Seizmolog o zemljotresima u Leskovcu i Beogradu: Da li su uvod u veliki potres i koji ćemo najjače osetiti?

Slabiji zemljotres pogodio je Beograd juče u ranim jutarnjim satima, a samo dva dana ranije dva su pogodila Leskovac. Nijedan, na sreću, nije bio jači od 2,1 stepena po Rihteru, a seizmolog Slavica Radovanović objašnjava za Telegraf.rs da su se svi dogodili tamo gde ih je i nekad bilo, da ne ukazuju ni na šta direktno osim da nas podsete da imamo seizmički aktivne prostore na jugu Srbije i južno od Beograda.

- Postoje rasedi koji su vezani za Avalu i najverovatnije je da se jučerašnji u Beogradu dogodio na nekom od tih raseda. To je slab zemljotres. Prostor je aktivan. Ne samo u Srbiji, imali smo i jače zemljotrese, primera radi u Grčkoj ovih dana.  Ovo što se desilo u noći između ponedeljka i utorka, bilo je južno od Beograda, i najverovatnije je vezano za rasede koji su evidentirani na planini Avala. Neki od njih se prostiru pravcem sever jug prema gradu Beogradu, međutim, njihovi kapaciteti su mali, jako su ispresecani. Svi su zaboravili seriju zemljotresa, koji nisu bili puno jaki a bilo ih je puno kod Barajeva pre 10, 15 godina. Sada imamo ovaj, a bio je i kod Mladenovca. Dakle, imamo jedan oživljen prostor u centralnoj Srbiji gde smo i ranije imali zemljotrese i gde će se oni sa vremenom obnavljati - objašnjava naša sagovornica.

Preporučujemo

Prema njenim rečima, seizmološka istraživanja govore da ti zemljotresi nisu katastrofalni.

- Bilo da ih osete ili da imaju epicentar na teritoriji grada Beograda ili da su iz udaljenih prostora, svi ti zemljotresi nisu katastrofalni. Neće dovesti do pustoši za sobom, ruševina.. Izazvaće štete na objektima koji nisu zidani u skladu sa prirodnim okolnostima, jer nekada to nismo i znali. To su stari objekti koji su zidani samo od cigle, kojih je u Beogradu sve manje, i na njima će biti oštećenja ali neće biti takvih oštećenja da se potpuno sve sruši. Verovatno je da budu oštećenja i na savremenim objektima ali ta oštećenja će biti nešto što vidimo sada po Beogradu, gde nije dobro fundirano, pa malo prsnu zidovi, opadne maltr, mogu da se prevrnu neke teže stvari po kući ali nema rušenja - navodi Raovanovićeva.

Kako kaže, kada pogleda kataloge zadnjih 10, 15 i 20 godina, bilo je još zemljotresa koji su se dešavali na teritoriji Beograda. Neki su bili u severnim delovima prema Jabuci, neki prema Smederevu, neki prema Avali, Barajevu.

- Ovo je naseljen prostor i osetili su ovaj jučerašnji oni koji nisu spavali, spremali se za spavanje, mirovali...

Seizmolog Slavica Radovanović napominje za Telegraf.rs da seizmička aktivnost ima svoje cikluse, ali da se ona nikako ne vezuje za godišnja doba. 

- Tako da zemljotresi malo prestanu, pa se onda opet pojavljuju, pri čemu treba istaći da se stalno trese. Ne javljaju se zemljotresi vezano za godišnja doba već za geološke strukture. Zemljotres u Skoplju je bio u julu, i kod Trstenika magnitude 5, bio je u julu. Ima i leti, i u jesen, i u zimu. Jaki zemljotresi se dešavaju u različitim vremenskim periodima. Kopaonik je imao zemljotrese u raznim vremenima. Rudnik i Lazarevac su se desili u proleće, a Mionica se desila u kasnu jesen - navodi ona.

Naša sagovornica kaže da će najjače zemljotrese doživeti stanovnici Novog Beograda kada se dogodi jak zemljotres u Rumuniji. Sa druge strane, srpske zemljotrese najjače će osetiti stanovnici

- Novi Beograd će najjače zemljotrese doživeti kad se dogodi jak zemljotres u Rumuniji. Jer, visoki su objekti i mekano je tlo što će talase koji dolaze od rumunskih zemljotresa da uvećaju. Onda će ih najače osetiti oni koji su  u prizemnim niskim objektima sa malim bojem spratova, i koji su na nekom čvršćem tlu. Naravno, ove jake zemljotrese iz Rumunije će jako osetiti i u Beogradu na vodi. Što se tiče lokalnih zemljotresa iliti iz Srbije koji bi mogli biti vezani za rasede koji su južno od Beograda a  koji imaju kapaciteta da generišu jake zemljotrese kao što je bio lazarevački, te će zemljotrese osetiti svi ali, ipak, oni u visokim objektima manje nego oni u niskim, zato što su karakteristike objekata takve da su podložniji da vibriraju jedni od lokalnih a drugi od regionalnih i dalekih, jakih zemljotresa - objasnila je seizmolog Slavica Radovanović za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)