Na usvajanje čeka 268 mališana, Srbi izbirljivi: "Neće decu romske nacionalnosti, žele isključivo plavooke..."

U Srbiji u ovom trenutku na usvajanje čeka 268 mališana, dok istovremeno 800 parova želi da na ovaj način zasnuje porodicu, podaci su Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Iako je evidentno da u Srbiji postoji dovoljno usvojitelja za svu decu bez roditelja, najveći problem pravi to što Srbi su izbirljivi, ne žele da usvajaju mališane romskog porekla i decu sa zdravstvenim problemima, a imaju i posebne želje da im dete ima plave ili zelene oči, kovrdžavu kosu...

Država je zbog toga dozvolila da i stranci mogu da usvajaju srpsku decu. Svako treće dete porodicu pronađe u inostranstvu, a najčešće u Španiji, Italiji, Švedskoj, Izraelu, Americi i Kanadi.

Dug proces

Da bi mogli da usvoje dete, svih 800 parova prošlo je obavezne procene stručnjaka, kao i obuku koju organizuje Centar za socijalni rad. Zbog mnogobrojnih procedura koje treba obaviti, proces usvajanja u većini slučajeva nije kratak.

U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju potvrđuju da se usvojiteljske porodice u Srbiji u veoma malom broju odlučuju da usvoje decu sa smetnjama u razvoju, kao i romsku decu.

- Najčešće je ovoj deci jedina mogućnost za usvojenje upravo od strane inostranih usvojiteljskih porodica. Međutim, i ovde postoje ograničenja, pa od ukupnog broja dece koja se usvoje u jednoj godini, a prosek je između 90 i 100, manje od trećine upućuje se na međunarodno usvojenje.

U ovom trenutku naša zemlja ima uspostavljenu saradnju sa Švedskom, Španijom, Amerikom, Izraelom, Kanadom i Italijom. Mada, ministarstvu se radi međunarodnog usvojenja dece iz Srbije povremeno javljaju i druge evropske zemlje, poput Austrije, Nemačke i Kipra - kažu u ministarstvu.

Ministarstvo: Procena usvojitelja

U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju objašnjavaju da se procedura usvajanja sastoji od više faza.

- One su podeljene na postupak utvrđivanja podobnosti za usvojenje dece i postupak utvrđivanja podobnosti za usvojenje budućih usvojitelja. Kada Centar za socijalni rad, koji je odgovoran za zaštitu deteta, dođe do odgovarajuće porodice, što osim podobnosti usvojitelja podrazumeva i podudarnosti sa potrebama deteta, dete se upućuje na uzajamno prilagođavanje u porodicu. Ono ne može trajati duže od šest meseci, sem kada je reč o međunarodnim usvojenjima - napominju oni.

Predsednica Udruženja hranitelja Srbije Vojka Lujić Miletić objašnjava da kada bračni par odluči da usvoji dete, prvi korak u tom procesu koji može biti dug jeste prikupljanje brojne dokumentacije.

- Kada se par prijavi za usvajanje, mora da prođe obuku. Koliko će proći vremena od tog trenutka do momenta kada će dobiti dete, zavisi od mnogo faktora, počev od toga da li su u konkretnom slučaju rešena prava bioloških roditelja ili to tek treba da se odradi, do toga šta budući roditelji žele. To kažem zbog toga što ima i izbirljivih ljudi sa brojnim zahtevima: neće mališane romske nacionalnosti, žele dete isključivo sa plavim očima ili kosom i slično. Ali ko navede da želi dete bez ikakvih posebnih zahteva mališana može da povede kući već posle tri meseca - kaže ona.

Sagovornica Informera ističe da ukoliko se dete na listi za usvajanje nalazi više od godinu dana, a za njega se ne mogu naći domaći usvojitelji, onda se usvojenje može dozvoliti stranim državljanima.

- U stranim porodicama mališani imaju bolje uslove nego u domovima za nezbrinutu decu, tako da je usvajanje u inostranstvu dobra stvar - rekla je Lujićeva.

Procedura usvajanja po koracima:

• parovi podnose zahtev i dokumentaciju u Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji žive
• procena opšte podobnosti potencijalnih usvojitelja (ličnih svojstava, motivacije za usvojenje, partnerskog odnosa, stabilnosti braka...)
• centri za socijalni rad organizuju obuku za usvojiteljske parove
• nakon obuke edukatori podnose izveštaj o podobnosti para za usvojenje
• podaci se dostavljaju ministarstvu i parovi ulaze u Jedinstveni registar usvojitelja
• centri za socijalni rad koji su nadležni za dete koje treba da se usvoji pozivaju usvojitelje
• za svako dete, u zavisnosti od njegovih karakteristika, dostavlja se izabrana lista usvojitelja
• stručnjaci centra među njima biraju za dete usvojiteljsku porodicu, koja u najvećoj meri prati potrebe deteta (rok je do 30 dana)

Uslovi:

•  između usvojitelja i deteta koje žele da usvoje starosna razlika ne sme biti manja od 18, niti veća od 45 godina
• među njima ne sme da postoji krvno srodstvo
• decu mogu da usvajaju i samci, muškarci i žene, s tim što im je neophodna dozvola ministra

Dokumenta:

• lične karte usvojitelja

  izvodi iz matične knjige rođenih

  izvod iz matične knjige venčanih (ukoliko su parovi)

  potvrde da nisu lišeni roditeljskog prava

  potvrde da nisu pod istragom i nisu osuđivani

  potvrda da nisu lišeni poslovne sposobnosti

  lekarsko uverenje

  dokumentacija o imovini i prihodima

  * predaje se Centru za socijalni rad na opštini

  na kojoj su potencijalni usvojitelji prijavljeni

Ko može biti usvojen:

• dete starije od tri meseca i mlađe od 18 godina

  dete koje nije steklo potpunu poslovnu sposobnost

  da su roditelji deteta preminuli, nepoznati ili nepoznatog boravišta

  ukoliko su roditelji živi i poznati, moraju biti lišeni poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava (sa malom šansom da im ikada bude vraćeno), ili da prosto žele da daju dete na usvojenje

  da dete nije već usvojeno

Ko ne može biti usvojitelj:

• osobe potpuno ili delimično lišene roditeljskog prava
• osobe lišene poslovne sposobnosti
• oboleli od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika
• osuđeni za neko od krivičnih dela protiv braka, porodice, polne slobode ili života i tela

(Telegraf.rs)