zabeležen je 2018. kada je ova opasna bolest odnela 21.607 života, a najmanje 1999. kada je preminulo 17.376. Upravo od te godine i počinje rast obolevanja i umiranja od kancera, koji je prekidan veoma malim padom u pojedinim godinama. 

Elem, 2000. godine kancer je odneo 17.873 života,  2001 - 17.917, a 2002. već 18.548. Rast je nastavljen 2003. kada je preminulo od posledica malignih bolesti 18.859, zatim 2004. -19.362, pa 2005. - 19.741, a 2006 - 20.217. 2007. nam je rak uzeo 20.417 života, 2008 - 20.573, 2009 - 21.032, 2010- 21.139 dok je 2011. bio blagi pad u odnosu na prethodnu godinu i tada je preminulo 21.007 obolelih od kancera. Već sledeće, 2012. preminulo je 21.269 pacijenata,  2013. neznatno manje - 21.091 a 2014. opet više - 21.322. Godine 2015. od kancera je preminulo 21.375 osoba, 2016 - 21.526, 2017 - 21.475, 2018 - 21.607, 2019-21.340 dok je 2020. godine bio primetan pad - 20.767.

Iste godine, maligni tumori su registrovani kod 41.419 osoba, koje su, dakle, novoobolele, što je, takođe, manje u odnosu na 2019. godinu kada je kancer dijagnostikovan kod 42.290 novih pacijenata. Kao u broju preminulih, najveći udeo u broju novoobolelih od malignih bolesti u 2020. godini činili su muškarci - 22.110, a žene 19.309.

Muškarci više i umirali i obolevali

Muškarci su 2020. najviše obolevali i umirali od  raka pluća i bronhija, zatim od debelog creva, pa od prostate. Kod žena je vodeći i u obolevanju i u umiranju bio maligni tumor dojke, zatim pluća a onda debelog creva. Kancer grlića materice je na četvrtom mestu.

Foto: batut.org.rs

Ovaj pad bi bio za radovanje, kada bismo iz obzira izostavili činjenicu da je 2020. godine počela epidemija korona virusa, i da su sve zdravstvene ustanove bile predodređene za lečenje obolelih od kovida 19, među kojima su, opet, prednjačili hronični bolesnici - kako kardiovaskularni, dijabetičari tako i oboleli od kancera. 

Zdravstveno-statističkog godišnjaka za 2020. godinu Instituta "Batut" pokazao je da su u toku te godine preminule 114.954 osobe, skoro 14.000 više nego prethodne 2019. godine. A, uprkos tome što je toj brojki doprinela korona virus, umiranje od ove bolesti nije na prvom mestu.

Od posledica korona virusa preminulo je 10.356 osoba, vidi se u ovom dokumentu, a što su pokazali i rezultati Komisije za analizu smrti tokom pandemije, a sa tom brojkom ova bolest je na trećem mestu uzroka umiranja ljudi u našoj zemlji u toku prošle godine.

Najviše građana u toku 2020. godine preminulo je od bolesti sistema krvotoka, čak 47,3 odsto, dok je na drugom mestu, opet bilo umiranje od tumora. Preminulo je 18,3 odsto od ukupnog broja umrlih.

Od kovida 19 preminulo je 8,9 odsto od ukupnog broja preminulih. Više je preminulih muškaraca - 11 odsto, nego žena 6,6 odsto - podaci su godišnjaka "Batuta".

Na četvrtom mestu kao uzroci umiranja su bolesti sistema za disanje (5,7 odsto), a na petom bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma - 3 odsto.

- U Srbiji je u 2020. godini registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu 2016 do 2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od plus 14,7 odsto. Opšta stopa smrtnosti u 2020. godini je iznosila 16.9 na 1.000 stanovnika - navodi se u Zdravstveno-statističkom godišnjaku.

Foto: batut.org.rs

U Zdravstveno-statistčkom godišnjaku objavljene su starosne grupe preminulih od kovida 19. Među 10.356 preminulih ima i dece do 4 godine, a najviše preminulih je u uzrastu od 70 do 74 godine - 1.921. To su ljudi koji imaju mnogo pridruženih bolesti, o čemu je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar govorio 30. juna prošle godine na konferenciji za novinare, kada je predstavljao rezultate dotadašnjeg rada Komisije za analizu smrtnih ishoda uzrokovanih bolešću kovid-19.

On je tada rekao da je 10.356 osoba čija se smrtnost dovodi u vezu sa koronom, 64, 6 odsto su imali pridružena oboljenja koja su bila izuzetno ozbiljna i pitanje je kako bi i bez korone sa njima živeli.  Prosek starosti preminulih je, nako je naveo 72, 2 godine, a dve trećine su muškarci.

Oboleli od raka platili ceh epidemije korona virusa

S tim u vezi, pitanje je da li zaista imamo pad preminulih a i obolelih od malignih bolesti, kad znamo da su ti pacijenti platili ceh pandemije, kako to govori direktorka Institut za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) prof. dr Danica Grujičić.

Prema njenim rečima, u našoj zemlji u svakom momentu od malignih bolesti pati 180.000 građana, a broj novih obolelih i preminulih od karcinoma na godišnjem nivou raste i trenutno je u našoj zemlji na nivou epidemije. 

Kaže da su cifre u vezi sa malignim bolestima katastrofalne.

- Imamo oko 50.000 novoobolelih svake godine a oko 30.000 umrlih. Kada se sve ovo sa korona virusom završi ispostaviće se da su najveće žrtve kovida upravo onkološki pacijenti, koji zbog cele ove situacije nisu stigli da na vreme da urade skrining ili otkriju svoju bolest, pa dolaze u terminalnim fazama - objasnila je ona u intervjuu za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)