Miloš gradi jedinstvenu "dolinu vekova" podno tvrđave Maglič: U pomoć mu pristižu volonteri širom sveta

Mladi arheolog, Miloš Sretenović, sa diplomom u rukama obišao je mnoge zemlje sveta. Najjači utisak na njega je ostavila Južna Amerika i način života tamošnjih stanovnika, tako da kada se vratio u beogradsku kancelariju više ništa nije bilo isto. Intenzivno je počeo da razmišlja da svoj život promeni iz korena, a svoj san je i ostvario.

Podno zidina srednjovekovne trvrđave Maglič kod Kraljeva realizuje projekat održive zajednice, u kom učestvuju volonteri iz svih zemalja sveta. Otkupio je imanje površine od oko pet hektara i tu planira da napravi jedinstven kamp u regionu.

"Suština svega je povratak prirodi i formiranje specifičnog samoodrživog naselja u kom bi živeli kao što je to bilo nekad. Kada stignu u ovu dolinu vekova, oni volontiraju oko pet sati dnevno, ostalo vreme imaju da uživaju u prirodi i predelima, jer su zbog toga zapravo i došli", ispričao je Miloš.

Do sada su podno Magliča boravili Danci, Nemci, Švajcarci, pa čak i Indijci. Imaju obezbeđenu hranu, smeštaj, ali i edukaciju.

Nezaboravno druženje i realizacija finalne, neobične ideje su krajnji cilj. U izgradnji kampa ništa se ne kupuje, koristi se samo ono što ima u prirodi i na terenu.

"Drvo koje smo koristili pronašli smo u reci Ibar, mi smo ga izvukli i od njega napravili statue i barske stolove, a od guma koje su takođe nađene u samom koritu reke napravili smo kao improvizovane stolice za sedenje, tako da je ovde svaki segment maksimalno iskorišćen, kaže ovaj mladi arheolog koji je lider neobične zajednice okrenute prirodi".

Na placu koji je otkupio nalaze se i dve stare štale, koje će istim principom urediti i privesti nameni smeštaja kako članova njegove samodržive zajednice, tako i za posetioce i zaljubljenike u ovakav način života.

"Građena je istom tehnikom kao i sama tvrđava Maglič, od velikog kamenja od pola metra i pravljenjem smese od blata, peska i kreča koja se spajala sa kamenom. Zato unutar objekta kada su i najpaklenije vrućine, sobna temperatura ne prelazi 20 stepeni jer su zidovi debeli više od pola metra. Sam taj objekat nema ulazna vrata, i mi smo sada u fazi konzervacije samog objekta", dodaje Miloš.

Za sve posetioce obezbeđeni su osnovni uslovi poput struje, vode, interneta i toaleta.

Ono što ovo mesto razlikuje od ostalih jeste što se hrana služi u kotlićima, a na meniju su plodovi koje isključivo sami pronalaze u okruženju kao što su vrganji, lisičarke, koprive i po neka pastrmka.

"Ceo ovaj predeo ispod tvrđave nekako je daleko od javnosti, bez komšija i daje nam priliku da stvaramo nešto lepo i naravno prihvatamo volontere iz čitavnog sveta koji su spremni da učestvuju u jednom ovakvom projektu", objašnjava idejni tvorac dodajući:

"Želimo da stvorimo nešto posebno što bi bilo pozicionirano na turističku mapu Kraljeva, a i čitave Srbije kako stranci ne bi obišli samo velike gradove i nastavili dalje, već da se zadrže što duže i vide ovakve projekte".

(Telegraf.rs/RINA)