Deca se igraju telefonom i zovu mamu koje više nema: Adnan je ostao sam sa 4 dece, dobri ljudi mu vraćaju nadu

Sudbina se poigrala sa samohranim ocem Adnanom Kadrićem, koji živi u Priboju na Limu. Zbog iznenadne smrti supruge, svojoj deci mora da bude i otac i majka, a ima ih četvoro, starosti tri, četiri, sedam i 14 godina. Zbog toga su se humani ljudi ujedinili da im pomognu.

- Za njihov slučaj sam čuo prošle godine. Moja tašta je bila u Prijepolju u bolnici. Sa njom u sobi je bila jedna žena. Pričala mi je da je sa njom žena iz Priboja koja ima četvoro dece. Ona je tog dana i umrla. Zamolila je moju taštu da joj da malo vode. Ubrzo potom je preminula. To je bila Adnanova supruga - priča za Telegraf.rs humanitarac Hido Muratović.

Preporučujemo

Kako objašnjava, u dom porodice Kadrić otišao je posle godinu dana. Aktivista Dado Begović iz Priboja pokrenuo je akciju, zajedno sa ljudima iz Priboja u prvom krugu akcije sakupio je oko 4.500 evra.

- Svi su skočili da pomognu toj deci, jer su bili podstanari. U međuvremenu im je kupljena kuća, koja je plaćena 15.000 evra. To je starija kuća, ali nisu pod kirijom, imaju nešto svoje. Ipak potrebno je da se popravi mnogo toga da bi uslovi za život bili normalni. On je rodom iz Bosne, došao je 2007. godine, a oženio se 2013. Troje dece je njegovo, a najstarije je dete njegove supruge. On je tog dečaka prihvatio kada je imao dve godine, uzeo ga je kao svog - dodaje.

Adnan nije u mogućnosti da radi jer onda ne bi imao ko da brine od deci. Živi od dečjeg dodatka i socijalne pomoći. Sa četvoro dece živi od oko 45.000 dinara mesečno.

Humani ljudi su, osim kuće, Adnanu i njegovoj deci obezbedili odeću i namirnice.

- Da nije dobrog naroda, ne znam šta bih, mnogo sam zahvalan svim ljudima koji su mi pomogli i koji mi i dalje pomažu. Da nije dobrih ljudi, ne bih mogao da spojim kraj sa krajem. Ovo je neizdrživo. Borim se kao lav. Ne odustajem, neću da pokleknem. Ali takva je sudbina. Ja bih rado išao da radim, ali nema ko decu da mi čuva. Mlad sam, ali takva mi je sudbina. Borim se, ne mogu iz ove kože u drugu. Dobri ljudi su mi kupili kuću. Zasad nemam neka primanja da živim fino. Živim skromno. Deca pitaju za majku. Pre neki dan sam plakao. Igrali su se telefonom, zvali su mamu. To me je unazadilo 10 godina, ali hvala bogu da ima dobrih ljudi koji pomažu - rekao je kroz suze Adnan kada ga je Hido posetio.

Rekao je da je sve što su mu donirali više nego dovoljno, te da je jedino što mu preostaje da nabavi pet metara drva, da ima da prezimi. I taj problem rešili su mu humani ljudi, te mu je Hido dao 1.000 evra.

- Drago mi je da sam im bar taj dan ulepšao. Za njih je pomoć stizala i iz inostranstva. Teško mu je. On nije zahtevan, kaže da sve osnovno ima. Nije imao veš mašinu. Pričao mi je da je posle smrti supruge ušao u prodavnicu da kupi osnovne namirnice za decu. Kad je došao na kasu, začulo se zvono. Bio je 1.000 kupac te prodavnice i dobio je veš mašinu. Nekako je i Bog na njegovoj strani - priseća se Hido.

Na njega su jak utisak ostavile Adnanove suze i, kako kaže, njegova čista, iskrena, emocija.

- Sada im je mnogo lakše. Želeo sam da odem da im pomognem jer nikad nisam išao u Priboj. Biram teške slučajeve, da probudim dobrotu u ljudima. Kad sam im dao novac i ja sam se posle osećao nekako lako. Ja ne mogu da mu vratim suprugu, ali sa tih 1.000 evra će mu biti mnogo lakše da prezimi. On je i dalje u šoku. Pomogli su mu ljudi sa svim strana. Nije se izgubila dobrota - zaključuje.

(Telegraf.rs)