Koje sve tajne krije Mihajlovac? Veleposednik ubio turskog haračliju, zbog greha sagradio crkvu i školu u selu

U novijoj srpskoj istoriji, posebno s kraja 19. i početkom 20. veka, bilo je mnogo uspešnih ljudi koji su deo svog bogatstva potrošili na izgradnju zadužbina koje su ostavili u amanet srpskom narodu. Jedan od takvih je i Petar Radovanović Brdar iz Mihajlovca kod Smedereva.

Kruže različite legende o njegovoj istorijskoj ulozi i sve se svodi na usmena predanja jer retko šta da je zapisano. Ali jedno je sigurno, zahvaljujući Petru Radovanoviću, kao i vrednim meštanima, Mihajlovac ima Crkvu Svetog Proroka kao i Osnovnu školu koja se nalazi u zgradi Doma kulture.

Preporučujemo

Književnik i poeta, rođeni Mihajlovčanin Radisav Lukić sproveo nas je kroz selo i pokazao nam ova dva amaneta kojima se trenutno Mihajlovac diči i ponosi, ispričavši nam legendu o ovom moćnom veleposedniku.

- Petar Radovanović Brdar je bio ugledan meštanin i veoma bogat čovek iz sela Konjska. Pričalo se da je imao veliki imetak i svi govore, da li je to istina, legenda ili priča, da je opljačkao jedan turski karavan. On je opljačkao Turke koji su bili u njemu i koji su nosili harač. Prema priči jednog sveštenika u crkvi u Mihajlovcu tokom obeležavanja njene stogodišnjice, rekao je da je Petar uzeo svo to bogatstvo i da je ubio tadašnjeg glavnog turčina haračliju- započinje priču Radisav.

Zahvaljujući Petru Radovanoviću, vrednim meštanima Mihajlovca ali ponajviše preduzimljivim sveštenicima koji su u selu služili, Mihajlovac danas ima jednu od lepših crkvi u okolini sa portom kojoj, po lepoti i uređenosti, nadaleko nema premca. Radi se o Crkvi Svetog Proroka Ilije koja se nalazi pored glavnog puta u centru sela.

- Petar je sazidao školu i crkvu zbog pokojanja, jer su mu dva sina na jedan veoma čudan način poginula za vreme svadbi i venčanja. Prvi sin je dobio zalutali metak u slepoočnicu, dok je drugi pao na kučni prag udarivši slepoočnicom i tako je ostao na mestu mrtav - tvrdi Radisav Lukić.

On kaže da je iz usmenih predanja saznao da se njegova familija ljutila, zbog čega su tako o Petru govorili, posebno zbog toga što je to spomenuto na tako važnom jubileju, budući da se njegovi posmrtni ostaci nalaze u samoj crkvi.

- Posmrtni ostaci Petra Radovanovića Brdara se nalaze u crkvi. Sa desne strane crkve u podnožju uzidana je spomen ploča koja je posvećena njemu. To  je jedan značajan momenat za selo Mihajlovac - tvrdi Radisav.

Takođe, zaostavština Petra Radovanovića Brdara jeste i objekat koji se dugo vremena koristio kao Dom kulture, a sada se njegove prostorije koriste za školske aktivnosti. Ova improvizovana škola se nalazi u blizini crkve i, takođe, pored glavnog Smederevskog puta.

- Često smo pravili i još uvek pravimo letnju pozornicu za decu. To organizujemo u dvorištu ispred ulaznih vrata škole. Imali smo razne vrste dečjih programa, naravno tu su uvek prisutni i roditelji sa decom, sve u svemu jako lep događaj za mališane iz Mihajlovca - priča Radisav.

Selo Mihajlovac dobilo ime po knezu Mihailu Obrenoviću

Prema predanju, knez Mihailo Obrenović, sin tadašnjeg kneza Miloša Obrenovića jednog dana se vozio karavanom kroz seoski drum i stigao u Mihajlovac, koji se tada nazivao "Konjska". Upoznavši lokalnog popa, učitelja i kmeta došlo je do dogovora kako će se ubuduće zvati selo.

- Knez Mihailo je prolazio ovde i onda su ga dočekali tadašnji seoski pop, učitelj i kmet. Oni su se svi predstavili knezu: "Ja sam taj i taj konjski pop, ja sam konjski učitelj, ja sam konjski kmet". Knez je bio iznenađen i pitao ih o čemu oni pričaju. Na šta su mu oni odgovorili da se njihovo selo naziva Konjska jer je turski karavan potopila rečica Konjska i zbog toga su selo Turci tako nazvali. Knez Mihailo je na to odgovorio da selo ne treba da se zove tako, jer se ime sela vezuje za ime životinje - konja, već da će se selo zvati po imenu njegovog oca Miloša. Pop, učitelj i kmet su mu odgovorili:"Ali, mi ovde već imamo puno Miloša (ljudi koji tu žive), bolje je da se zove po vama. I na kraju ime sela ostade po nazivu kneza Mihaila - Mihajlovac - objašnjava Radisav.

(Telegraf.rs)