Zašto mislim da deci nije mesto ni na Litijama ni na Prajdu: Iskrena ispovest žrtve vršnjačkog nasilja

Atmosfera zbog predstojećeg Prajda je uzavrela. Pristalice ovog skupa, kao i protivnici, sve su ekstremniji u iznošenju stavova "za" i "protiv".

Zato je jedna krajnje umerena i iskrena ispovest po ovom pitanju privukla veliku pažnju na društvenim mrežama.

Preporučujemo

Jedan korisnik Reditta ljudski je pokušao da objasni zašto nije za to da deca prisustvuju ni Prajdu, ali ni litijama, i to iz ugla nekoga ko jeste kao dete bio ugnjetavan, ali ne zbog svoje seksualne orijentacije.

Njegovu iskrenu ispovest prenosimo u celosti.

"Pozdrav svima, izvinjenje prvo jer sam slagao. Napisao sam da se više neću oglašavati povodom ovog jer, ko što reče neko na sveopštoj, dosadan sam a i sasvim nebitan lik, seljak iz okoline Loznice.

Ali sam izgoreo u svojoj želji da pokažem ljudima da ipak razumem njihova osećanja i to kako se oni osećaju bez da ih povredim.

E sad možda sam nepismen pa ne znam da izrazim svoj stav na pravi način, to neka procene ljudi koji će pročitati ovaj post. Ili ga možda niko neće ni pročitati, jer je dug ali bih cenio ovo prvo, jer bih voleo da ljudi shvate da postoji i treća pozicija u ovoj raspravi.

Kada sam bio mali, u školi sam bio meta maltretiranja i napada do nekog petog osnovne jer sam bio siromašan i neretko sam u školu dolazio sa pocepanim cipelama ili krpljenim farmericama. Kažem do petog razreda jer sam od tad rapidno počeo rasti i razvijati se i ubrzo sam bio najviši i najkrupniji u razredu pa moji vršnjaci nisu smeli da nastave sa istom tradicijom. Ovo nije kurč, nego istinski produkt života na selu, kad u tim godinama moraš da vučeš trupce iz šume ili pomažeš u istom. Često su mi krčala creva usred časa jer moji nisu imali novca za kuhinju a brzo sam postajao gladan jer jutarnja pašteta ili jaja nisu mogla da me proguraju kroz ceo školski dan.

U svoj toj muci, u školi sam vrlo rano primetio da je još jedan dečak meta maltretiranja ali mi dugo nije bilo jasno zbog čega. Igrom slučaja, saznao sam da je to slučaj jer je jednom drugom dečaku napisao “ljubavno pismo” što je ovaj iskoristio da pokaže pred celim razredom i ismeva ovog prvog. Dakle, bio je gej.

Maltretirali su ga duže nego mene, dakle preko petog razreda, i uvek mi ga je bilo krivo ali sam se uvek plašio da ako mu pomognem da će i mene početi opet zajebavati. Nekorektno s moje strane, ali bio sam klinac sa puno porodičnih, finansijskih i drugih problema. Ne tražim razumevanje ali eto, to je slučaj.

Elem, jednom prilikom sam se vraćao biciklom iz škole i video sam kako su istog dečka držali za kragnu prislonjenog uz drvo i vikali mu nešto u fazonu imaš sreće jer ti je ćale advokat inače bismo te polomili sad. To me je pogodilo direktno u živac jer su aludirali na to da samo sirotinju smeju da zajebavaju do bola jer su se bogatijih (što je taj dečko bio) ipak malo plašili.

Bacio sam biciklo i potrčao prema njima i zavalio jednog po glavi dok je drugi skočio preko mene pokušavajući da me obori. Nebitno dešavanje ali izašao sam kao jači, ali na svu moju nesreću bili su brži od mene i potrčali prema mom bajsu, i bacili ga u reku pod opaskom da će mi je*ati majku kad tad. Na moju nesreću, kiša je lila kao luda tih dana, vodostaj reke je bio visok i moje biciklo je završilo ko zna gde.

Bio sam tužan jer sam znao da je moj otac štedeo zadnji dinar da mi ga kupi, iako bolestan i pocepan i on sam.

Pomogao sam momku i rekao da mi slobodno kaže ako ga budu opet dirali. Sutradan mi je rekao da me je njegov ćale zvao i da hoće da mi kupi novo biciklo što sam ja isprva odbio ali eventualno, pod teranjem i molbom, prihvatio.

Trudio sam se da ga zaštitim uvek, iako par puta nisam bio u stanju, bio je poprilično siguran uz mene. Rekao sam mu da nisam gej ali da možemo uvek biti drugari. Bili smo, dok njegov ćale nije dobio neki mental breakdown iz meni nepoznatih razloga, pa se cela porodica preselila u Beograd. Nisam znao zašto, ali mi nije bilo važno, nadao sam se da će biti siguran od siledžija gde god da je završio. Krivo mi je bilo samo to što moji nisu imali računar, zbog očiglednih razloga, ali ni telefon verovali ili ne, pa nismo nikako mogli ostati u kontaktu.

Zbog čega pišem sve ovo?

Meni a verujem i mnogim drugima ovde je apsolutno nebitno da li je neko gej ili ne, iskreno meni je najvažnije da je neko čovek i da je voljan da mi pomogne kada sam u kurcu kao što bi i ja njemu kada je on ili ona u kurcu.

Međutim, kao što sam bezbroj puta naveo, očigledna je činjenica da se deca i od strane LGBT grupa i od strane ljudi koji idu po litijama itekako koriste u svrhe guranja jednog ili drugog narativa. Edukacija dece u vezi tolerancije je jedno, ali mora se priznati da ih obe strane sve više guraju čisto da bi nešto dokazali, ili da deca treba da idu na litije ili da deca mogu biti gej.

Okej, ja kažem hajde da pustimo decu da budu deca. Ako su gej, neka su, hajde da sprečimo nasilje protiv njih. Ako su zainteresovani za crkvu i hrišćanstvo, neka su, hajde da im pomognemo da bolje spoznaju religiju i hrišćanstvo.

Ali stvarno mislim da je nepotrebno uvoditi ih u raspravke u tom smislu da su oni meta nasilja, kao što sam danas imao priliku videti. I ja sam bio meta nasilja jer sam siromašan, i romi su neretko meta nasilja, dakle nije problem isključivo to što su ta deca gej nego to što su roditelji apsolutno nezainteresovani da ovu drugu decu edukuju da budu nenasilni i razumljivi. Nisu svi roditelji takvi, ali (u moje vreme) dosta njih jeste bilo takvo.

Lično mišljenje: Nemam ništa protiv gej osoba niti trans osoba niti bilo koga, ako me poštuješ i ja ću tebe, ako me ne napadaš neću ni ja tebe, vodim se u životu tim neagresivnim principom.

Ali mislim da deci nije mesto na prajdu jer, kao što je čini mi se Kekalović naveo, ima dosta individua koje vole da pređu tu PG granicu i sekusalizuju te skupove. Mislim da to nije prigodno za decu.

Iz istog razloga mislim da deci nije mesto na (tim) litijama jer takođe ima dosta individua koje koriste isti skup da šire neku desničarsku propagandu noseći kukaste krstove i fašističku simboliku i takvi ljudi sigurno ne mogu biti dobar uzor po mlade. Dakle ne svi, ali ima ih.

Eto, to je neko moje mišljenje, ne znam ni što pišem ali ajde neka, for the record. Voleo bih da čujem i kontraargumente u civilizovanom tonu i sa jedne i sa druge strane."

(Telegraf.rs)