Kad bi u Zaprožju buknula radijacija, na ovom mestu u Beogradu bi se upalila "crvena lampica" i sve alarmirala

Ne treba da pripremamo tablete joda i nikakvi radioaktivni oblaci ne stižu nam iz Ukrajine.

Černobilj i Zaporožje udaljeni su preko 1.000 kilometara i u slučaju bilo kakvog incidenta alarm u Beogradu upalio bi se mnogo pre nego što bi ijedna čestica radioaktivnosti stigla do nas. Zaporožje je vazdušnom linijom udaljeno više od 1.100 kilometara.

Preporučujemo

A oči su širom otvorene - na ekranu u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije prati se nivo radioaktivnosti u celoj Evropi, preko automatskih mernih stanica koje su umrežene i čiji su podaci svim državama dostupni.

Mapi možete i sami pristupiti klikom na ovaj link.

remap.jrc.ec.europa.eu

Sve tačkice su "plave" - radioaktivnost u zemljama i regijama razlikuje se tek pomalo, u zavisnosti od toga kolika je prirodna radioaktivnost, a ne treba zaboraviti da zrače i zemljea i kosmos i da čovek živi u okruženju u kom postoji određeni nivo radijacije.

U slučaju nuklearne katastrofe, alarm bi odmah pokazao da nešto nije u redu, a podatke je nemoguće prikriti, jer se mere na stotinama stanica u svim državama Evrope.

- Direktorat ima mogućnost da u svakom trenutku proveri nivo radijacije u svakom delu Evrope, a podaci se osvežavaju na 30 minuta. U slučaju da se nešto i dogodi, vremenska prognoza za 72 sata može da pokaže kretanje oblaka koji bi mogao da nam našteti - priča za "Telegraf" Slađan Velinov, direktor Direktorata.

Sve informacije o događajima u Zaporožju, kao i u drugim nuklearnim elektranama i postrojenjima redovno se objavljuju na sajtu Direktorata.

Postoji Konvencija o ranom obaveštavanju u slučaju nuklearne nesreće, koja je nastala nakon černobiljske katastrofe i ondašnje teške razmene informacija među državama.

- Sve države potpisnice u obavezi su da obaveste sve ostale kad se nešto dogodi na njihovoj teritoriji - kazao je Velinov.

Foto: remap.jrc.ec.europa.eu

Međutim, udaljenost od 2.000 kilometara ne samo što je dovoljno velika da se na vreme reaguje, već predstavlja i poprilično bezbedno rastojanje. Černobilj više ne radi, a Zaporožje zaista jeste prva nuklearna elektrana u svetu koja je zahvaćena ratnim sukobom. Ipak, reč je o nuklearnoj elektrani novije generacije.

- To su reaktori 2, 3. i 4. kategorije, koji su veoma bezbedni, čak i kada bi se dogodilo da na njih padne avion, ne bi došlo do veće eksplozije ili izbijanja radioaktivnih supstanci. Ne postoji više reaktor koji je kao onaj u Černobilju. Kada se dogodio akcident u Fukušimi, niko nije bio ozračen, već su ljudi ginuli samo od cunamija - objašnjava Velinov.

Posle nezgode u Fukušimi radijaciona sigurnost i bezbednost podignuta je na još viši nivo - sve nuklearne elektrane na svetu morale su da izvrše stres-probe i da ispitaju svoje kapacitete odbrane u slučaju poplava, zemljotresa, pa i pada aviona...

Što se tiče napajanja sistema za hlađenje reaktora, u slučaju da se dogodi havarija, postoje dizel agregati.

Merenje radijacije u Srbiji

U Srbiji postoji devet mernih stanica koje mere dozu gama zračenja, ali u planu je postavljanje novih 33. Sve one biće deo evropske mreže za razmenu podataka, imaće nezavisno napajanje uz pomoć solarnih panela i pouzdan prenos podataka. U slučaju povećanja vrednosti radioaktivnosti u vazduhu, vodi ili zemlji, Direktorat obaveštava javnost o jasnim merama koje je potrebno preduzeti radi zaštite zdravlja.

(Telegraf.rs)